Bob Bajington, reditelj: “Uvek bih radio sa Bred Pitom”

MediaSfera

Foto: Stanislav Milojković

Festival nezavisnog Američkog filma “IndieBelgrade”, održan je po peti put u organizaciji Doma omladine Beograda. Od 12. do 15. decembra beogradskoj publici predstavio je 7 ostvarenja iz najnovije produkcije američkog nezavisnog filma, i to šest srpskih i jednu evropsku premijeru. Glavna nagrada, za najbolji film, pripala je ovogodišnjem gostu festivala, reditelju Bobu Bajingtonu, za ostvarenje „Frensis Ferguson“.

Ovaj teksaški nezavisni autor, između ostalih priznanja dobitnik Specijalne nagrade žirija festivala u Lokarnu, održaće u Domu omladine i master-klas „Od scenarija do ekrana“.

Sa rediteljem Bobom Bajingtonom razgovarala je Hristina Hadžiharalabus, umetnički direktori IndieBelgrade festivala.

Filmski festival u Lokarnu nije poznat po komedijama. Ipak Vaš film “Neko me tamo gore voli” (“Somebody Up There Likes Me”) iz 2012. bio je na ovom festivalu ne samo prikazan, već i nagrađen Specijalnom nagradom žirija.

Bob Bajington: Da, ne prikazuju tamo baš mnogo komedije. Mislim da uspeh tog filma može da zahvali tadašnjem direktoru Olivije Pereu – on je shvatio šta ja to radim.

U Vašim filmovim porodica je uvek pomalo čudna: bebe ne rastu, žene bi radije u zatvor nego sa mužem, majke su bezosećajne. Bez obzira na stilizaciju Vaših priča, izgleda da postoji prilično realna teza da je američka ili generalno svaka porodica – disfunkcionalna…

Bob Bajington:  Slažem se. To je odlično zapažanje. Za mene je porodica zaista disfunkcionalna. Povodom mog prošlog filma “Zauvek beba” („Infinity Baby”) neko me je pitao – O čemu je taj film? Odgovorio sam mu: “Sedi za sto da večeraš sa svojom porodicom, pa ćeš videti”.

U filmovima “Registrovani seksualni napasnik” (“RSO”) kao i u najnovijem “Frensis Ferguson” (“Frances Ferguson”), glavni junaci su seksualni napasnici. Obe priče su ispričane iz njihove vizure i junaci se teško ponovo integrišu u društvo. Zašto Vam je ova tema tako važna?

Bob Bajington: Gledam na poteškoće koje Fransis (glavna junakinja filma) ima i poredim ih sa svojim. Hteo sam da smestim njen lik u socijalni centar, jer takvo okruženje, po meni, rađa neizbežno humor: “Ako si seksualni napasnik, idi sad skupljaj đubre”.

Teksas, odakle dolazite, postao je važno mesto za filmske produkcije i baza za mnoge talentovane nezavisne autore.

Bob Bajington: Mislim da su za to zaslužni reditelj Ričard Linklejter (Richard Linklater – autor filmova “Pre svitanja”, “Dečaštvo”) i filmsko društvo koje on osnovao početkom 90-ih. Tako su mnogi reditelji došli u Ostin, kao na primer, Endrju Bujalski (Andrew Bujalski).

Nik Oferman (Nick Offerman), glumac poznat i po seriji “Fargo”, igra ili je narator u svakom Vašem filmu…

Bob Bajington: On je izvanredan tip i velika inspiracija za mene. Srećan sam što ga poznajem.

Imate poseban dar za rad sa glumcima. Ako biste mogli da izaberete da radite sa nekim svetski poznatim glumcem, ko bi to bio?

Bob Bajington: Neko me je to pitao pre deset godina i odgovorio sam: Bred Pit. Dakle, reći ću ponovo: Bred Pit.

Priznanja IndieBelgrade 2019. festivala

Žiri je radio u sastavu Jelena Marković, rediteljka, Darko Lungulov, reditelj i Vuk Ršumović, scenarista i reditelj, kao predsedavajući. Po mišljenju žirija, u jakoj konkurenciji Bajingtonov film izdvojio se kao ostvarenje blisko estetici evropskog nezavisnog i arthaus filma, sa dosta crnohumornog odnosa autora prema svojim likovima, ali i samih likova jednih prema drugima unutar filmske priče. Sve navedeno, ovom ostvarenju daje izvesnu notu metafilmičnosti, vrlo originalne i posebne, kakva se ne viđa često.

Reditelj Bob Bajington, iako dobitnik nekoliko nagrada – među kojima je ona sa prestižnog festivala u Lokarnu, i dalje snima isključivo van Holivuda i celu svoju karijeru gradi kao nezavisni autor. Pored razgovora sa publikom koji je održan nakon projekcije njegovog filma „Frensis Ferguson“, Bajington je održao izuzetno posećen i uspešan master-klas „Od scenarija do ekrana“, u okviru kojeg je analizirao rad na scenariju, kao i snimljene scene i materijale iz svog najnovijeg filma, a akcenat je bio na radu sa glumcima. Učesnici su mogli da dobiju dobar uvid u to kako je teklo snimanje, šta su bile rediteljske intervencije na samom setu, šta su bile glumačke intervencije i koji je finalni rezultat, saznavši posredno i kako je funkcionisala montaža, kada je konkretna scena bila u pitanju. Reditelj je prethodnog dana radio sa četvoro glumaca na jednoj sceni iz svog novog filma, koji je u fazi pisanja scenarija, pa su polaznici master-klasa mogli da se upoznaju i sa njegovim pristupom u radu sa glumcima na čitajućim probama.

Jedan od filmova koji je ove godine ostavio snažan utisak na publiku, ali i na žiri, je „Gutanje“ – uzbudljiva psihološka drama u režiji Karla Mirabela-Dejvisa koji je nakon projekcije putem Skajpa odgovarao na pitanja publike.

Fenomen američkog nezavisnog filma

Fenomen američkog nezavisnog filma postoji onoliko dugo koliko postoji sistem filmskih studija, u kojima se film posmatra, pre svega, kao industrija. Sa širokom upotrebom interneta i brojnih onlajn platformi za finansiranje produkcija, došlo je do ekspanzije finansijske “nezavisnosti” i samih filmskih autora, pa je nezavisna produkcija postala vrlo relevantna u širem kontekstu i neka vrsta off produkcije u odnosu na zvanični Holivud.

Program ovogodišnjeg IndieBelgrade festivala tematski je veoma uspešno uspeo da se približi svim generacijama publike, a u fokusu je posebno bila mlađa publika, ne samo tematski već u samom rediteljskom pristupu te povezivanju filma sa drugim medijima, njegovoj ekstenziji na na socijalne mreže i internet sadržaje. U

tome su najdirektniji bili filmovi „Naložene“ i „Adam“, ali i dokumentarac „Nakon svih tih dana“, te filmovi „S.G. kao Genzbur“  i „Umetnost samoodbrane“. Festival nam je i ove godine doneo neke od najzanimljivijih priča sa severnoameričkog kontinenta, proširujući svoj pripovedni narativ veoma uspešno i na Južnu Ameriku, ostajući jedini specijalizovan i relevantan festival za američki nezavisni film u Srbiji i jugoistočnoj Evropi. Naša misija ostala je ista, da premijerno prikažemo najrelevantnije „indie“ filmove, ono čega nema na domaćem repertoaru bioskopa, i što vrlo teško dolazi do festivalskog programa na našim prostorima, kažu organizatori Festivala IndieBelgrade.

Festival su podržali Sekretarijat za kulturu grada Beograda, Ambasada SAD u Beogradu i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.