Komentar

LAŽNA DILEMA: KORAĆ ILI ZAGAĐENJE

Foto: Jelica Milentijević

MediaSfera

 

 

Piše: Biljana Maksimović

Foto: Jelica Milentijević

 

 

Predsednik nam je u teatralizovanoj izvedbi još jednom dokazao kako izgleda zemlje u posedu ambicije jednog čoveka. Gostujući u Jutarnjem programu televizije za nacionalnom frekvencijom ustvrdio je da pitanje zagađenja zagađuje javni prostor, a da na otvorenom on savesno i odgovorno šeta svoju decu, baš kao i njegovi roditelji njega, da je u Srbiji danas kukavičluk punih alveola dima boriti se za zdraviji život naraštaja, jedino je odvažno pričati o narko tržištu i vladaru tame Filipu Koraću, narkodileru.




Onima koji su bili sigurni da predsednik nečemu služi, ali nisu bili sigurni čemu dobili su odgovor: svom egu i uveličavanju preko svih propagandnih programa i platformi. Jer biti dobar političar ne znači samo pronicljivo misliti ili osnovati svoju stranku, sačiniti program, to znači rešavati životne probleme, ne u teoriji, već praktično. U praksi se poriče ili dokazuje koliko su neke stvari loše zamišljene i odeljene od stvarnosti. I tu nema prostora za javno prikazivanje psihoanalitičke seanse u koju se pretvara svako njegovo gostovanje, budući da i na obična pitanja on ponire u svoje zakinutosti ili želi druge dokinuti zbog svog iskustva i sećanja.

Paradoksalno, Vučić se najviše približio univerzalnom svojim ograničenim kategorijalnim aparatom, kod njega su sva dobra njegova, sva zla večna i nepromenjiva i kao takva tuđa. I njegovo mišljenje natureno bezbroj puta samo po sebi mora biti prihvaćeno kao dobro i dobiti ispravnu vrednost za nas u svakodnevici. A, znamo da nijedna činjenica ne može biti istinita ili prisutna i nijedan iskaz tačan bez dovoljno da to bude tako, a ne drugačije.

Dovođenje u bilo kakvu relaciju, simetriju zagađenje životne okoline i pošast narkomanije je svesno obmanjivanje i izbor da se stvari ostave onakve kakve jesu. Jednu opasnost obesmisliš i krivotvoriš, drugu sagledaš kroz svoju precenjenu ulogu i one kao slike i argumentaciona podloga ostaju i za neku drugu priču. Verbalnu reakciju, ne i akciju. Konkretnu i učinkovitu.

Vučić ume znalački da fabulira i dramatizuje događaj. U rasponu koji hoće da dosegne kao prijemčljiv za šofera i profesora koristi i sličice i reči. Da se i u kafni i na ulici mogu živo prepričavati, a na tribina na njih pozivati. Nikada samokritičan i ironičan prema sebi. Zato ostaje na nama da razmislimo; da li je to što su njegovi roditelji šetali njega preporuka za sve roditelje, prikaz savesnog roditeljstva ili junačenje u nečemu gde mesta nema za pobedu i poraz, jer je gubilište. Njegova hrabrost nije uzorna samo je slepa. Za druge, Za sve. Očuvanje ekološke ravnoteže, čistog vazduha i prirode nije civilizacijski konfor, ne suprotstavlja se progresu i ne stoji u agendi samo opozicije. Tamo je pred odbacivanje budućnosti i izvesnosti smešta Vučić.

Mi, kao ljudi i svoju slobodu i svoj život potvrđujemo ovladavanjem ljudskom sudbinom. Ne mirenjem da dvadeset godina nemara u oblasti zaštite okoline mora da traje još jedan dan duže ili da za jedan dan skrati život naše dece. Moraš biti skrupulozan prema ponašanju i delanju svojih roditelja, ipak i svestan dovoljno da sa idealizacijom prestaneš u pubertetu.

I raširenost droge među omladinom postoji godinama, baš kao i otrov u vazduhu. Improvizator iz lenjosti duha, površan zbog efektnosti i diletant iz svestranosti, predsednik Vučić bi umesto mahanja slikama i glasnim povicima morao da se drži činjenica i svojih ovlašćenja. Da učini delotvornim i efikasnim sistem i institucije, dopusti da se razgrne politika i podigne potreba za supremacijom u ime nauke, iskustva i znanja.

Problem aerozagađenja pogodio je gotovo čitav regione. Osioni i sebični vlastodršci ovdašnji nisu ni u tome videli mogućnost zajedničkog traganja za rešenjem. Svako je svojim putem ka stranputici, držeći se svojih imaginarnih neprijatelja.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije