Eksplozija mašte Kolumne

Jovana Ješić: A u ličnoj karti – NASILNIK

Ekslozija-maste-jovana-jesic-jpg

MediaSfera

 

Piše: Jovana Ješić

Foto: Pixabay

 

 

Američke studije su pokazale da deca za vreme jedne kalendarske godine u filmovima, serijama, i igrajući igrice vide više od 2.000 ubistava. Deca koja vide svog heroja kako ubija ljude smatraju to normalnim, jer dete to shvata ne kao oružani sukob koji dovodi do lišavanja ljudskog života, već kao heroj spašava čovečanstvo ubijajući počinetalja zločina.




Kada napravim retrospektivu poslednjih par godina mediji su plepljavljeni ubistvima i nasiljem. Stravično ubistvo Jelene Marjanović, fizičko nasilje nad Natašom Bekvalac i Milicom Dabović, psihičko nasilje nad Severinom (oduzimanje deteta se smatra psihičkim nasiljem)… I sa ovim nabrajanjima bih mogla u nedogled.

Bilo da je u pitanju psihičko, fizičko ili internet nasilje, odvratno je i treba najstrože kazniti muškarce koji dignu ruku na ženu i muškarce koji seksualno uznemiravaju devojčice, devojke i žene.

Kada je na svojevremeno na portalima isplivala informacija o Nataši Bekvalac bilo je dosta komentara ovog tipa:„Pa i ako je pretukao, udala se posle par meseci“ ili „U njoj je problem, to joj je treći muž.“

Zar je bitno koji joj je to brak po redu, svaka žena želi biti voljena?

Za Milicu Dabović su pričali: „Hoće da se uda zbog punog stomaka“. Nijedna žena ne želi da odgaja dete sama, jer je to veoma težak i naporan posao.

Bilo kako bilo, malo sam istraživala o nasilju nad ženama i decom. Evo do kojih podataka sam došla: Internet je glavna platforma za svakodnevno seksualno nasilje.

Čak 56% dece je putem interneta vrbovano u dečiju prostituciju i pornografiju. Fondacija „Tijana Jurić“  je posle velike borbe uspela da uvede „Tijanin zakon“ tj. da silovatelji i ubice dece dobiju doživotnu kaznu.

Veliki broj žena trpi neki vid nasilja od strane jače polovine. Ne može da prijavi nasilje, jer strahuje od nasilnika, a sve te žene su brižne majke, koje ne žele da se deca razvlače po sudovima, iste te žene brinu šta će reći komšiluk. Pa zato ćute i trpe.

Ima puno slučajeva kada žena prijavi psihičko nasilje, a dobije odgovor: „Ne možemo mu ništa, jer nemaš fizičke dokaze“. Zato je potrebno da se svi zajedno borimo protiv svakog vida nasilja, a ne da skrećemo pogled u stranu kada dečko na ulici ošamari devojku. Institucije moraju da shvate da se žene boje da prijave nasilnika.

Mi, žene, moramo da podržavamo jedna drugu, da budemo podrška i oslonac. Mi ne možemo da pričamo kako je Milica Dabović htela da ulovi muža na pun stomak ili da je Nataša Bekvalac kriva za nasilje, jer je bila ljubomorna supruga.

U Srbiji se na feminizam, pokret za prava žena, često gleda negativno. Ovde se najblaži mogući feminizam smatra ekstremnim. Nemamo sve ista prava, ali ono što moramo da imamo jeste hrabrost da prijavimo nasilnika i da ne osuđujemo, a to ćemo uspeti samo ako budemo jedna uz drugu.

Nasilje trpe pre svega žene, slabiji pol, a to su nečije ćerke i majke, a ne pevačica koja je imala tri braka i košarkašica sa punim stomakom. Bravo za sve one koje su uspele da prijave nasilnike! Bravo za Milicu Dabović i Natašu Bekvalac, jer da one to nisu učinile, ostale žene ne bi se usudile da prijave nasilje. One su prijavile nasilje, jer je to bio okidač za njihovu slobodu!

 


Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .