MediaSfera
Piše: Marina Bulatović
Foto: Buda Bulatović
18. januar 2020 – Danas na Krstovdan u crkvi Svetog Save u Torontu održan je moleban za zaštitu Srpske pravoslavne crkve i naroda u Crnoj Gori čiji su hramovi i imovina ugroženi od aktuelne vlasti u ovoj državi.
Posle svete Liturgije, u prisustvu većeg broja vernika, vladika kanadski Mitrofan se obratio prisutnima i upitao: „U kojoj zemlji na svetu država može da oduzme svetinje? Ko može da oduzme Notre-Dame u Parizu, Nacionalnu katedralu u Vašingtonu ili Vestminstersku opatiju (Westminster Abbey) u Londonu? A nama hoće da uzmu manastir Ostrog gde hiljade i hiljade ljudi svakoga dana dolazi ne zbog lepote manastira, već zbog njega samog – Svetog Vasilija. Naš je Njegoš, naš je Petar Cetinjski, naš je i Sveti Vasilije, pa je žalosno da se ovako delimo, da ne daj Bože udari rođak na rođaka ili kum na kuma. Molitva i post su jedino sredstvo naše borbe i verujemo da ćemo sva ova iskušenja prevazići.“
Posle služenja molebana, u sali crkve je održan i razgovor sa prisutnim narodom gde je profesor Radomir Baturan na samom početku istakao: „Moja najdraža misao je: ‘nađi mir u duši svojoj i idi za njim’. Zadesilo nas je to što nas je zadesilo – ‘titoisti’ u srpskim zemljama su vrlo aktivni. Milo Đukanović kao nekršten čovek sa svojim Parlamentom (prepunim njemu sličnih – nekrštenih) krenuo je da otima naše hramove, crkve i manastire. Nadam se da ćemo se molitvom i protestima odbraniti i slediti put mira, ali nikako ne treba da sagnemo glavu. Ovo je gangsterski potez otimača – a mi koji živimo u Kanadi možemo da svedočimo da ni u jednoj zemlji na svetu tako nešto nije moguće. Ni u Americi, ni u Kanadi država ne oduzima bilo kojoj crkvi njenu imovinu i njene hramove.“
Ivana Stefanović, konzul Srbije u Torontu, takođe se obatila prisutnima i između ostalog rekla: „Vladika Mitrofan i profesor Baturan su predstavili duhovnu stranu ovog problema, a kako sam pravnik po struci, analizirala sam ovaj sporni zakon, pa je važno da kažem da SPC na prostoru Crne Gore postoji zvanično 800 godina, a nezvanično čak i duže. Međutim, novi zakon koji je stupio na snagu u Crnoj Gori predviđa da u imenu naše crkve više neće postojati reč ‘srpska’ – pa se pitam: da li zaista posle 800 godina treba da promenimo ime naše crkve?
U Crnoj Gori koja pretenduje da bude članica EU imamo nacionalizaciju na delu u 21. veku što je apsolutno nedopustivo jer EU zapravo podstiče suprotno – restituciju. U isto vreme, u Srbiji se borimo da nepravedno oduzetu imovinu vratimo i da ispravimo greške režima iz prošlosti koji je oduzimao dobra i od crkve i od naroda neposredno posle Drugog svetskog rata. Mi sada doživljavamo strašnu nacionalizaciju u svom komšiluku. Moja nada je i nada u Ustavni sud Crne Gore – verujem da tamo sede pravnici koji će imati dovoljno morala, časti i obraza da se zalažu za pravdu jer pravo bez pravde ne ide. “
Dodaj komentar