MediaSfera
Piše: Milica Cincar-Popović
Foto: Print Sceen
Kako god se zvao razlog koji me je strpao u krevet na nedelju dana i ubacio u mod „nefunkcionalna za svakodnevni život“ – virus, prehlada ili smog – podsetio me je na jedinog čoveka kome zavidim.
Dobro, zavist možda nije baš odgovarajući izraz. Boli me što nisam kao Jurij, što ne umem sebi da organizujem život kako je to on učinio, a čak i kad bih to uradila, nedostajali bi mi kapućino, tuš-kabina i taksi-stanica ispred ulaza.
Jurij je mladi pravnik iz Moskve kome se smučio grafski život. Preselio se u šumarak u kome je napravio zemuniccu za sebe i svog zeca Petrušku. Od civilizacije je poneo ono najbolje: struju, internet i knjige.
Struju mu daju solarni paneli, a kada su oblaci gusti i sunce slabo, uključuje generator. Jurij nije samotnjak, naprotiv.
U svom podzemnom domu je napravio biblioteku iz koje svako može da uzme knjigu, pod uslovom da ostavi neku drugu. Osim toga, on je moderan mladić i njegovo društvo nisu samo gosti koji mu dođu, već i ljudi širom sveta s kojima kontaktira zahvaljujući Internetu.
Zaštićen zemljom i okružen čistom šumom, zar je čudak Jurij, ili su to pre ljudi nakrcani u grad posiveo od smoga?
Ne radi se tu o čudaštvu, već o hrabrosti. Većina ljudi se plaši odlaska iz krda. Čak i kad bi stegli petlju da to učine, život bez lažne zaštite zajednice bi ih plašio. Jurij se ne plaši, on je slobodan.
Dodaj komentar