MediaSfera
Foto: Wikipedia
Na današnji dan, 354. godine u Antiohiji je rođen Sveti Jovan Zlatousti, nekadašnji carigradski patrijarh. Pravoslavni vernici danas slave krsnu slavu, a za ovaj dan se vezuju i interesantna verovanja.
Kao svetitelј praznuje se 13. novembra (26. novembra po novom kalendaru). Osim toga 27. januara se obeležava prenos njegovih moštiju iz jermenskog sela Komana u Carigrad 438. godine. Takođe, on se ubraja i u Sveta tri jerarha koji se praznuju 30. januara (ovi datumi praznovanja su navedeni prema crkvenom – julijanskom kalendaru).
Učio je najpre grčku filozofiju i gnušao se na grčko mnogoboštvo. Potom je usvojio hrišćansku veru kao jedinu i celu istinu, i studirao je bogoslovlje. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletije. Po smrti roditelja zamonašio se i počeo strogo podvizavati. U Antiohiji je rukopoložen u čin đakona i sveštenika (385). Kao đakon piše „O sveštenstvu“, delo neprevaziđeno do danas; kao sveštenik posvetio se propovedničkoj službi. Zbog svojih retoričkih sposobnosti dobio je nadimak Zlatousti.
Svakodnevno je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, osuđujući bogate i one koji drže vlast. Blagodareći njegovoj propovedničkoj slavi, 397. godine izabran je za episkopa carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme mnogo učinio.
Posle sukoba sa caricom Evdoksijom, prognan je u mesto Kukuz (ili Koman) u Jermeniji gde je umro je na Krstovdan 14. septembra 407. godine. Tu je napisao najveći deo pisama, među kojima i 17 Pisama Olimpjadi.
Njegove mošti su krstaši 1204. odneli iz Carigrada u Rim, gde su počivale sve dok 2004. dogovorom nisu ponovo vraćene u današnji Istanbul.
Sv. Jovan Zlatousti imao je veliko poštovanje prema Svetome Pismu i Svetoj Liturgiji. Smatrao je da vera nije dovoljna za spasenje, jer Bog ne prisiljava već privlači one koji hoće da budu privučeni. Smatra se najboljim hrišćanskim besednikom, učiteljem hrišćanskog života, idealni primer Crkvenog pastira i stradalnik za Jevanđelje Hristovo koje je propovedao. Bio je takođe veliki borac protiv jeretika, a često je propovedao o ličnoj i društvenoj etici, braneći siromašne i izrabljivane, a osuđujući bogate i one koji drže vlast. U svojoj društvenoj etici, Sv. Jovan Zlatousti je dokazivao da je ljubav prema bližnjem i siromašnom prava tajna.
Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog
Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog se tokom godine savršava češće od ostalih Liturgija. Ona se ne savršava u onih deset dana za koje je određeno da se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, u sredu i petak Sirne sedmice (sedmice pre Vaskršnjeg, Velikog posta), niti u dane Velikog Posta, osim subote, niti tokom cele Strasne sedmice, osim na praznik Blagovesti. U svojim glavnim crtama ona je ista kao i drevna Liturgija, a svoj današnji sadržaj i oblik dobila je od Svetog Jovana Zlatoustog, arhiepiskopa konstantinopoljskog, koji je živeo u IV veku.
Narodni običaji
Ovaj svetac se slavi kao krsna slava u našoj zemlji. On se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo danas da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica. U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na današnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade.
Pored toga u nekim krajevima postoji verovanje da onaj ko na današnji dan prekine nit (žicu) prekinuo je i svoj život. Na Jovana Zlatoustog se izbegava svako korišćenje konca, vunice, strune, tj. šivenje, pletenje, vezivanje. Veruje se da onaj ko tada prekine nit (konac) time prekida i svoj život.
Današnji tropar:
“Ust tvoih jakože svjetlost ognja, vozsijavši blagodat, vseljeniju prosvjeti: ne srebroljubija mirovi sokrovišča sniska visotu nam smirenomudrija pokaza, no tvojimi slovesi nakazuja, oče Jovane Zlatouste, moli Slova Hrista Boga, spastisja dušam našim.”
Izvor: Wikipedia
Dodaj komentar