MediaSfera
Foto: Anja Ringren Loven FB
Dečak Houp je bio nepune dve godine star i umirao je od gladi kada ga je Anja našla. Preživeo je, jer mu je njegova dobrotvorka uz svu negu neophodnu svakom dvogodišnjem detetu, obezbedila brojne transfuzije i operaciju. Houp nije bio žrtva rata ili prirodne katastrofe. Bio je jedno od dece koju u Nigeriji proglase za male vešce. Roditelji ih se odreknu, izbace ih na ulicu kako bi zaboravili da su ih ikada imali. Deca prežive, a mnogo češće ne prežive, jedući otpatke sa smetišta. Bar je tako bilo do skora.
Otkako se Anja Loven Ringren udala za Dejvida Emanuela Umema i preselila iz Danske u Nigeriju, ove priče, međutim, imaju sasvim drukčiji kraj. Anja i Dejvid su osnvali dom za smeštaj malih „veštaca“. Nšta ne može da zameni roditeljsku ljubav, ali uz novu porodicu – Anjina i Dejvidova sada broji 35 dece – uz negu i obrazovanje, mali „vešci“ više ne skončavaju kao hrana za ulične pse, već postaju ljudi sposobni da šire znanje namesto sujeverja. Anjina i Dejvidova usvojena deca su živi dokaz snage ljubavi. Ne govore samo bajke o tome da je ljubav najjača sila svemira.
Nova nauka, epigenetika, pokazuje da je svet promenljiv. Hoće li se menjati nabolje ili nagore, zavisi od stanja svesti njegovih učesnika. Epigenetika proučava nasledne promene koje nisu uzrokovane promenama DNK sekvence, pa tako, šire gledano, može i da objasni pojavu da usvojena deca neretko liče na svoje staratelje. Ni kap zajedničke krvi, nijedan zajednički predak, čak mogu biti ne samo različite nacije već i rase, a opet – deca često liče na svoje rod… pardon, staratelje. Pod jednim uslovom: da između njih vlada ljubav. Roditelji nastavljaju da žive u svojoj deci, ali zgleda da se besmrtnost ne krije ni u spematozoidima ni u jajnoj ćeliji, već u ljubavi. Nedavno sam pročitala podatak, ne znam da li je tačan, da svaki gen može da ima 35.000 mutacija; koliko god da ih je, koja sila navodi neki ili neke od gena koji su dizajnirali bebu da se potom, u nekom trenutku, pretvore u nešto drugo?
Stiv Džobs je govorio kako su njegovi biološki roditelji bili samo donatori uzorka za banku sperme i jajnih ćelija, dok su njegovi pravi roditelji koje je voleo i koji su ga učinili živim i takvim kakav je bio, bili Pol i Klara Džobs, koji su ga usvojili. I, zar bi iko drugi mogao da izmisli priču o dobrom deki koji daje poklone svoj dobroj deci za Novu godinu, čak i onoj bez roditelja, ako ne Eleonora Ruzvelt – nekadašnja devojčica bez roditelja, koju je odgajila baka? Ponekad za ljubav od koje se raste nisu neophodni ni roditelji, ni deda i baka, čak ni dom. Kod nas bejzbol nije popularan, ali u Americi se teško može naći neko ko ne zna za Bejba Ruta, čuvenog igrača bejzbola. Bejb i njegova sestra odrasli su u sirotištu. Tokom tog teškog perioda, postojao je jedan čovek koji nije mogao da ih usvoji, ali ih je voleo dovoljno da im ulije životnu snagu i usmerenje. To je bio Brat Matijas, koji je prvi otkrio Bejbov talenat za bejzbol, podržavao ga i gurao ka uspehu. Bejb Rut je kasnije i sam usvojio dečaka.
Spisak velikih ljudi koje nisu odgajali njihovi biološki roditelji je dugačak, od Lava Tolstoja, do npr. Nensi Regan. Jedno im je zajedničko – svi su svojim starateljima ispunili srce ponosom. Dva su razloga zbog kojih neko odluči da ima dete: prvi je potreba za reprodukcijom, za obavljanjem svog biološkog zadatka; drugi je potreba čoveka da ljubavlju koju nos u sebi obogati ovaj svet i da doprinese stvaranju. Anja i Dejvid očigledno sa uspehom ostvaruju oba ta zadatka u svojoj trideset sedmočlanoj porodici, koja će se bez sumnje uvećavati. Od 2016. godine kad se vest o usvajanju Houpa prenela globusom, pred svaku Novu godinu brojni magazini Anju Loven Rigren proglašavaju za jednu od najinspirativnijih osoba na svetu.
Dodaj komentar