REČ BEZ ZIDA

REČ BEZ ZIDA: I sve i ništa

MediaSfera

 

Piše: Ljiljana Šarac

Foto: privatna arhiva

 

Pamtim kada smo imali samo dva TV programa, prvi i drugi. Pojava trećeg bila je epohalna. Donela je svežinu,veliku  koncepcijsku promenu, ponudila sadržaje za mlađu populaciju.




Pamtim i kada je TV Politika počela sa radom.

Za mog oca je to već bilo veliko šarenilo. Kako je redovno kupovao ,,Politiku” on je kao odgovoran đak čuvao TV Reviju čitavu nedelju dana i detaljno je proučavao.

Iščitao bi program, uzimao flomaster i zaokruživao filmove i emisije koje je imao nameru da pogleda.

Nije ostajao na tom formalnom delu. Čitao bi i kratak sadržaj koji je pratio preporučene sadržaje. Pamtio je glavne glumce, režisere. Kada bi došao naznačeni termin, on je uživao u svom izboru, često pozivajući i nas ostale ukućane da mu se pridružimo.

S ponosom bi nas uvodio u priču, uživajući u prednosti zbog znanja koje je posedovao.

Bili su to pravi prvi časovi iz istorije filma koje smo dobijali.

Nema više ni mog Vitomira, niti TV programa u našoj kući, niti rituala da postojano gledamo svi zajedno neki film.

U poplavi kanala svega ima na pretek, ali hvatam sebe da nisam mesecima sela i odgledala dobar  film.

Sve radim površno. Više menjam kanale, nego što bilo šta gledam.

Reklame me užasavaju, posle drugog bloka, koji traje beskrajno dugo, uglavnom zaspim. Sutradan molim muža da mi prepiča ostatak filma.

Sve je postalo poligon za plasiranje robe. Ne poštuje se ograničena minutaža. Dešava mi se da zaboravim gde se stalo sa radnjom, koliko me zaludi vrtlog svega što u međuvremenu sruče pred mene. Reklame su pojele filmski program!

Povod za ovu temu je sećanje koje je ovih dana bljesnulo i pokrenulo lavinu uspomena.

Za Novu godinu nekada je program posle Dnevnika počinjao Miljom Aleksićem i Miodragom Petrovićem Čkaljom. Danima su se posle prepričavali i replicirali njihovi fazoni.

I danas  se sećam replike ,,kaci-kaci” (kucanje na vrata) i nekog tiganja bez drške…

Svečani program nije mogao da prođe ni bez Sedmorice mladih, Lokica i Zdravka Čolića.

Izgleda da nam je ostao samo Čola, ali ja ne pamtim kada sam ga gledala u nekoj emisiji. I on se prilagodio novom vremenu i preselio u Štark arenu!

Iz godine u godinu nam se o praznicima serviraju emisije istog tipa na većini programa.

I sve tako copy – paste.

Okupljena ekipa pevača peva strofu i refren do ponoći.

Meni bi glat mogli da emituju neku snimljenu od pre nekoliko godina, samo da promene natpis na 2020. Sve je ionako slično, da ne kažem isto.

I tako, imamo i sve i ništa.

Ja žalim za emisijama poput Kolariću-Paniću, Kocka-kocka-kockica, Opstanak… Mislim da su mi ti sadržaji doborim delom formirali ukus i kritičko mišljenje.

S obzirom da nisu komercijalne, takvih sadržaja nema, pa naša deca htela-ne htela, gledaju šta im se nudi. A nude im se Farme, Zadruge, Parovi…

I posle se čudimo otkud toliko nasilja u školi i na ulici, ali to je već tema za neku drugu kolumnu!

Dragi moji, srećni nastupajući praznici!

Neka i u 2020. reči preskaču zidove i ruše barijere!

Živeli!

 

Ljiljanu Šarac možete pratiti na:

https://www.ljiljanasarac.com

https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/

https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/

 


 

Lijiljana Šarac

Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor pet hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije