Eksplozija mašte

Jovana Ješič: Samohrani roditelji

MediaSfera

 

 

Piše: Jovana Ješić

 

 

 

Pre par meseci na “Fejsbuku” se načela tema o samohranim roditeljima. Uglavnom, dosta žena osuđuje one koje se odluče na korak da postanu majke iako nisu u braku ili stalnoj vezi. Da, osuđuju. Onda se prošlog meseca nametnula tema o abortiranju ženske dece. Dakle, abortus je dozvoljen, ali ne selektivni. Osim u slučaju da dete može biti rođeno sa nekim nedostatkom, takav selektivni abortus je dozvoljen.




Naravno i na tu temu je bilo dosta različitih mišljenja. A opet ovi prvi što osuđuju samohrane majke oni osuđuju i abortus. Tako da, možeš da budeš samohrana majka samo ako te to nekim čudom zadesi, ali nikako ako si to sama odlučila, jer tako narod kaže; a narod isto tako kaže da ako je jedno muško među gomilom ženske dece da je to onda sin jedinac. Narod kaže i: “jadan onaj što sve ćerke ima.”

Narod isto tako kaže i da je isfrustrirana, jadna, promiskuitetna ona što dobro izgleda u četrdeset, a još se udala nije.

I još kažu da rodiš jedno da ne budeš usamljena.

Mnogo toga narod kaže, a isti taj narod osuđuje ovaj drugi narod, jer imaš pravo na slobodu govora i mišljenja, ali samo pod određenim uslovima.

E pa imam i ja nešto da kažem, a to nešto je jedno bravo za sve samohrane roditelje! To su hrabri ljudi, pre svega i ko sam ja da im što zamerim i prigovorim? Koliko je samo tu muka viđeno, koliko je tu opravdanja izrečeno i čega sve još ne? Bravo i za roditelje, one što podižu svoju decu sa osobom koju vole i u koju su zaljubljeni. Bravo za njih!

Ali nisu svi te sreće, moramo razumeti, a ne osuđivati. Zar vi mislite da bi svako voleo da živi onako kako vi propovedate? Zar ne mislite da su vaši zahtevi veći od vas?

Poznajem jako puno divnih žena koje pate za tim da postanu majke, ali ne smeju pred svoje roditelje sa tim detetom bez muža. Poznajem jako puno divnih žena koje pate, jer nisu supruge, porodične žene, ali eto, nije ih to zadesilo. Takođe, znam i one same, srećne koje ne sanjaju o majčinstvu, braku i ostalim koncima života već samo uživaju u svom životu.

Pa zar ne mislite da ove prve i druge nisu nikada poželele da budu ove treće i obrnuto? Ali nije njihov put. Bitno je da ste vi u stanju da osudite i unapred odredite kojim putem treba da idu i kako da se ponašaju sve te žene. Poznajem ja i muškarce koji su samohrani roditelji, ali narod njih podržava i sažaljeva.

Mislim da narod smatra da su muškarci nesposobni, a žene prostitutke kojima se zadesi da zatrudne, ali to je samo moje mišljenje.

Ja nisam roditelj, ali jesam žena koja će kroz nekoliko godina i sama biti pred takvom odlukom, osim ako mi se ne posreći. Imam ja još godina pred sobom da se nadam da će doći taj pravi, neko je u mojim godinama, a misli da nema taj izbor. Neko je mlađi od mene, a već je napravio izbor. Bravo za njih. Bravo za sve one koji su odlučili da stvaraju i grade porodicu sa nekim. Bravo za one koji su odlučili da budu porodica. Bravo i za karijeriste, naravno. Ako se odlučim da budem samohrani roditelj, neću vas pitati za mišljenje tako da ovo ne pričam za sebe. Ovo pričam za sve one koji zbog vas se ustručavaju, nemojte da osuđujete ljude na usamljenost, ne ispunjene želje i tugu. Nemojte da selekcijom odlučujete ko ima pravo na sreću, a ko ne.

Hvala, na samohranim roditeljima oni nose teret društva!

Željeno je svako dete koje majka odluči da rodi. Za samohrane roditelje samo ljubav imam.

 


Jovana Ješić

Rođena je 20.01.2001. godine u Beogradu. Studentkinja novinarstva koja kroz tekstove promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Radi kao novinarka Original magazina i PR književnice Ljiljane Šarac. Hobi joj je pisanje, u slobodno vreme čita knjige i bavi se preduzetništvom. Promoviše svoj pogled na svet i oplemenjuje čitalački um tekstovima koje piše. Voli da putuje. Ima svoju stranicu: https://jovanajesic.wordpress.com/




Kategorije