Održano Veče kamerne muzike Vasilija Mokranjca u Narodnom muzeju

MediaSfera

U nedelju, 1. decembra u 20 časova u Atrijumu Narodnog muzeja održan je Koncert kamerne muzike Vasilija Mokranjca. Ovaj koncert drugi je u nizu programa kojim Fondacija Vasilije Mokranjac obležava 35 godina od upokojenja velikana nacionalne umetničke muzike, kompozitora i akademika SANU Vasilija Mokranjca. 

U punom Atrijumu Narodnog muzeja publika je najpre imala prilike da čuje Gudački kvartet Vasilija Mokranjca, delo nastalo za vreme kompozitorovih studija na Beogradskoj muzičkoj akademiji 1949. godine. Premijerno javno predstavljanje ove kompozicije bilo je na Radio Beogradu u interpretaciji Beogradskog kvarteta, dok je na sinoćnjem koncertu izvedeno od strane perspektivnog mladog kvarteta Vollmond (Milana Bjelobaba (violina), Luna Kostadinović (violina), Aleksandra Kijanović (viola) i Pavle Savić (violončelo). Zatim, publici su se sa sjajnom interpretacijom dela Johana Sebastijana Baha predstavile naše renomirane umetnice, takođe i profesorke Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu, Sandra Belić (violončelo) i  Ljiljana Vukelja (klavir).

Koncert je zatvorilo jedno od antologijskih dela nacionalne kamerne muzike, Sonata za violinu i klavir Vasilija Mokranjca u sjajnoj, sugestivnoj i nadasve inteligentnoj i kreativnoj interpretaciji violiniste i koncertmajstora beogradske filharmonije Miroslava Pavlovića i pijanistkinje i univerzitetske profesorke Biljane Gorunović. Ovo delo, nastalo tokom rane faze kompozitorovog stvaralaštva, karakteriše nesumnjiva originalnosti stila, ali i oslanjanje na nacionalnu muzičku tradiciju Vasilijevog pretka, čuvenog kompozitora Stevana Stojanovića Mokranjca i njegovih Rukoveti.

U sklopu programa obeležavanja 35 godina od upokojenja Vasilija Mokranjca, Fondacija će tokom decembra meseca relizovati i promociju CD-a integralnog klavirskog opusa Vasilija Mokranjca pijaniste Ratimira Martinovića, kao i Klavirski resital Sanje Sodad  u Beogradu i Novom Sadu. Svi programi se održavaju uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, Sekretarijata za kulturu Grada Beograda i SOKOJ-a i uz partnersku saradnju Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodnog muzeja, Radio televizije Srbije, Muzičke omladine Beograda, Zadužbine Ilije M. Kolarca i drugih.

Fondacija Vasilije Mokranjac

Osnovana 2016. godine, za cilj ima prikupljanje, očuvanje i promociju muzičkog opusa i  umetničke ličnosti Vasilija Mokranjca. Značajan broj relevantnih pojedinaca i institucija iz oblasti muzičke umetnosti prepoznalo je važnost ovih ciljeva o čemu svedoči članstvo i angažman plejade najuglenijih stručnjaka i članova SANU u odboru Fondacije, kao i podrška i saradnja sa mnogobrojnim kulutrno-obrazovnim institucijama širom zemlje.

Planovi Fondacije usmereni su na domaću i međunarodnu afirmaciju ostvarenja ovog muzičkog  velikana i u najkraćim crtama podrazumevaju digitalizaciju i štampanje nota klavirskog, kamernog i simfonijskog opusa, snimanje kompakt-diskova, podsticanje izvođenja kroz promociju u Srbiji i inostranstvu, dalji razvoj Festivala, pokretanje velikog pijanističkog takmičenja i ponovno uspostavljanje nagrade sa imenom „Vasilije Mokranjac”.

Vasilije Mokranjac (1923-1984)

Među najznačajnijim je srpskim kompozitorima XX veka i jedan od nekolicine znamenitih kompozitora koji su ostavili neizbrisiv trag u srpskoj umetnosti i kulturi. Formlano muzičko obrazovanje stiče na Muzičkoj akademiji u Beogradu, gde diplomira klavir u kalsi profesora Emila Hajeka (1948) i kompoziciju u klasi profesora Stanojla Rajičića (1951). Profesionalni vek otpočinje kao profesor srednjih beogradskih muzičkih škola „Josif Marinković” i „Mokranjac”,a od 1956. godine profesor je kompozicije i orkestracije na Muzičkoj akademiji u Beogradu. U periodu

od 1962. do 1965. bio je na čelu Udruženja kompozitora Srbije. Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1967, a njen redovni član postaje 1976. godine.

Stvaralaštvo Vasilija Mokranjca pripada samom vrhu celokupne srpske umetničke muzike i podrazumeva dela klavirske, kamerne i simfonijske muzike, kao i značajan broj dela filmske i primenjene muzike. Tokom bogate kompozitorske karijere dodeljen mu je veliki broj prestižnih nacionalnih nagrada, među kojima su i nagrada Sterijinog pozorja za scensku muziku (za Hristićev Orest 1961), Oktobarska nagrada grada Beograda (1967. za II simfoniju), nagrada Jugoslovenske radiodifuzije (1968. za III simfoniju), nagrada udruženja kompozitora Srbije „Petar Konjović” (1973. za IV simfoniju) i Sedmojulska nagrada za životno delo (1976).