Duhovnost

Sabor Svetog Jovana Krstitelja: Od danas su dozvoljena krštenja i venčanja u novoj godini

MediaSfer

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Sabor Svetog Jovana – Jovanjdan. Ovaj praznik se naziva Saborom zbog toga što se tog dana lјudi sabiraju u Crkvu radi pevanja i uznošenja slave Bogu u čast svetog Jovana Krstitelјa. Od danas se mogu obavljati i krštenja i venčanja u novoj godini.

 

Obeležava se 20. januara, dan posle Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru. Ovaj praznik je i priznanje crkve Jovanu, jer je poslužio tajni božanskog krštenja, položivši ruku na glavu Hrista i pogruzivši ga u vodi Jordana. Tako se glavna životna uloga ovog proroka odigrala na Bogojavljenje. Sam Hrist je za Jovana Preteču rekao da je najveći između rođenih od žena. Crkva uči da je Jovan počeo da propoveda približavanje carstva nebeskog šest meseci pre Hrista. Najavljivao je da za njim ide veći jači od njega.

 

“Ja vas krstim vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene… On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem”, reči su svetog Jovana pri krštenju naroda u reci Jordan, gde je ljude pozivao na pokajanje.

 

Poslednji prorok do Isusa, sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, ali i zaštitnikom Malte, Jordana… Pored toga što ovog sveca slave kao svog zaštitnika metlari i drvoseće, u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane.

 

Ove dve značajne duhovne vrednosti su oličene u svetom Jovanu, kumu božijem. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače od onog po krvi, zato je sveti Jovan posebno poštovan ne samo u obredima već i u kletvama i zakletvama. Otud i izreka: “Kumim te Bogom i Svetim Jovanom”.

 

Sveti Jovan Krstitelj rođen je šest meseci pre Hrista (7. jula) i zato je nazvan Preteča, jer je ljude pripremao za dolazak Spasitelja. Među ličnostima jevanđeljskim koji okružuju Spasitelja, Sveti Jovan Krstitelj zauzima posebno mesto. On je na dan Bogojavljenja u reci Jordan krstio Gospoda Isusa Hrista i zato je crkva dan po Bogojavljenju posvetila njegovom spomenu. Od mladosti je bio posvećen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vreme dostigao vrhunac. Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu. Carica Irodijada je, kaže predanje, nagovorila kćerku Salome da od Iroda zatraži glavu Jovanovu. Zanesen Salominom igrom, Irod je naredio pogubljenje Jovana Krstitelja. Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a na ikonama se slika svetitelj koji u desnoj ruci drži svoju odsečenu glavu.

 

 

Nјegove svete mošti Sveti apostol Luka je želeo da prenese iz Sevastije u Hram u Antiohiju, ali ne dobi pristanak. Dobio je dozvolu da ponese samo ruku Pretečinu, i to onu ruku kojom je  prokazao Spasitelјa našeg. Mnoga čudesa su vezana baš za nju, jer učini ta ruka mnogo toga pa čak i danas. Svake godine na ovaj datum arhiepiskopi iznose tu ruku pred narod, pa ako se pojavi otvorena predskazuje rodnu i obilatu godinu, a ako se pojavi zatvorena biće to gladna godina. Zato i mi praznujemo Sabor Svetog Jovana Preteče i Krstitelјa, moleći ga da se moli Bogu za nas da se i mi saberemo u Crkvi nebeskoj, da nam podari izlečenje od svih telesnih i duševnih bolesti i patnji.

 

Jovanovo pogubljenje, kao i kasnije Isusovo, je zabeleženo i kod jevrejskog istoričara iz 1. veka, Josifa Flavija. Kada je nakon Jovanovog pogubljenja Herodova vojska je uništena u bici sa neprijateljskom vojskom, Jevreji su verovali da je to Božja kazna: Nakon Jovanove smrti pokret njegovih sledbenika je nastavio da postoji uporedo sa Isusovim pokretom. Poznato je da su u 1. veku, nakon što se hrišćanstvo već počelo širiti, paralelno sa zajednicama Hristovih sledbenika, postojale i zajednica sledbenika Jovanovih, te su poznavale samo “Jovanovo krštenje”, o čemu svedoče i Dela apostolska.

 

Nekršteni dani

 

Dani od Božića do Bogojavljenja u srpskom narodu se nazivaju nekršteni dani. Božić je praznik Hristovog rođenja, a Bogojavljenje Hristovog krštenja, pa je po narodnom predanju, novorođenac bio nekršten ovih dvanaest dana, koji se zbog toga tako i zovu. Međutim, Hristos nije bio nekršten dvanaest dana, vež – trideset godina, i nije kršten kao novorođenče, već kao zreo čovek, kako je na freskama i ikonama predstavljeno njegovo kršenje. Po krštenju koje je obavio Sveti Jovan Krstitelj, trostrukim potapanjem u vodu, otvorilo se nebo, iz koga se začuo glas Boga Oca koji je obznanio da je Isus njegov sin, a na Isusa je u vidu goluba sleteo Sveti Duh. Veruje se da u nekršene dane noću lutaju duše dece koja su umrla nekršena i da tad haraju mračne, noćne i nečastive sile, pogotovo u gluvo doba. Zbog takvih verovanja ljudi su se već u prvi sumrak zatvarali u kuće i da za nekršetenih dana niko ne omrkne izvan svoje kuće.

 

Desna ruka Sv. Jovana Krstitelјa

 


Tri velike svetinje: čestica Časnoga Krsta, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Filerimosa i desnica Sv. Jovana Krstitelјa su prešle dug istorijski put do danas: od Jerusalima, preko Carigrada su stigle u posed krstaških vitezova Sv. Jovana Krstitelјa koji su ih prilikom krstaških pohoda zaplenili. U početku su se nalazile na Rodosu, a od sredine 16. veka na Malti. To je razlog što su vitezovi Sv. Jovana prozvani Malteškim.

 

U vreme Napoleonovih ratova general Malteškog reda je predao svetinje na čuvanje pravoslavnom ruskom caru Pavlu I Romanovu. Svečani prenos svetinja obavlјen je 20. oktobra 1799. po starom kalendaru. Čuvane su na dvoru Romanovih u Petrogradu odakle su povremeno iznošene u carski letnjikovac u Gatčinu sve do Oktobarske revolucije 1918, kada ih je iz Rusije iznela Marija Fjodorovna, majka cara Nikolaja II u Kopenhagen (ona je bila Danska princeza). Pred svoju smrt predala ih je ruskom mitropolitu Antoniju Hrapovickom koji je svetinje preko Berlina doneo u Beograd.

 

 

Tada su predate kao poklon kralјu Aleksandru Karađorđeviću u znak zahvalnosti ruskog naroda i Ruske crkve za prijem velikog broja izbeglica iz Rusije. Svetinje su čuvane u kralјevskom dvoru na Dedinju do 1941, kada ih je kralј Petar II sa patrijarhom Gavrilom Dožićem, ostavio upravi manastira Ostrog na čuvanje. Iz Ostroga svetinje su zaplenjene od vlasti Crne Gore 1952. i prenete u državni trezor. Ruka Sv. Jovana Krstitelјa i deo Časnog Krsta Hristovog su iz trezora predate tadašnjem mitropolitu Danilu Dajkoviću u Cetinjski manastir, a ikona Presvete Bogorodice Filerimosa 1978. je predata Državnom muzeju na Cetinju gde se i danas nalazi. Ruka Sv. Jovana i deo Časnog Krsta su u početku bile pohranjene u riznici Cetinjskog manastira, a od 1993. iznete su na javno poklonjenje vernicima u kivotu sa moštima Sv. Petra Cetinjskog a kasnije u paraklis (kapelu) posvećenu Sv. Jovanu Krstitelјu, takođe u samom manastiru.

 

SABOR SVETOG JOVANA KRSTITELJA

(Jevanđelje po Mateju, glava 3., i Marku, glava 2.)

 

“Pojavi se Jovan krsteći u pustinji, i propovedajući krštenje pokajanja za opraštanje greha. Sva Judejska zemlja i Jerusalimljani izlažahu k njemu ispovedajući grehe svoje, i on ih krštavaše u reci Jordanu.

“On je kazao ‘Ja vas krštavam vodom da vas vodim pokajanju; ali onaj koji za mnom ide silniji je od mene, i ja nisam dostojan obuću njegovu poneti. On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem'”.

U to vreme dođe Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu. da ga ovaj krsti. Ali mu se Jovan protivljaše, govoreći: “Ja od tebe treba da budem kršten, a ti k meni dolaziš!” Isus mu odgovori: “Ostavi to jer je dostojno da ovako ispunimo sve što je pravo.”

 

Izvor: SPC

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .