MediaSfera
Piše: Ljuba Đorđević
Foto: Pixabay, Ljuba Đorđević,
Njujork ima dobar prevoz. Sve ulice i avenije su jednosmerne i njima krstare milioni automobila, autobusa, taksija kojih ima 12.779. Osim taksija možete se prevesti i kočijama od skoro i rikšama. Ali nisu to one klasične na „ljuski pogon“, već savremene – s motorom. Pa, ko želi, može i ovaj vid prevoza da isproba. Taksi prevoz nije ni skup ni jeftin. Rekao bih pristupačan. I to je najbolji prevoz, ako ste kratko vreme u NY, ili ako vam se žuri. Prosečna vožnja košta osam-devet dolara. Po odlasku iz NY čuo sam da je poskupeo taksi prevoz, ali je i dalje najpristupačniji vid prevoza. Kao i svugde u svetu, vožnja vikednom i noću je duplo skuplja.
S jednog na drugi kraj grada možete brzo stići i metroom. Njujorški metro ima 1.400 kilometara šina. Svakog dana podzema železnica „proguta“ nekoliko miliona ljudi ujutro i izbaci ih kasno popodne na površinu kada se vraćaju s posla.
Dok šetam ulicama ispod se trese zemlja, a topao vazduh izbija iz ventilacije, što me neodoljivo asocira na scenu iz jednog filma Merilin Monro, kada joj topao vazduh nehajno potpiruje haljinu… Nje više odavno nema, ali mit živi. Baš kao što živi mit o Njujorku… privlačno-ružnom istovremeno, koji magično hvata u svoju mrežu ljude sa svih strana, ne pitajući ih za boju, rasu, pol, navike, sklonosti… Za život u ovom gradu potrebni su samo kosmopolitski duh i tolerancija.
U tom gradu svako živi svoj život. Ništa nije čudno i sve je čoveku dozvoljeno ako ne ugrožava drugog. Tako sam na ulici spazio gospođu u bundi koja nosi mini suknjicu i papuče za plažu na bose noge. Kasnije sam sreo gospodina u besprekornom odelu koji šeta psa, a na nogama je imao samo japanke… Ili sledeća scena: U gluvo doba noći u jednoj smoposluzi stoji gospodin ispred kase, a na glavi ima zimsku kapu, deblju duksericu, letnji šotrs i na nogama papuče za plažu. A napolju je pet stepeni C! Eto i to je Njujork. To nikome nije čudno, baš kao što nije čudno videti zaljubljeni par muškaraca koji se nežno drži za ruke, ili idu zagrljeni…
Za one koji vole muzeje i slično mogu da posete nadaleko čuveni prirodnjački muzej. Obavezno posetite i Metropoliten muzej sa svojom impresivnom zbirkom. Prvi umetnik sa „naših“ prostora koji je ovde izlagao je Ivan Meštrović i to davne 1952. godine.
Tu je i nadaleko čuveni Kolumbija univerzitet, gde godina studija košta 40.000 dolara, što sa stanarinom i ostalim troškovima izađe i do 100.000 dolara. Jasno je ko sebi može da priušti obrazovanje na tako elitnoj i skupoj školi.
Svratio sam i do Brodveja – jedne od retkih ulica koja se ne seče pod pravim uglom, kao ostale ulice u Njujorku, već ide ukoso i seče Brodvej na pola… Sve šljašti i blješti, kao u velikoj TV reklami! Za vreme mog boravka, na repertoaru je bio dugovečni mjuzikl „Mama mia“, prema hitu legendarne ABBBE.
Nekoliko godina kasnije, kada sam ponovo došao u Veliku jabuku, ponovo sam bio na Brodveju. Ali, ovoga puta nisam propustio da pogledam neku predstavu. Odabrao sam legendarni mjuzikl „Čikago“. Zaista, briljantno!
Nastaviće se…
Dodaj komentar