Kultura

NEPREKINUTE NITI četiri umetnice u Kući legata

MediaSfera

 

 

Piše: Ana Popović Bodroža

Foto: Aleksandar Jočić

 

 

U godini u kojoj obeležavamo značajan jubilej, 105 godina od rođenja, a 10 godina od smrti Ljubice Cuce Sokić (9.12.1914., Bitolј – 8.01.2009., Beograd), a po ideji i realizaciji umetnice našeg porekla, koja živi u Luksemburgu, Ivane Ceković, u Galeriji Kuće legata postavlјena je izložba „Neprekinute niti (senzibilne racionalnosti)“. Osim legata Ljubice Cuce Sokić, i Cucinih dosad neprikazanih dela iz kolekcije Gatalović, predstavlјena su dela prof. Milice Stevanović, naše istaknute umetnice i akademika (rođ. 1933.), pok. prof. Darije Kačić (1959.-2018.) i spiritus movensa ovog projekta, Ivane Ceković (1964).




„Ideju o ovoj izložbi nosim u sebi već skoro deset godina. Nedavni nestanak Darije Kačić me je bolno opomenuo da vreme izmiče i da više nema mesta odlaganju realizacije ove izložbe“. To je ona prva, snažna nit koja čini tkanje ove izložbe; nit vezanosti za naše tlo i poreklo. Odmah potom, u širem smislu, za mladost i studije u Beogradu – nezaboravlјeno traženje i nalaženje suštine i svog životnog puta na beogradskom Fakultetu za likovne umetnosti. Potom, niti mudre pedagogije profesorke Milice Stevanović, i bliske po godinama, tada asistentkinje  Darije Kačić… uz njihove priče i sećanja na Cucu Sokić, koja je i do danas jedna od legendi beogradskog FLU.

Ivana Ceković i Ana Popović Bodroža na otvaranju izložbe “Neprekinute niti”

Susret sa Cucinim intimizmom, prefinjenim „umerenim modernizmom“ iskustvo je koje osvaja i posle sedamdesetak godina, koliko su stare ove slike.  One plene neopisivim, bezvremenim mirom. Poetičnost specifičnog, utišanog kolorita koji se kreće iz nijanse u nijansu oko osnovne „Cucine sive“, fina, ponekad tek naznačena grafitna linija, umeće da se nađe sklad, harmonija između oblika i boja, formiranje  „bojenih polјa“ koja vode međusobne dijaloge, sve je to borba za čistu likovnost, kojom se primarno bavila Ljubica Cuca Sokić.

Ljubica Cuca Sokić, Foto: Aleksandar Jočić

Sušta suprotnost Cuci Sokić po svom temperamentu, Milica Stevanović je potpuno autentična pojava kod nas, svojevrsni umetnički „vulkan“. Jedan je od naizrazitijih srpskih neoekspresionista, svakako sa primesama mnogih brojnih originalnih ideja i učenja o prostoru, percepciji, vizuelnom/vidnom, perspektivi, vrstama perspektive kroz istoriju i danas (njena knjiga „Perspektiva težinskih polјa i druge teme“ objavlјena je 1999. godine).

Milica Stevanovic, pogled na svet, Foto: Aleksandar Jočić

Umetnost Darije Kačić u medijima skulpture, instalacije, crteža, kombinovanim tehnikama, a zatim i u različitim projektima multimedija, plete fino tkanje, koristi delikatna likovna sredstva, razuđen vizuelni jezik, priča neke posebne i nežne priče. Takve su malena, njišuća „Kolevka za foku“ napravlјena od lјubičastog voska, crtež „Svadbena škrinja“, projekt rađen u Staklenoj bašti u Amsterdamu, crteži raznih životinja kojima je bila veoma naklonjena. Među njenim najpoznatijim delima, koje ovom prilikom nismo videli,  su izvanredne skulpture koje se čuvaju u Muzeju savremene umetnosti.

Darije Kačić, Dislocirani kavezi, Foto: Aleksandar Jočić

U video radu magritovske atmosfere, gde se u dužici oka i prostoru između usana sastaje ceo svemir,  Ivana Ceković uvodi kao element i zvuk. Nјeni „crteži“ od pleksiglasa sastoje se od više slojeva („layer-a“) pleksiglasa i više slojeva iscrtanih površina.  Napokon, a u vezi sa njenim skorašnjim interesovanjima za umetnost minijature, sićušan šareni, izvanredno izrađen, relјefni pejsaž Mozelske regije Luksemburga u metalnom medalјonu – levitira, lebdi.  On lebdi iznad svog postolјa, istovremeno emitujući preko malog projektora sopstvenu projekciju, radosnu sliku brda i vinograda, na zid galerije.

Možda najvažnija nit ove izložbe svakako bi bila autentičnost svake od ovih umetnica, osluškivanje svoje suštine, svog umetničkog „creda“ i rad „iz sebe“.

Izložba “Neprekinute niti”, Foto: Aleksandar Jočić

Dosta toga je u samoj reči „senzibilnost“ odabranoj uz naslov izložbe, kao označitelјu neke ženske ultraosetlјivosti, istančanosti, suptilnosti. Uz reč „racionalno“ odmah do nje, koja označava snagu uma i moć razuma. I poništava mogućnost da bi se mogao učitavati neki „ženski rukopis“ u smislu bilo kakve sladunjavosti, naprotiv, ovde ničeg sličnog nema. Ivana Ceković seća se i zajedničke lјubavi prema prirodi, razgovorima o lјubimcima, životinjama, specifičnom smislu za humor… u svakom slučaju susret četiri generacije umetnica u istom prostoru uzbudlјiv je i intrigantan, transdisciplinarni preplet njihovih poetika, estetika, razgovor umetničkih epoha i finih umetničkih duhova, sjedinjenih na jednom mestu, u jednom prostoru, prvi, a možda (ili, možda ne) i poslednji put…

Ljubica Cuca Sokić, pisma, Foto: Aleksandar Jočić

 

Verujemo da Ljubica Cuca Sokić, čiji jubilej obeležavamo nizom izložbi i inicijativa, i čiji je legat bio polazište za ideju ove izložbe, ne bi bila nezadovolјna time, da se njena umetnosti postavlјa u savremeni kontekst.  Da komunicira sa sadašnjim trenutkom, živi i dobija ponovna tumačenja i poređenja. Model primenjen na ovoj izložbi, stoga, mogao bi biti jedan nov i moderan način, da se legati i sve ono što označavamo terminom „nasleđe“, „tradicionalne vrednosti“, približe vremenu u kome živimo i u kome uvek vri, klјuča neka nova umetnička scena, formiraju se u letu novi pokreti, nastaju tehnološke inovacije, stasava mlada publika i kritika, niču nove galerije i koncepti –  a sve u slavu Umetnosti i njene večne lepote i vitalizma.

 




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije