Kultura

Grupa pisaca bojkotuje NIN-ovu nagradu: “O njoj odlučuju nekompetentni ljudi”

MediaSfera

 

 

Uoči sutrašnjeg proglašenja 66. dobitnika NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman godine, grupa eminentnih srpskih pisaca različitih generacija oglasila se pismom upućenim javnosti, pod naslovom “Bojkot NIN-ove nagrade”.




Među osamnaestoro potpisnika ovog teksta, nalaze se dvojica ranijih laureata ovog priznanja, akademik Miro Vuksanović i Vladimir Tabašević, a uz njih su Emir Kusturica, Vladimir Kecmanović, Slobodan Vladušić, Nikola Malović, Dejan Stojiljković, Ljubica Arsić…

U pismu se ocenjuje da ovogodišnji žiri ne ispunjava ni minimalni uslov da njegovi članovi sistematski prate savremeni domaći roman.

“Ne postoje nagrade koje se savršeno pošteno dodeljuju. Niti ima žirija za dodelu književnih priznanja koji su besprekorno kompetentni. Ne postoje nagrade za umetničko delo u kojima se vanumetnički kriterijumi, barem u izvesnoj meri, ne mešaju sa umetničkim. Ni NIN-ova nagrada, u svojim zlatnim godinama, nije bila izuzetak od ovog pravila, ali su književna stručnost i intelektualno poštenje većine članova žirija koji su o njoj odlučivali, činili da vanumetnički kriterijumi ipak u znatnoj meri budu podređeni umetničkim vrednostima. Zato je ova nagrada u svojim najboljim godinama imala nesporan renome. Ali, ta vremena su definitivno prošla.

Već preterano dugo i preterano često, o ovoj nagradi odlučuju što stručno, što moralno, a najčešće i stručno i moralno nekompetentni ljudi, za koje nije jasno po kom merilu su birani. Od trenutka u kom su nedeljne novine NIN postale vlasništvo jedne inostrane privatne kompanije, taj negativan trend primetno raste, da bi do kulminacije proizvoljnosti došlo ove godine. Bilo bi minimalno korektno da odluku o najboljem romanu srpske književnosti donesu kritičari koji sistematski prate savremeni domaći roman. Međutim, ovogodišnji žiri ne ispunjava čak ni te uslove.

U skladu sa sastavom žirija dobijen je i uži izbor od deset knjiga, koji, čast izuzecima, i bez obzira na to koja su dela ušla u najuži izbor i koje će biti proglašeno dobitnikom, predstavlja tragikomičan pokušaj da se poetička proizvoljnost promoviše kao idejni pluralizam, jalova politička korektnost kao slobodoumlje, a da se provincijalna, kolonijalna svest, proglasi kosmopolitizmom. Pošto ne možemo da utičemo na odluke koje se donose u okviru jedne privatne firme, naš preostali izbor jeste da ne dopustimo da u budućnosti učestvujemo u jednoj sve većoj sramoti.

Od svojih izdavača zahtevamo da naša dela ne prijavljuju u konkurenciju za NIN-ovu nagradu, a od ovog i narednih, verovatno jednako spornih žirija, da ih, neprijavljene, ne uzimaju u obzir. Neminovna propast jednog, nekad relativno slobodoumnog, a danas gotovo maloumnog priznanja, tako će se ubuduće odvijati bez nas.”

Ime pobednika saopštiće žiri koji čine Teofil Pančić (predsednik), Branko Kukić, Marija Nenezić, Ivan Milenković i Marjan Čakarević, a u najužem izboru našli su se romani Milenka Bodirogića “Po šumama i gorama” (“Orfelin”), Slobodana Tišme “Grozota ili…” (“Čarobna knjiga”), Steva Grabovca “Mulat albino komarac” (“Imprimatur”), Ane Vučković “Jugoslav” (“Partizanska knjiga”) i Saše Ilića “Pas i kontrabas” (“Orfelin”).

