Književnost Kultura

Saša Ilić dobitnik NIN-ove nagrade za roman “Pas i kontrabas“

MediaSfera

 

Ovogodišnji, 66. dobitnik NIN-ove nagrade je Saša Ilić za roman „Pas i kontrabas“  (Orfelin), saopštio je žiri na konferenciji za novinare održanoj u hotelu Moskva.

Saša Ilić (Jagodina, 1972) diplomirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u Odelјenju posebnih fondova Narodne biblioteke Srbije. Bio je jedan od pokretača i urednik književnog podlistka Beton u dnevnom listu Danas od osnivanja 2006. do oktobra 2013. U decembru iste godine osnovao je sa Alidom Bremer list Beton International, koji periodično izlazi na nemačkom jeziku kao podlistak Tageszeitunga i Frankfurtera Rundschaua. Jedan je od urednika Međunarodnog književnog festivala POLIP u Prištini.

Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.  Javnosti je poznat je i kao saradnik emisije radija B92 i kasnije nezavisnog portala Peščanik. Objavio je tri knjige priča (Predosećanje građanskog rata, 2000; Dušanovac. Pošta, 2015; Lov na ježeve, 2015) i tri romana (Berlinsko okno, 2005; Pad Kolumbije, 2010, Pas i kontrabas, 2019). Njegova proza dostupna je u prevodu na albanski, francuski, makedonski i nemački jezik.

Aktuelni saziv žirija čine Marija Nenezić, Branko Kukić, Ivan Milenković, Marjan Čakarević i Teofil Pančić.

U najužem izboru za 65. NIN-ovu nagradu bili su i romani „Mulat albino komarac“ Steva Grabovca u izdanju Imprimatura, „Grozota ili…“ Slobodana Tišme u izdanju Čarobne knjige, „Yugoslav“ Ane Vučković u izdanju Partizanske knjige, „Po šumama i gorama“ Milenka Bodirogića u izdanju Orfelina.

Ninova nagrada se dodeljuje se od 1954. godine, a prvi dobitnik bio je Dobrica Ćosić za roman „Koreni“. Tokom proteklih godina dodeljivana je piscima sa prostora bivše Jugoslavije, a među dobitnicima su bili Oskar Davičo, Živojin Pavlović, Dragan Velikić, Branko Ćopić, Meša Selimović, Borislav Pekić, Miloš Crnjanski, David Albahari i drugi.

Roman o džezu, ljubavi i antipsihijatrijskoj pobuni

“Pas i kontrabas” Saše Ilića (Orfelin) je pripovest o harizmatičnom liku, čoveku koji je živeo buran život u burnom vremenu otvarajući i temu preplitanja privatnosti, intime sa duhom vremena.Protagonista romana Pas i kontrabas, kome je glomazni instrument odavno srastao s leđima, kao kakav ukleti grbavac vodi čitaoca na mesta razmeštena po mentalnim i geografskim mapama, punktume oko kojih je uspostavljen širok društveni konsenzus da ih ne treba tako ogoljene gledati ili da ih treba zaboraviti; od bojnog broda Jugoslovenske ratne mornarice, preko kovinske bolnice, smrtonosne dunavske obale, zatrovanih institucija, hipokrizije humanitarizma, sudbina ludo talentovanih pobunjenika, prvih i poslednjih ljubavi, devastirajuće napuštenosti, uz stalne flešbekove i košmare, do svetla; mora, muzike i opsene osunčane, izbeglicama krcate Đenove, grada prepoznatljivog po fantazmagoričnom groblju i još više po luci – tački u kojoj izbrisani i prognani vide slobodu i odakle se kreće u novi život, ili barem njegov nagoveštaj.

Glavni junak je džez kontrabasista koji je prestao da svira, zarobljen u post-vremenu, kada bi njegov život po svim predočenim parametrima trebalo da bude već završen, ali nije. Traje zaglavljen između katatoničnog očaja i vojno-farmaceutski determinisane „pomoći“, između zahteva plemenskog boga i zakona industrije zabave koja se predstavlja kao umetnost.

Važno pitanje koje ova knjiga postavlja je kako progovoriti o ratnoj traumi, tom teškom talogu, jedinom preostatku prethodnog života što isijava kao sestra razvaljenog černobiljskog jezgra, ostavljena potomstvu da je pokriva, zatrpava i gura pod tepih. Traganje za izlazom iz tog stanja neraskidivo je vezano za pronalaženje blue tona nove slobode, što je možda najupečatljiviji kvalitet ove proze.

Pas i kontrabas je roman o džezu, ljubavi i antipsihijatrijskoj pobuni protiv društva koje je odlučilo da zaboravi svoje ratove.

Poziv na bojkot

Uoči proglašenja dobitnika 66. NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, grupa pisaca različitih generacija uputila je pismo javnosti pod naslovom “Bojkot NIN-ove nagrade”. Tekst pisma potpisalo je osamnaest pisaca, koji dovode u pitanje kompetentnost žirija i njegove kriterijume, kao i ideološku obojenost nagrade i romana koji se njome promovišu.

Među osamnaestoro potpisnika ovog teksta, nalaze se dvojica ranijih laureata ovog priznanja, akademik Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, a uz njih su Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić…

Redakcija bira sastav žirija

Dragan Jovićević, urednik kulturne rubrike NIN-a izavio je juče FoNetu da je NIN još proletos objavo ko čini sastav NIN ovog žirija, i da nije bilo pritužbi sve do samog finala. Zato je, prema njegovoj oceni, jedino jasno da su motivi osujećenost i zavist pojedinih pisaca, kojima bi verovatno odgovaralo da oni sami biraju sastav žirija za dodelu najznačajnije književne nagrade.

On napominje da ga ne zbunjuje „isuviše emocionalna dimenzija samog saopštenja“ i ističe da nagrada nedeljnika NIN „ostaje najznačajnije književno priznanje kod nas, svidelo se to nekome ili ne“.

Sasvim je logično da svako ko piše i objavljuje teži da je i osvoji, ali i da za mnoge ono deluje nedostižno, smatra Jovićević. Primećuje da se „takozvani bojkot odnosi samo na NIN-ovu nagradu, a da se ne spominje ni jedna od 500 drugih, za koje konkurišu isti pisci koji su se ove godine našli u najužem izboru za NIN-ovo priznanje“.

Prema Jovićevićevim rečima, tužno je da se još prebrojavaju krvna zrnca i govori o krajnje neknjiževnim aspektima same nagrade. On potpisnicima peticije želi od srca sve najbolje, kada u budućnosti budu konkurisali za neko od drugih književnih priznanja.




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .