Magazin

Riznice drevne Troje čuvaju se u Rusiji, a evo i zbog čega

Caričina dijadema iz Prijamove riznice u Državnom muzeju likovnih umetnosti "A.S. Puškin"

 

Piše: Aleksandar Černišov, RUSSIA BEYOND

 

Na današnji dan, 26. decembra 1890. umro je nemački preduzimač i arheolog-amater Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio  Troju na teritoriji današnje Turske, koristeći se podacima iz Homerovih spevova “Ilijada” i “Odiseja”. Blago drevne Troje preneto je u Nemačku, da bi na kraju dospelo u Državni muzej likovnih umetnosti „A. S. Puškin“ u Moskvi.




Šta se iz te riznice nalazi u ovom muzeju i da li ona sa pravom pripada Rusiji?

U maloj sali Državnog muzeja likovnih umetnosti „A. S. Puškin“ stoje vitrine sa zlatnim ženskim ukrasima, sekirama od kamena i peharima.

Ovde je za posetioce izloženo blago Troje koje je nemački preduzimač Hajnrih Šliman prilikom arheoloških iskopavanja pronašao na teritoriji savremene Turske i predao Berlinskom muzeju, piše portal “Russia Beyond”.

 

Amater srećne ruke

 

Hajnrih Šliman sa suprugom

Hajnrih Šliman je počeo kao običan radnik u jednoj holandskoj firmi, ali je zahvalјujući izuzetnom talentu za strane jezike brzo postao njen predstavnik u Sankt Peterburgu, a zatim i u Moskvi. On je 1846. godine dobio državlјanstvo Ruske imperije, a 1852. se oženio Jekaterinom Ližinom, ćerkom uspešnog ruskog trgovca.

Međutim, Šlimanu nije bilo suđeno da ostane u Rusiji. Proputovavši ceo svet on se dao u potragu za izgublјenom Trojom, i 1873. godine je prilikom arheloških iskopavanja na brdu Hisarlik pronašao prvu riznicu. „Pronalazak Prijamove riznice je u svetu odjeknuo kao eksplozija“, komentariše ovaj događaj Vladimir Tolstikov, čuvar ove kolekcije, kandidat istorijskih nauka i šef Odelјenja za umetnost i arheologiju antičkog sveta Puškinovog muzeja likovnih umetnosti. Šliman je nastavio sa iskopavanjima sve do smrti 1890. godine i pronašao još dvadesetak riznica. Poklonio ih je gradu Berlinu, gde su se čuvale u Muzeju najstarije i rane istorije sve do 1941. godine.

 

Ratni trofeji

 

Od 1941. godine kolekcija se nalazila u podrumu banke u Berlinu. Kada je počelo bombardovanje grada premeštena je u jedan antiraketni bunker. U aprilu 1945. godine, za vreme juriša sovjetske armije na prestonicu Trećeg rajha, kolekciju je sve vreme čuvao direktor Muzeja najstarije i rane istorije, profesor Vilhelm Unfercag. Prema rečima Vladimira Tolstikova, Unfercag je strahovao za ove dragocenosti i zato je izašao pred sovjetske vojnike i dobrovolјno predao sovjetskoj komandi kutije sa eksponatima. One su u julu 1945. godine avionom dostavlјene u Moskvu. Bile su potpuno očuvane.

 

Pretenzije

 

Kada su posle rata Nemci otkrili da je kolekcija nestala, počeli su da je traže po celom svetu. Međutim, sve do 1994. godine nije se znalo gde se ona nalazi. „Za to su znala samo dva čoveka na svetu – direktor Puškinovog muzeja i čuvar kolekcije“, priča Vladimir Tolstikov.

 

Vladimir Tolstikov

 

Mesto na kome se nalaze Trojanske riznice bi još dugo bilo strogo čuvana tajna da tokom 1990-ih službenik ministarstva kulture Rusije Grigorij Kozlov, koji je imao pristup arhivama i službenoj prepisci, nije objavio svedočanstva o ovim dragocenostima u američkoj štampi. Posle toga ministru kulture Jevgeniju Sidorovu nije preostalo ništa drugo nego da naloži da se pripremi izložba. U tu svrhu su 1995. godine pozvani nemački stručnjaci i eksperti iz drugih zemalјa da pogledaju kolekciju i potpišu dokumente o njenoj autentičnosti. Izložba je uspešno održana 1996. godine.

Iste godine je Nemačka zvanično protestovala i zatražila da se eksponati vrate. Državna duma je 1998. godine odgovorila usvajanjem zakona „O kulturnim vrednostima prevezenim u Sovjetski Savez tokom Drugog svetskog rata koji se nalaze na teritoriji Ruske Federacije“. Prema tom zakonu, svi objekti „su rusko nasleđe i u federalnom su vlasništvu“. „Zakon je stupio na snagu, i niko ne namerava da ga krši“, objašnjava Vladimir Tolstikov. „Nemačke kolege su shvatile da nije moguće nama diktirati uslove i zato sada uspešno sarađujemo i pravimo zajedničke izložbe“.

 

Kompenzacija za rušenje

 

Rezultat Drugog svetskog rata je poznat. To je bespogovorna kapitulacija Nemačke. „Pravno gledano, to je rezultat koji povlači i pravne posledice“, podseća Aleksandra Skuratova, kandidat pravnih nauka, docent katedre za međunarodno pravo Moskovskog državnog univerziteta međunarodnih odnosa (MGIMO). Riznice Troje mogu se tretirati kao moguća kompenzacija za rušenje kulturnih vrednosti na sovjetskom prostoru, gde je prema zvaničnoj statistici stradalo preko 160 muzeja i 4.000 bibilioteka, i uništeno 115 miliona primeraka raznih izdanja.

 

 

Blago drevne Troje u Državnom muzeju likovnih umetnosti “A.S. Puškin”, Moskva

 

Pored toga, Aleksandra Skuratova ističe da je Konvencija o zaštiti kulturnih vrednosti u slučaju oružanog konflikta 1954. godine usvojena i stupila na snagu kada je Drugi svetski rat već bio završen. Prema Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora iz 1969. godine, oni ne važe retroaktivno i ne odnose se na događaje pre datuma stupanja sporazuma na snagu, ukoliko „drugčija namera ne proizilazi iz ugovora“. Kao što je poznato, države učesnice sporazuma nisu imale nameru da dodele Konvenciji retroaktivno dejstvo, tako da ona samim tim ne može biti primenjena na riznice Troje.

Treba istaći i činjenicu da je SSSR dobrovolјno vratio Nemačkoj značajnu količinu prevezenih kulturnih vrednosti – oko 1.700.000 eksponata, a među njima i celu neprocenjivu kolekciju Galerije starih majstora u Drezdenu i relјefe Pergamskog oltara, mada se SSSR nikada nije zvanično obavezao da će to učiniti.

Bečka konvencija

Prema Bečkoj konvenciji o pravu međunarodnih ugovora iz 1969. godine, oni ne važe retroaktivno i ne odnose se na događaje pre datuma stupanja sporazuma na snagu, ukoliko „drugčija namera ne proizilazi iz ugovora“.

Kao što je poznato, države učesnice sporazuma nisu imale nameru da dodele Konvenciji retroaktivno dejstvo, tako da ona samim tim ne može biti primenjena na riznice Troje.

Treba istaći i činjenicu da je SSSR dobrovoljno vratio Nemačkoj značajnu količinu prevezenih kulturnih vrednosti – oko 1.700.000 eksponata, a među njima i celu neprocenjivu kolekciju Galerije starih majstora u Drezdenu i reljefe Pergamskog oltara, mada se SSSR nikada nije zvanično obavezao da će to učiniti.

 

Izvor: Blic




Kategorije