Prekšajne prijave protiv roditelja

Direktor beogradske OŠ “Drinka Pavlović” Jole Bulatović bio je prinuđen da protiv dva roditelja podnese prijavu sudiji za prekršaje, upravo zbog izostanaka. Jedan od njih je kažnjen novčanom kaznom od 5.000 dinara. – Škola je iscrpla sve zakonske mogućnosti, kako bi naterala roditelje da reaguju na veliki broj izostanaka dece, ali to nije pomoglo – objašnjava Bulatović. – Jedan od ta dva učenika nije bio u školi ni dve trećine od ukupnog broja časova.B. B.

Kada je reč o konkretnim primerima, majka jednog gimnazijalca iz Beograda kaže na naš list da su deca u odeljenju u koje ide njen sin, nedavno na tromesečju imala – 1.300 izostanaka.

– Od toga je 800 opravdanih, 20 neopravdanih i ostatak je bio u nedefinsanom statusu, jer opravdanja još nisu bila doneta – prenosi ova majka podatke koje je razredni starešina izneo na roditeljskom sastanku.

A svojevremeno je u Petoj beogradskoj gimnaziji broj izostanaka bio po učeniku od 67 do 200, u proseku oko 100 izostanka tokom školske godine. U Prvoj beogradskoj gimnaziji prosečan broj izostanka svojevremeno je bio 113, najviše u četvrtom razredu – 147 po učeniku, a najmanje u prvom – 76.

Nastavnici pojašnjavaju da je ovoliki broj izostanaka bio karakterističan za učenike završnih razreda, da se to pomerilo ka nižim razredima, što je zabrinjavajuće. Ističu da se najviše izostaje kada su pismeni, kontrolni zadaci, zaključivanje ocena… Učenici se vode logikom da im je bolje da ne dođu u školu nego da pokvare ocenu ili dobiju keca. Nastavnici pričaju da se đaci u starijim razredima ponašaju kao da su na fakultetu, spreme gradivo, dođu i odgovaraju, dobiju pet i onda ih opet nema do sledećeg odgovaranja.

Smatraju da je problem u roditeljima koji redovno pravdaju izostanke, uz uredna lekarska opravdanja, ali i u domovima zdravlja u kojima se ta opravdanja olako dobijaju.

– Naš program je prenatrpan, deca između 14 i 17 godina su u pubertetu, ne žele da idu u školu, vreme koriste da bi kampanjski naučili ono što moraju, jer uče za ocenu a ne da bi znali – kaže nam Valentina Ilić, predsednica Sindikata obrazovanja Srbije, koja je 22 godine radila kao nastavnik u srednjoj školi, gde je, kaže, uvek bilo mnogo izostanaka. – Trend među srednjoškolcima je da su deca koja izostaju sa nastave “in”, a ona koja redovno idu na časove nisu – kaže ona.

Kao moguće rešenje vidi uključivanje roditelja, domova zdravlja i nastavnika, koji su sada nemoćni jer moraju da pravdaju časove prema potvrdi koju deca donesu.