Eksplozija mašte

Jovana Ješić: Hiljadu životnih pitanja

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

Foto: Pixabay

 

 

Život. Šta je život? Ovo što sada vodimo, nazivamo životom? Da li je to zaista život? I da li život zaista tako izgleda? Pogledajte ljude oko sebe. Šta vidite? Vidite figure koje se kreću u vremenu i prostoru. Vidite ljude kojima uvek nedostaje vremena.




 Nekada su ljudi cenili svaki trenutak i vremena je uvek bilo. A u čemu je poenta da generacija tehnologije i nauke nikada nema vremena? Odgovor je u pitanju. Tehnologija i nauka. Upravo to.

Živimo u vremenu kada imamo sve; pametne telefone, računare, televizore… Sve vidimo, sve znamo. I sa svim stvarima upravljamo. Mi smo promenili našu Zemlju, ali ne na bolje, već na loše.

Ljudi nisu bića, već figure koje su programirane da iz dana u dan rade iste radnje, bez imalo sreće, sve su to „obaveze“. Odrasli trče da ne zakasne na posao, deca trče u škole da bi ih tamo učili i ispitivali.

Da li to tako treba? Zašto bi deca bila ispitivana i zašto bi deca učila onako kako je napisano, zašto bi verovala u to? Zašto bi odrastao čovek svaki dan išao na posao i radio nešto što ne voli, i to zbog novca? Zašto bi odrastao čovek nakon određenog vremena radnog staža bio zaboravljen? Zbog čega smo pridali toliki značaj novcu, običnom papiru? Zašto sa tim novcem kupujemo hranu koja nas truje? Zašto smo dopustili da sami sebe ubijamo?

Ljudska populacija teži ka istom: Promeniti svet na bolje! Ne menjamo ga na bolje, ne idemo napred, mi koračamo nazad, napred nikako. Zbog novca smišljamo novu tehnologiju i nove naučne metode, odmičemo. Kakav će biti sam kraj ovoga? Zaboravili smo prave vrednosti koje nam je Bog podario. Prvo, zaboravili smo kako je nekoga voleti. Kako je kada nas neko voli. Trčimo, ne obraćamo pažnju. Zaboravili smo šta znači imati prave prijatelje.

Ljudi ne mogu nabrojati prijatelje ni na prstima jedne ruke. Zbog čega? Zbog idealizacije osobe koju ne znamo dovoljno dobro, izgubimo i onoga ko možda i vredi. Ideališemo nekoga po materijalnom bogatstvu, nacionalnosti, veroispovesti…

Čast izuzecima koji tako ne dele ljude. Počeli smo da idealizujemo modu koja podrazumeva polu – golo telo, napumpane devojke… Danas je lepo da devojka puši i pije, da bude sa što više muškaraca, danas je nenormalno biti normalan. Danas te smatraju „moronom“ ako ne piješ, ne pušiš i ne konzumiraš drogu. Danas je marihuana dozvoljena, i ako je to samo korak ka dnu.

Danas je danas i danas ne vredi živeti normalno. Danas se sportisti ne bore da osvoje titulu za državu, već u svoju korist, da bi dobijali novac i da bi bili popularni. Danas naučnici smišljaju lek protiv raka, a i sami znaju da je rak podmukao i da svi ti lekovi i sve te terapije samo muče čoveka, drže ga u životu iznemoglog. Mi smo ljudi, želimo pomoći onima koji sebi ne mogu pomoći. A opet, mi smo ljudi koji ne pomažu.

Ratovi. Zašto ratovi moraju da se odigravaju? Zašto se ništa danas ne može rešiti rečima, dogovorima? Zašto ljudi zbog tih ratova beže iz svoje zemlje? Zašto postoje granice? I zašto one odvajaju ljude? Zašto ubijamo životinje? Zašto ih maltretiramo? Zašto, veliko zašto za sve što činimo?

 


Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/




Kategorije