Vusanović: Podrška darovitim, nepravedno skrajnutim piscima

Jedan od potpisnika ovog teksta i dobitnik NIN-ove nagrade za “Semolj zemlju”, za 2005. godinu, akademik Miro Vusanović, za “Novosti” obrazlaže svoju odluku.

– Nemam običaj da potpisujem zajedničke proglase. Prirodno je da sam sebi pišem tekstove. Međutim, svesrdno sam podržao predlog da sadašnja NIN-ova nagrada bude bojkotovana. Tako sam hteo da podržim darovite pisce koji su otuda neopravdano skrajnuti, da javno pokažem brigu da je u padu jedna lepa institucija u kulturi i književnosti. Nju su uzdigli književni kritičari od imena i dobitnici čiji su romani značajne knjige. Tako je NIN-ova nagrada stekla ugled i ona je afirmisala NIN. Nije bilo obrnuto – kaže Vuksanović.

On ističe da je NIN i ranije pokazivao svoje navijačke radnje i po svom ćefu delio dobitnike, ponekad ih i vređao. Ali, najveću uvredu sebi, nagradi i dobitnicima NIN nanosi kada u svoj žiri izabere ljude koji nemaju pokriće u knjigama književne kritike, koji su pristrasni, odveć nabusiti i mrzovoljni. Takvi ljudi teško mogu da donose pravične odluke. Namere su im previše očigledne. To je opasno za svaku instituciju, pa i za NIN-ovu nagradu. Dužni smo da čuvamo nacionalne institucije, jer ako ih rušimo i razgrađujmo, ostajemo bez oslonca, s tabanima u zraku, kao u Vukovoj poslovici: Popni luda na visoko da nogama maše!

Stojiljković: Nadasve humanistički čin

Potpisnik teksta “Bojkot NIN-ove nagrade”, pisac Dejan Stojiljković, takođe je za naš list objasnio svoju odluku.

– Pošto članovi NIN-ovog žirija već godinama kukaju na hiperprodukciju i kako moraju da se muče i zlopate čitajući veliki broj romana, mi smo se u jednom trenutku osetili odgovornim i sažalili se na tu njihovu ogromnu patnju. Jesmo pisci, ali smo takođe i ljudi, pa je ovaj naš čin nadasve humanistički. U smislu da od sada nadalje napaćeni članovi žirija neće morati više da čitaju toliki broj knjiga, tj. broj pristiglih romana biće smanjen pa će samim tim njihovi životi biti manje komplikovani i teški. Mi smo samo učinili svoju dužnost kao građani i umetnici. A drugovi iz žirija ako nas se sete na dan bezbednosti, neka nas se sete, ako ne, nema veze, bolje je biti zaboravljen kao neko ko je bojkotovao  NIN-ovu nagradu, nego kao neko ko ju je dobio – zaključuje Stojiljković.

Pijanovoć: U modi anacionalne knjige

Sa ovakvim stavovima slaže se i ugledni univerzitetski profesor književnosti Petar Pijanović, koji, za “Novosti”, kaže:

– NIN-ova nagrada u poslednjih nekoliko godina gubi značaj i ugled. Razloga tome ima nekoliko. To manje ima veze sa samim romanom, a više sa drugim stvarima. Najpre ima veze sa onim ko bira članove žirija ili sa nekim ko mu u tom poslu “pripomaže”. Po liku selektora biraju se članovi, a po njihovoj meri dobitnik nagrade i knjiga. Ona ni kriva ni dužna postaje slavljenica, igra jedno leto i biva pravedno zaboravljena. U poslednje vreme u modi su bezvredne anacionalne knjige. Da su živi, u takvoj političkoj profilaciji romana i njegovom vrednovanju, NIN-ovu nagradu teško da bi dobili Crnjanski, Andrić ili Pekić.

Izvor: Večerne novosti




Kategorije