MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: Marko
Navršila se godina otkako pišem kolumnu Reč bez zida za portal MediaSfera.
Ništa bitno, pomisliće jedni. Nije teško, reći će drugi. Sitnica, osmehnuće se treći…
Ja se sa tim ne bih složila. Za mene je to postala ozbiljna priča sa mnogim benefitima.
Biti autor viđenog, visokorangiranog portala zahtevan je posao. On traži redovnost, aktuelnost, domišljatost, analitičnost, zanimljivost, originalnost, iskrenost…
Nalik je življenju u kući od stakla. Svi koji prođu pored nje vide šta radite domaćini, da li su prostorije sređene, kada su došli gosti u posetu… Ne mogu se ni sakriti ni skloniti… Isto je i sa kolumnom. Toliko tekstova napišete na najrazličitije teme, kontinuirano iznosite svoje stavove i viđenja dešavanja koja vam privuku pažnju, da ste se stopostotno izložili javnosti. Svesno. Doborvoljno. Neki će vas čitati redovno, neki s vremena na vreme, neki će samo znati da se time bavite, ali će svi donositi sud o tome što radite.
Za mene je to hrabar čin. Zapravo, isto to radi svaki pisac, ali je on u velikoj prednosti. Oni se štite pancirom zvanim fikcija, izmišljena priča, izmaštani likovi… Kolumnista to nema… On šta misli – to i napiše.
I ma koliko njegov tekst izgleda kao duhovna igra, to nimalo nije lako. Poruke koje su poslate u svet su duboke, važne i ozbiljne. Zato je, zapravo, sve veoma zahtevno.
Treba pronaći iz nedelje u nedelju zanimljivu temu.
Nepoželjna su ponavljanja, polemike sa samim sobom, kontradiktornosti, mlake priče da bi se tek popunio prostor.
Ideja treba i autora da pokrene, motiviše, zagreje. Onda i priča poteče.
A dani motaju kao ludi. Samo se okrenete i već treba poslati novi tekst…
Pisanje vas čeka i kada ste umorni, neraspoloženi, bezvoljni, bez ideja, na odmoru, usredsređeni na neki drugi posao…
Zvuči kao kulučenje, a nije! Zato što pisanje kolumne pričinjava veliko zadovoljstvo. Radite nešto za šta znate da će imati odjeka i efekta. Vaša reč se čuje, a novi tekst iščekuje. Reakcije, komentari koje dobijate, najveća su mostivacija i stimulacija. Pritom se i vi s vremenom menjate, duhovno rastete i napredujete!
Zato je meni ova prva godina veeeeeelika! Značajna. Sadržajna. Nabijena dešavanjima, susretima, snažnim emocijama!
Donela mi je iskušenja, ali i mnogorbrojne radosti.
Poradila sam na spisateljskoj samodisciplini. Osluškivala razgovore oko sebe i tragala za onim što mene ili zanima, ili ,,žulja“.
Nisam se trudila da sve što napišem zvuči visokoumno.
Nisam demonstrirala svoje silogističke, induktivne i deduktivne metode i sposobnosti!
Nisam pokušavala da se predstavim kao deo male i izabrane intelektualne elite ove zemlje.
Ne!
Nastojala sam da u svakom tekstu ja budem ja.
Da iskreno, iz novog ugla, na svoj način pričam priču i skrenem pažnju na neku neobičnu pojavu, zanimljiv događaj, važnu ličnost, dobru ideju, značajnu misao…
Nisam se distancirala od tema. Zato što nisam naučnik u sterilnoj laboratoriji, već kolumnista i pisac koji je involviran u sve što mu skreće pažnju.
Sve je poprimalo ličan ton, jer je to bio način da drugi oslušnu šta imam da kažem. I možda bio povod da mi se veruje…
Kolumna je još jedan moj prozor u svet.
Važno je da se priča širi.
Preda mnom su nova godina, novi ciklus, novi izazov.
Potrudiću se da slušam bolje, vidim više, naslutim šta bi moglo čitaoce da zanima, a ja preskočim zidove i o tome progovorim iskreno, kako jedino znam.
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Novinarka, PR, nastavnica, književnica, kolumnista, majka. Neko ko živi za pisanu reči i od pisane reči. Autor pet hit romana. Radoznalog, istraživačkog duha, s neiscrpnom žudnjom da se ispituju i pomeraju granice, da se viri iza zidova, i da se prepreke na putu zaobilaze i prevazilaze. Neko ko veruje u svoje i snage ljudi sa kojima je bliska. Voli smeh i život sagledava uvek iz pozitivnog ugla. Živi po ubeđenjima koja deli sa članovima svoje porodice i đacima iz učionice, a od sad i sa čitaocima kolumne REČ BEZ ZIDA.
Dodaj komentar