Preporučujemo

Premijera hit operete “Vesela udovica” u Madlenianumu

MediaSfera

 

 

Opera i teatar Madlenianum u 2020. godinu ulazi sa zabavnom muzičkom komedijom „Vesela udovica“ koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim i koja garantuje da će publika od prvog do poslednjeg minuta biti na ivici sedišta. Vrhunska muzika Franca Lehara, predivne i pamtljive melodije koje su klasika muzičkog teatra, koreografske numere koje oduzimaju dah, britki i urnebesno smešni dijalozi i situacije, živopisni likovi, raskošni kostimi i monumentalna scenografija – sve je to deo ove kulturne poslastice u kojoj dirigentsku palicu drži Vesna Šouc Tričković, a režiju potpisuje Robert Bošković, gost iz Hrvatske.




Vesela udovica, čija je premijera 13. februara 2020, a prva repriza 20. februara u Madlenianumu donosi ono što nije donelo nijedno izvođenje ranije. Zadržavajući šarm originalne priče, ova verzija dodatno se poigrava savremenom dinamikom pozorišnog pripovedanja, donosi nove scene i pojačava kabaretski ugođaj, ostavljajući pritom delo pogodnim za sve generacije željne smeha, dobre muzike i plesa, pa i pozorišnog zadovoljstva.

Robert Bošković, Anja Orelj i Dimitrije Cincar Kostić

Kako je autorski tim na konferenciji za novinare najavio, publika može da očekuje „vrhunsku muziku Franca Lehera, pamtljive melodije koje su klasika muzičkog teatra, sjajne koreografije, živopisne likove i britke i smešne dijaloge“, a sve to pod dirigentskom palicom Vesne Šouc. Ona je istakla da se ne razlikuje mnogo opereta od opere u muzičkoj postavci, ali je kraća i ima komičan ton. „Glumci pevaju, operski pevači glume, svi zajedno igraju, zbog toga je rad na ovoj opereti veoma zahtevan, ali oni to sjajno izvode tako da je pravo uživanje raditi“.

Reditelj Robert Bošković je izrazio veliko zadovoljstvo što je dobio priliku da radi u Srbiji i istakao da je njegova odluka bila da verzija „Vesele udovice“ bude „brza, i režijski bliža mjuziklu“. Kako kaže danas je neophodno praviti kraće, ali efektnije komade jer živimo u brzom svetu u kojem publika mnogo ređe dolazi da sluša operu zbog muzike, već traži spektakl koji će videti.

Skica za kostim, I čin

Otkrio je i da će scenografija biti spektakulrana, u okviru koje će biti tri zasebna dela, a odvijaće se scene letenja, vatrometi, kupanja u jezeru… Bošković, koji je u Hrvatskoj poznat po probijanju rekorda i po veličini scenografije i po broju kostima, najavio je da će jedan deo scenografije biti i 3D hologram u okviru kojeg će se prikazivati scene sećanja između Hane i Danila koje se spajaju s muzikom.

Predstava je na srpskom jeziku, a engleski prevod će biti titlovan kako bi strani posetioci mogli da prate. Dok u originalu predstava ima tri čina, u Madlenianumu će se Vesla udovica izvoditi u dva čina sa pauzom.

Opereta Vesela udovica

Die lustige Witwe austro-ugarskog kompozitora Franca Lehara (Franz Lehár) od svoje prve premijere 1905. godine u Beču, uživa izuzetan uspeh širom sveta. Libretisti Viktor Leon (Viktor Léon) i Leo Štajn (Leo Stein) su zabavnu priču o bogatoj i zanosnoj udovici i pokušaju njenog zemljaka da to bogatstvo zadrži u Montenegru nalazeći joj ispravnog muža, zasnovali na komediji Ataše ambasade Henrija Majlaka. Operetu Vesela udovica ne zovu slučajno „kraljica opereta“ jer je pored brojnih postavki širom sveta na svim jezicima, doživela i filmske adaptacije. Lako pamtljiva Leharova muzika se pevuši, naročito numere Viljina pesma, Naćićeš me u Maksimu (Da geh’ ich zu Maxim) i Valcer vesele udovice.

Hana i Danilo, skica kostima, II cin

U fokusu priče je bogata udovica poreklom iz Montenegra, koja dolazi na veliki bal ambasade u Parizu, gde je saleću brojni francuski udvarači. S druge strane, ambasador Zete nema nameru da dopusti da udovičino bogatstvo padne u ruke stranaca i njegov je jedini adut iz rukava dokoni grof Danilo, udovičin bivši verenik, koji dane i noći provodi u pariškom klubu Maksim u društvu brojnih veselih devojaka i ne pada mu na pamet da postane deo ambasadorovih planova. Naravno, tu su još i brojne ljubavne zavrzlame i nesporazumi, neverne žene i glupavi muževi, ali i čarobni svet kabaretskog Pariza.

Branislava Podrumac i Dimitrije Cincar Kostić

Pevačke i glumačke sposobnosti

Posle trodnevnih audicija koje su održane sredinom decembra, gde su kandidati morali da pored pevačkog i glumačkog dara, pokažu i svoje plesne sposobnosti, napravljena je najbolja moguća podela za ovu novu produkciju Madlenianuma, što dokazuju i celodnevne probe na postavci ovog zahtevnog dela.

U ulozi bogate udovice Hane Glavari pojavljuju se Branislava Podrumac, u alternaciji Mirjana Matić. Njen bivši verenik grof Danilo je Vasa Stajkić, u alternaciji Dimitrije Cincar Kostić, baron Mirko Zeta je Žarko Stepanov, a očekujemo da se oporavi Miloš Đorđević koji takođe sprema ovu ulogu, Valensien ambasadorova žena je Mina Gligorić, u alternaciji sa Nevenom Đoković, Kamil de Rosiljon je Marko Živković. Istorijsku ličnost Njegoša tumači popularan glumac Đorđe Stojković. Kromov, savetnik ambasade je Ljubomir Popović, dok je Olga njegova žena Anja Orelj, Bogdanović konzul je doajen našeg glumišta Predrag Miletić, njegova žena Silvien je Mirjana Stojanović. Konzul Prištić je Vladimir Bulatović, a njegovu ženu tumači Milena Moravčević, dok su francuski diplomati Arsenije i Milan Tubić.

Vrhunsku muziku Franca Lehara, koju je verno prenela i uvežbala sa izvođačima, diriguje maestra Vesna Šouc Tričković, koreografske numere koje oduzimaju dah, postavljala koreograf Milica Cerović, za prevod i adaptaciju libreta, kao i britke i urnebesno smešne dijaloge zadužen je bio Igor Weidlich (Vajdlih), raskošni kostimi u epohi su u izvedbi Duške Nešić, koja pored pozorišnog kostima veoma uspešno radi kostim za velike filmske produkcije, a koji se sjajno uklapaju u monumentalnu scenografiju Vesne Režić, koja je osvajala brojne nagrade za svoj rad. Ovu vrsnu ekipu profesionalaca predvodi mladi, ali već dokazani reditelj Robert Bošković, koji dolazi iz Hrvatske.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

GoetheFEST 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .