Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Institut za postizanje ljudskog potencijala

MediaSfera

 

Piše: Milica Cincar-Popović

 

Zvuči kao ime joga centra, ali nije. Na tabli, ispod naziva „Institut za postizanje ljudskog potencijala“ (IAHP – Institute for the Achievement of Human Potential), napisan je moto te ustanove: Deci sa oštećenjem mozga pomoći da postignu dobro stanje, a zdravoj deci, da postignu odličnost. Iza table, staza vodi do kampusa iz koga se čuju veseli glasovi dece koja su tu sa svojim roditeljima. Porodice govore različitim jezicima jer su došle iz raznih zemalja sveta, ali deci to ne smeta. Kao prvo, zato što deca umeju da komuniciraju i na druge načine, a ne samo verbalno; kao drugo, zato što većina dece govori bar po dva jezika; i, kao treće, većina zaposlenih su, uz to što su doktori nauka, i poliglote.




Nakon što je za zasluge u Drugom svetskom ratu stekao Vojni krst kralja Džordža VI, Krst Sjedinjenih Država, Srebrnu i Bronzanu zvezdu SAD i luksemburški Orden Velike Kneginje Šarlote, Glen Domejn jje ušao u novi rat, za odbranu dece od zanemarivanja, naopakih lečenja i pedagogije uprosečavanja. Za zasluge u tom ratu dobio je medalju Senata Italije i najviše odlikovanje Brazila – postao je vitez Reda Južnog Krsta. Institut je osnovao 1955. godine, sa svojom suprugom. Ove godine bi napunio 100 godina. Umro je u devedeset četvrtoj.

Kada je posle Drugog svetskog rata počeo normalan život, Domejnov je bio takav da mu je omogućio da živi sa ljudima u najrazličitijim delovima sveta, iz najrazličitijih socijalnih sredina. Tada je primetio da sva deca imaju jednu zajedničku osobinu, koju odrasli, izgleda, ne primećuju, a to je – deca su od prvog dana rođenja sposobna da uče neuporedivo više nego što se od njih očekuje. U stvari dete, bez obzira na uzrast, može da nauči bukvalno sve, ako mu se to predstavi na zabavan način. Sa ovim uvidom, Domejn je odlučio da iz korena promeni pristup deci sa oštećenjem mozga. Bez obzira na dijagnozu, tj. da li se radi o urođenom oštećenju, posledici bolesti ili vakcine, ili o posledici neke nesreće, toj deci je deo mozga uništen, ali je preostao zdrav, funkcionalan deo, sa neuronima koji se reprodukuju i spremni su da preuzmu nove funkcije. U vreme kada je Domejn osnovao svoj institut, još uvek su se oštećena deca svrstavala u kategorije idiota, mongoloida i kretena. Kasnije su ovi grubi nazivi odbačeni, pa se sada utvrđuje stepen retardacije. Međutim, IAHP ne koristi ni termin „retardacija“, koji implicira da je unazađenje nepovratno, nepromenljivo. Zašto bismo se uopšte i koncentrisali na oštećenje, sa kojim se ništa ne može učiniti, kada možemo da razvijamo zdrav deo mozga, sve dok se, zahvaljujući neuroplastičnosti (sposobnosti mozga da reorganizuje neuronske sinapse, što je posledica učenja), to oštećenje ne nadoknadi? Uz to, zašto bi se fizikalna terapija koncentrisala na simptome i bila nasilna prema napaćenom telu, kada je to potpuno nelogićno i potencijalno štetno? Valjda treba tretirati uzrok koji je do tih simptoma doveo.

Od ovih polazišta, osoblje instituta kreira rehabilitaciju za svakog pacijenta posebno, koja isključuje štetne medikamentne, a uključuje individualne režime ishrane i razvoja psihofizičkih i mentalnih sposobnosti. Posebna pažnja se posvećuje režimu ishrane, jer i deca i odrasli ljudi sa oštećenjima mozga imaju veoma smanjenu toleranciju na zagađenje i skloni su alergijama. Veliku pomoć na ovom planu institut dobija od Jelene i Novaka Đokovića, i to kako u radu sa oštećenom decom, tako i u razvoju zdrave dece.

Zdrava deca u institutu razvijaju svoj potencijal kroz učenje koje je igra. Ne postoji stvar koju dete više voli od učenja, pod uslovom da je zabavno, a ovo u institutu jeste, pogotovu kad je to igranje sa najboljim teniserom sveta, ili astronautima NASA. IAHP je prvi u svetu počeo da objavljuje knjige za samostalno čitanje, namenjene uzrastu 2-3 godine. Ako mislite da su to slikovnice sa glupim rečenicama, tipa onih iz udžbenika za početne kurseve stranih jezika, grdno se varate. Slika u tim knjigama ima puno, ali pored njih ne piše: „Mama se češlja“ i „Bata ide u školu“, već stoji razložan ali kompleksan tekst koji čak može biti i enciklopedijski. I to sa zanimanjem i razumevanjem čitaju deca od 2-3 godine, ona kojoj bi babe koje taj isti jezik ne razumeju, pevale: „Taši – taši – tana – na“!

Kada je institut otvoren, prvi pacijenti su u njemu ostajali dugo. Međutim, praksa je pokazala da se najbolji rezultati postižu kada se roditelji obuče da svakodnevno rade sa scojom decom kod kuće, a mali pacijenti u kampus instituta dolaze samo povremeno radi pregleda, korekcije terapija i – da se dobro provedu. Zato IAHP danas organizuje obuke i radionice za roditelje širom sveta. Prvi kampus Glen Domejn je osnovao u Sjedinjenim Državama, ali danas je IAHP podjednako aktivan i u Evropi, Australiji, Južnoj Americi i Aziji, spreman da dočeka decu iz celog svata i spreman da odgovori na sva pitanja upućena na web adresu: https://www.iahp.org/ .




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .