Istorija

Hitlerovo carstvo: Kapitalna istoriografska studija Marka Mazovera

MediaSfera

 

Kapitalno delo moderne istoriografije Hitlerovo carstvo Marka Mazovera nedavno je objavljeno u izdanju Arhipelaga u ediciji Vreme i priča u prevodu sa engleskog Bojane Gajski, Dragane Miljević i Tanje Brkljač. Hitlerovo carstvo je knjiga jednog od ključnih savremenih istoričara o nacističkoj vladavini u okupiranoj Evropi.




Na blizu 700 strana ove velike sinteze, za koju se u kritici govori da je verovatno najvažnija knjiga o vremenu Hitlera i nacizma, Mazover prati evropsku i svetsku istoirju od Hitlerovog dolaska na vlast i okolnosti koje su omogućile njegov uspon, pa sve do sloma nacizma i posledica koje su njegovi imperijalni pohodi ostavili na savremene evropske tokove.

Utemeljena na novim izvorima i na lucidnim analizama tokova moderne evropske istorije, Mazoverova studija je briljantna istorijska priča o dobu koje je promenilo sudbinu Evrope i sveta. U ovoj jedinstvenoj istoriografskoj sintezi, koja se čita kao uzbudljiv roman zasnovan na proverenim činjenicama i istinitim događajima, Mazover odgovara na nekoliko ključnih pitanja: Kako je Hitler došao na vlast, kako je učvrstio svoj poredak u Nemačkoj i kako je potom zavladao u najvećem delu Evrope? Šta je odlučilo ishod Drugog svetskog rata? Kako je osmišljen i sproveden Holokaust? Kako je izgledao svakodnevni život u okupiranoj Evropi? Zašto je Hitler bio opsednut Istokom?

Iz perspektive našeg čitaoca posebno je važno pitanje kako je došlo do nemačkog napada na Jugoslaviju.

– Jednom kad su diktatori nestali, stvari više nikad nisu mogle biti iste. Albert Šper svedoči kako je krajem jula 1943, nedugo nakon pada Musolinijeve vlade, Hitler sedeo u čajdžinici u svom istočnopruskom štabu s grupom svojih političkih savetnika i visokih generala, kad je general Alfred Jodl iznenada prekinuo razgovor: „Kad malo razmislim, fašizam se prosto rasprsnuo kao mehur od sapunice.“ Šok i muk koji su usledili pokazali su kako je ova pomisao zvučala prisutnima. Samog Musolinija je jedan nervozni italijanski fašista podsetio upravo u isto ovo vreme da je „država fašistička samo zato što Vi želite da takva bude, jer ste Vi izdali dekrete koji su je pretvorili u fašističku državu i iznad svega zato što ste Vi u njenom centru“. Ovo je važilo i za nacizam, naravno, iako su 1945. godine, i nekoliko godina kasnije, retki bili nacisti koji u to nisu verovali i koji su smatrali da mogu nastaviti da se bore za nacionalsocijalizam – možda čak i da ga poboljšaju – bez Firera. Naposletku su i oni u najvećem broju slučajeva shvatili da je s nemačkim porazom nepovratno propao i Novi poredak. Ali nijedan politički poredak ne počinje ni od čega. A posleratna Evropa – tako nestrpljiva da proglasi svoj raskid s prošlošću – bila je za nju vezana na više načina no što je htela da prizna – kaže Mazover u finalu svoje izvrsno napisane knjige.

Hitlerovo carstvo je knjiga sa kojom se bolje razume istorija Evrope i sveta u XX veku, ali i izvori mnogih savremenih problema.

Za knjigu Hitlerovo car­stvo: Nacistička vladavina u okupiranoj Evropi Mazover je dobio nagradu Los Anđeles Tajmsa za najbolju istoriografsku knjigu godine.

Mark Mazover

Mark Mazover (London, 1958) jedan je od najznačajnijih i najuticajnijih savreme­nih svetskih istoričara. Mazover je profesor istorije na Kolumbijskom univerzitetu (SAD), a profesor po pozivu je na Birkbek koledžu Londonskog univerziteta, na Univerzitetu Saseks i na Prinstonskom univerzitetu. Mazover je osnivač i direktor III: novog Instituta za ideje i imaginaciju na Kolumbijskom univerzitetu. Mazover piše redovnu kolumnu o savremenim međunarodnim pitanjima u Fajnenšel Tajmsu. Oblasti Mazoverovog stručnog interesovanja jesu istorija XX veka, moderna istorija Evrope, Balkan u XX veku, istorija moderne Grčke, istorija međunarodnih odnosa u XX veku, istorija nacizma, ideološki kontekst moderne istorije.

Knjige Marka Mazovera prevedene su na sve veće svetske jezike. Pored Hitlerovog carstva, najvažnije Mazoverove knjige su Hitlerova Grčka iznutra: Iskustva okupacije 1941-1945, Mračni kontinent: Ev­ro­pa u dvadesetom vekuBalkan: kratka istorijaPosle rata: Obnova porodice, nacije i države u Grčkoj 1943-1960Solun: Grad duhova: Hrišćani, muslimani i Jevreji 1430-1950, Upravljanje svetom: istorija ideja, Ono što niste rekli: ruska prošlost i putovanje kući.

Mazover je dobitnik niza najvažnijih svetskih nagrada za istoriografiju: nagrada „Sti­ven Ransiman“, nagrada „Daf Kuper“, Volfsonova nagrada za istoriografiju, Longmanova na­gra­da za najbolju istoriografsku knjigu godine.

U izdanju Arhipelaga ranije je objavljena i kapitalna studija Marka Mazovera Mračni kontinent: Ev­ro­pa u dvadesetom veku.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .