Kultura Vizuelna umetnost

Sava Šumanović: Tragična sudbina genija iz Šida

MediaSfera

 

 

 

Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima u Austrougarskoj. Od četvrte godine je živeo u Šidu. Ubijen je u Sremskoj Mitrovici (NDH) 30. avgusta 1942. godine, u 46. godini.




Još kao mladi dečak pokazuje interesovanje za umetnost, pa uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu kreće i na privatne časove kod Isidora Junga, koji ga uvodi u impresionističko slikarstvo i pokazuje mu radove Sezana i Van Goga. Savin otac je imao ambicije da njegov sin postane advokat, međutim, Sava 1918. godine završava Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu, a samo dve godine kasnije odlazi u Pariz gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.

Šid u zimu

U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Uticaji kubizma su vidljivi u ovoj ali i u kasnijim fazama slikarevog rada. Može se opravdano reći da je ovaj slikarski jezik Sava Šumanović doneo u Srbiju i da njegova dela ostaju najreprezentativniji primer domaćeg kubističkog slikarstva.

Narednih godina živi i slika u Zagrebu. Javnost i kritika ne prihvataju njegova dela, pa se iz protesta potpisuje francuskom transkripcijom na slikama. Godine 1924. piše studije „Slikar o slikarstvu“ i „Zašto volim Pusenovo slikarstvo“, dela koja su polazište za razumevanje njegove estetike. Ponovo boravi u Parizu 1925, gde prihvata uticaje Matisovog slikarstva.

Godine 1927. Sava Šumanović je naslikao „Doručak na travi“ koji je naišao na odlične kritike u Francuskoj. Nešto kasnije je za 7 dana i noći intenzivnog rada naslikao sliku „Pijana lađa“ koju je izložio na salonu nezavisnih. Inspiracija za sliku je bila istoimena pesma Artura Remboa koja je do njega došla preko Rastka Petrovića koji mu ju je recitovao. Druga inspiracija je bila slika Teodor Žerikoa „Splav Meduza“. Kritičari su ovo delo dočekali sa podeljenim kritikama, a Sava je iscrpljen radom teško podneo one negativne.

Pijana lađa

Pozitivne i negativne kritike Savinog stvaralaštava uslovile su da njegovo mentalno zdravlje veoma oslabi. Vraća se u Šid 1928. godine umoran od teških uslova života, rada i loših kritika, Sava doživljava nervni slom. U Šidu slika sremske pejzaže, a njegovu samostalnu izložbu u Beogradu kritičari su veoma pozitivno ocenili. Novac od prodaje slika omogućio mu je da ponovo ode u Pariz, kada i nastaju značajne slike: „Luksemburški park“, „Crveni ćilim“, „Most na Seni“. Ova dela karakteriše poetski realizam i umereni koloristički ekspresionizam.

U martu 1930. zauvek je napustio Pariz zbog nesporazuma sa žirijem i ponovnog pogoršanja zdravlja i vraća se u Beograd gde se sledeće dve godine lečio. Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Po povratku u Šid, 1930. godine slika lokalne pejzaže i aktove. Tri godine radi na ciklusu velikih platana „Šiđanke“, a kasnije na ciklusu „Beračice“, posvećenom berbi grožđa.

Šumanović je stalno tokom dvadesetih imao problema sa vizom! Francuske vlasti i pored njegove slave i imena bile škrte i večito mu davale istu samo na šest meseci. Sava je tu istu vizu zbog koje se posle pet godina i vratio u Šid te 1930. godine nazivao “sramotnom đačkom vizom” koja se davala studentima, iako on nije bio student već oformljeni akademski slikar koji je u to vreme pripadao čuvenoj slikarskoj školi Andre Lota.

Kupačice

U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”. Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva. Šumanovićeva dela iz poznijeg perioda se odlikuju svetlim bojama, i lirskom atmosferom. Svoj stil, koji sam naziva kako znam i umem, prilagođava motivu.

Njegov život završio se vrlo tragično…

Za vreme Drugog svetskog rata, Šid je ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je bila zabranjeno pismo pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa stavljao samo godinu nastanka. Tog 28. avgusta njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše. Kad su došli po njega, “zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete”, kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj. Svi su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni i streljani dva dana kasnije.

 

Beračice

U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice”. Najveći broj njegovih dela, preko 400, čuva se u Galeriji slika “Sava Šumanović” u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.

Danas Sava Šumanović nije samo najprodavaniji i najcenjeniji slikar u Srbiji. Pre nekoliko godina u Parizu u renomiranoj aukcijskoj kući “Otel Druo” njegova slika “Kupanje konja” koji je načinio na jednoj plaži u Normandiji postigla je svojevrsni rekord na francuskom tržištu, dok se u ovoj kući napominje da je Šumanović prisutan i dalje u Parizu i da nikada nije izašao iz srca Parižana. Na licitaciji slika je ostvarila najveću razliku u odnosu procene i ponude. Minijatura je od početne cene od nešto više od tri hiljade evra dostigla cifru od fantastičnih pedeset hiljada.

Spomen kuća Save Šumanovića u Šidu

Dela

Najveći broj njegovih dela se čuva u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu. U njoj se nalazi više od 400 dela, od kojih 350 ulja na platnu, crteži, pasteli i dokumentacija.

  • Pijana lađa (akt, Šid 1927)
  • Doručak na travi (pejzaž, Šid 1927)
  • Mrtva priroda sa flašama (1926), u vlasništvu banjalučke Zbirke „Terzić“, a čuva se u depou Muzeja savremene umjetnosti Republike Srpske u Banjoj Luci.
  • Luksemburški park (Pariz)
  • Crveni ćilim (Pariz)
  • Most na Seni (Pariz)
  • Jutro (Pariz 1929)
  • Šidijanke (ciklus pejzaža, Šid)
  • Kraj šumarka, (akt, Šid 1935)
  • Beračice (ciklus nastao pred smrt)

Jedna njegova slika „Kupačica“ od 1927. godine se nalazi u muzeju „Ežen Buden“ u Francuskoj i kulturnoj javnosti u Srbiji je bila nepoznata 85 godina. Sedamnaest njegovih dela nastalih u Parizu 1920-1929 izloženo je u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog 2013. godine.

 

Izvor: Wikipedia, Opanak, Blic, Nedeljnik




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .