Duhovnost

Naši običaji: Badnji dan najavljuje Božić

MediaSfera

 

Pripremila: Gordana Radisavljević  – Jočić

 

 

Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar danas proslavljaju Badnji dan. Službama bdenja i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici, obeležavaju Badnji dan, pripremajući se za proslavu rođenja Gospoda Isusa Hrista. Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.

 

Od dana Hristovog rođenja započinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi, a i ostali svet, počinju brojati godine. Za spomen rođenja Hristova, još od apostolskih vremena ustanovljen je veliki praznik – Božić. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Božić izvor za sve praznike hrišćanske, jer da nije bilo Hristovog rođenja, ne bi bilo ni krštenja, ni vaskrsenja.

 

Činjenica da je to praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva očinstva i materinstva, ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim, ali i  narodnim običajima i obredima, koji vreme od nekoliko nedelja oko Božića čine najlepšim i najsvečanijim periodom u celoj kalendarskoj godini. Detinjci, Materice i Oci (Očevi) su praznici kojih se najčešće sećamo iz svog detinjsta.

 

Božić po starom kalendaru obeležavaju još Ruska, Ukrajinska i Gruzijska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, kao i Koptska crkva u Egiptu, kao i nepriznate Crnogorska i Makedonska pravoslavna crkva. Sve ostale hrišćanske zajednice vreme računaju po Gregorijanskom kalendaru.

 

Poslednji dan posta

 

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara božićnim postom koji predstavlja pročišćenje duha i tela, a ljudi se u Srbiji pozdravljaju rečima “Hristos se rodi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se rodi”. Na Badnji dan se služi liturgija Svetog Vasilja Velikog.

 

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, seča badnjaka, unošenje slame, bacanje oraha, pijukanje dece koju predvodi domaćica i obilaženje ukrug prostorije u kojoj se postavlja večera. Badnja večera je posna, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilјa. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, pasulј, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šlјive). Večera protiče u miru i tišini.

 

 

 

Na­ve­če Bad­njeg da­na, na Bad­nje ve­če, lo­ži se bad­njak. Ovo mla­do dr­vo, obič­no hra­sto­vo, sim­vo­li­še Hri­sta i nje­gov ula­zak u svet. Lo­že­nje bad­nja­ka pred­sta­vlјa to­pli­nu Hri­sto­ve lјu­ba­vi. Za­tim, bad­njak je pod­se­ća­nje na dr­vo ko­je su pa­stiri do­ne­li u pe­ći­nu i ko­je je pra­ved­ni Jo­sif za­lo­žio ka­ko bi se tek ro­đe­ni Bo­go­mla­de­nac za­gre­jao u hlad­noj pe­ći­ni. Badnjak je simvol novog života i nade.

 

Ime badnjak povezano je sa rečju “bdeti” (stsl. bad) budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Sla­ma ko­ja se uno­si u ku­ću pod­se­ća­nje je na onu sla­mu iz ja­sa­la na ko­ju je Pre­sve­ta Bo­go­ro­di­ca po­lo­ži­la tek ro­đe­nog Go­spo­da. Ta­mjan ko­jim se ka­di ku­ća, kao i da­ro­vi ko­ji se sta­vlјa­ju u sla­mu, pod­se­ća­nje su na da­ro­ve ko­je su do­ne­li mu­dra­ci sa Is­to­ka i nji­ma da­ro­va­li No­vo­ro­đe­nog Hri­sta.

 

Hrišćanski elementi i smisao

 

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelј, nasekli granja i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlјa ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Badnjak, dalјe, nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

 

Posipanje žitom na Badnji dan i Božić na žito koje je Majka Božija, kada joj se rodio sin, bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao. Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami, i time je badnjedanska slama simbol jasli u Vitlejemskoj pećini. Kad unosi badnjak u kuću, domaćin tada kaže Hristos se rodi a svi ukućani odgovaraju Vaistinu se rodi.

 

 

Kađenje doma je simbol smirne i tamjana koji su donošeni kao darovi novorođenom Isusu. Orasi u slami u uglovima kuće simbolišu vlast Božju na sve četiri strane sveta. Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani svi zajedno stanu na molitvu, otpevajući tropar Roždestvo tvoje… , pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu.

 

Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove Ja sam hleb živi, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog života bod okrilјem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlјa svetlost Božiju i simboliše Isusove reči Ja sam svetlost svetu.

 

Palјenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić.

 

 

Narodna verovanja i običaji

 

– Na Badnji dan ništa se ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži nazad, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

 

– Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da se sačuva od čini.

 

– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

 

– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

 

– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

 

 

Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače…

 

Oj, badnjače badnjače, ti naš stari rođače,
Dobro si nam došao i kuću ušao!
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.
Donosiš nam mnogo sreće, svakog dobra pune vreće.
Ti nam Hrista objavlјuješ, Nјega slaviš i kazuješ;
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.
Kolko, kolko varnica, tolko, tolko srećica
I toliko ovaca, i toliko janjaca;
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.
Hristos nam se rodio, u pećinu spustio,
Da svud lјubav posije i ozeble ogrije;
Mili srpski badnjače, ti naš stari rođače,
Badnjače, badnjače, rođače, rođače.

 

Kategorije