Duhovnost

Danas je Sveti Alimpije Stolpnik – život na vrhu stuba

MediaStera

 

 

Srpska pravoslavna crkva 9. decembra po novom kalendaru (26. novembra po starom kalendaru) obeležava praznik posvećen Prepodobnom Alimpiju Stolpniku. Ovaj praznik u kalendaru SPC označen je crnim (zadebljanim) slovom ali ovaj svetitelj veoma je poštovan u našem narodu, a mnogim porodicama je i krsna slava.




Rođen je oko 522. godine u Andrijanopolju (Jedrene) u Paflagoniji. Kažu da su se još pre njegovog rođenja pokazali neki znaci po kojima se moglo videti da će njegov život biti čudesan. Prema pripovedanju ovaj svetac je strogim postom i strpljenjem raznih nedaća skoro sve pustinjake prevazišao.

 

Sveti Alimpije od malena je bio predan Bogu. Kao đakon služio je u crkvi u Andrijanopolju kod episkopa Teodora. Iako je bio voljen od svih, uvek je tražio načina da bude sam. Alimpije je želeo da živi u molitvi i usamljeništvu pa se povukao na jedno grčko groblje pored grada Paflagonije od kojeg su ljudi bežali zbog demonskih priviđenja. Tu se nastanio na jednom stubu (stolpu), prethodno uklonivši paganske simbole i postavivši krst. Na tom stubu je na hladnoći i vrućini, u postu i molitvi, proveo veći deo života (prema hrišćanskom predanju oko 53 godine). Otuda je nazvan stolpnikom.

 

Ni podsmeh ljudi, ni iskušenja ga nisu mogla odatle pomeriti. Najzad, posle nekog vremena, ljudi su počeli da ga poštuju i da mu dolaze radi utehe, pouke i isceljenja. Pored njegovog stuba najpre je podignuta crkva posvećena velikomučenici Efimijia, koja mu se navodno javila u snu, a potom su podignuta i dva manastira, jedan muški i jedan ženski. U ženskom manastiru živele su Alimpijeve majka i sestra Marija, a on je sa svog stuba, primerom i rečima, ukazivao ljudima put ka spasenju. Sveti Alimpije ustanovio je tiptike, odnosno manastirske propise prema kojima su se vladali monasi u oba manastira. Na primer, monahinjama je bilo zabranjeno da se pojavljuju pred muškarcima.

 

Po predanju, Sveti Alimpije je živeo 120 godina i upokojio se 640. godine u vreme cara Iraklija. Četrnaest godina pred smrt, Alimpiju su obolele noge, tako da više nije mogao da stoji. Od njegovih moštiju sačuvana je glava u Kutlumuškom manastiru na Svetoj Gori. Često je freskopisan u hramovima naše Crkve, a jedna od fresaka nalazi se i u priprati Pećke patrijaršije. Smatra se jednim od tri velika stolpnika, pored Simeona Stolpnika i Danila Stolpnika.

 

Sveti Alimpije na ikoni se predstavlja u asketskom, tj. pustinjačkom odelu kako sedi na svom stolpu. 

 

Način proslavlјanja

Alimpijevdan se proslavlјa isto kao i sve druge Krsne slave, pripremom slavskog kolača, kolјiva i vina, i osveštanjem koje obavlјa sveštenstvo Crkve. Uvek pada u vreme Božićnog posta, i zbog toga je praznična trpeza slavara uvek posna. To je nepokretni praznik.

 

Narodni običaji

U našem narodu se da je ovaj svetitelj narod spasao od kuge i da je odbio mnoge druge bolesti. Po predanju, on je pregazio kugu i od tada se ona ne javlja. Zbog toga se danas treba otići u crkvu što ranije kako bi cele godine bili zdravi. Sveti Alimpije se smatra zaštitnikom stoke, pa se u narodu veruje da je danas nikako ne treba uprezati. Pored toga se izbegava kravlje meso. U istočnim krajevima Srbije se nikako na sto ne iznosi teletina, kako bi u kući vladao napredak, sloga i mir.

Тропар, глас 1.

Био си стуб трпљења и ревновао си угледајући се на Праоце, свети, јер био си сличан Јову у страдањима, Јосифу у искушењима, и анђелима си био подобан у телу, Алимпије оче наш: Моли Христа Бога да спасе душе наше.

 

Кондак, глас 8.

Као узрок врлинаи похвала испосника, Црква те данас и у песмама слави, свети Алимпије. Твојим молитвама подај онима који са љубављу поштују твоју доброту и подвиге, опроштај од великих грехова, као истоимени.




NAŠA IZDANJA

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .