MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva
Kako se kraj godine dočekuje s potrošenom energijom, umorom i blagom nervozom, tako se u Novu godinu ulazi poletno, s nadom i verom da će svima biti bolje.
Praznični dani donose porodična okupljanja, druženje, usporeniji ritam, bogatu trpezu…
Jedina im je mana što prebzo prođu.
Odlazak na posao i polazak u školu izazivaju svojevrsan stres.
Alarm se ponovo uključuje, san nasilno prekida.
Od kuće se polazi po mraku, i po mraku se vraća. Ponovo su gužve na ulicama.
Radni elan je na minimumu. Više se prepičava ko je kako slavio, gde je bio i šta radio, nego što se prianja na posao.
Čeka se vikend i prvi predah.
Duga je godina, a novi praznici daleko.
Tek tada se setimo vage i utvrdimo da se mnogo jelo i pilo.
Pomislimo kako smo se previše opustili, i da će nas to sada koštati gladovanja, vežbi, treninga…
Uvek imam grižu savesti što mi se posle njih ne kreće na posao.
I ne samo da mi se ne ide, već se posle dužih pauza osećam kao da nikada nisam ni radila!
Mi smo narod koji ne ume da prima komplimente i koji se često posipa pepelom.
Sami sebe smo proglasili neradnicima, neargumentovano tvrdeći da smo rekorderi po broju prazničnih dana! Što naprosto nije tačno.
Zvanično u Srbiji imamo deset prazničnih dana:
– 1. i 2. januar
– 7. januar
– 15. i 16. februar
– Veliki petak i drugi dan Vaskrsa
– 1. i 2. maj
– 11. novembar.
Na to treba dodati i jedan dan kada slavimo krsnu slavu.
Kažu izvori da smo na dnu liste po broju prazničnih dana. Negde sam pročitala da ih u Rusiji ima 12, u Hrvatskoj i Sloveniji 14, Japanu 15, a u Nepalu i Kambodži čak 23.
Neki kažu da je faktički kod nas veći broj jer neki spajaju praznike.
Ja kažem: neki, ali ne svi.
I zbog tih cepidlaka da napomenem, ti se dani radnicima odbijaju od odmora, nisu pali s neba, niti su im ,,oprošteni’’…
I još jedna sugestija onima koji misle da treba više da se radi i da previše salvimo: neka oni slobodno odlaze na posao i kad niko drugi to ne čini.
Valjda će ih portir pustiti. Ups! Šta ako ni on ne radi?!
Onda neka traže od direktora, šefa, suprvizora… ključeve od zgrade. Možda zbog revnosti dobiju tapšanje po ramenu.
A vi ostali, polako, dok ne zagrejemo mišiće i ne uđemo ponovo u štos!
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor pet hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar