MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Foto: Tijana Janković Jevrić (Miss Stills)
Maska: Jovana Atanacković
Danas se obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Izdavačka kuća Evro Book pokrenula je u septembru akciju „Čitaj da budeš najjači“ i tokom dva meseca kampanje, na sebi svojstven način dala svoj doprinos, borbi protiv nasilja u porodici, samim tim i nad ženama.
-Iako je cilj naše kampanje borba protiv svih vidova nasilja kroz promociju kulture čitanja i širenja znanja u celom društvu, odlučili smo da se fokusiramo na borbu protiv nasilja nad ženama: Dete koje nauči da poštuje svoju majku, izrašće u čoveka koji će poštovati neprikosnoveno pravo svakog pojedinca na život bez nasilja, kaže Milica Ašćerić, PR Evro Book-a koja je idejni tvorac ove akcije.
Simbolično 25. septembra najavili ste kampanju „Čitaj da budeš najjači”, a već 25. oktobra na 64. Međunarodnom sajmu knjiga imali ste tribinu posvećenu nasilju. Šta se promenilo od pokretanja naše kampanje?
MA: Verujemo da smo pokrenuli važne institucije da možda bolje i savesnije rade svoj posao, žrtvama smo stavili do znanja da nisu same i da izlaz iz problema postoji, isticali smo važnost čitanja, širenje znanja, ljubavi prema knjizi… Iako ne znači da načitani i obrazovani pojedinci ne mogu da budu nasilnici ili žrtve nasilja, važno je da i jedni i drugi budu informisani – nasilje je nedopustivo i nasilnik mora da snosi posledice za svoje nečovečno ponašanje, a žrtva nije sama, postoje ustanove, institucije, organizacije u kojima rade izuzetno dobro obučeni ljudi koji su spremni i žele da im pomognu.
Simbolično samo najavili kampanju 25. septembra, pa tribinu održali 25. oktobra, jer se sutra, 25. novembra, obeležava Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Žena je centralna figura naše kampanje, kao simbol rađanja novog života, ljubavi, požrtvovanja…
Krhka figura, ali ipak nesalomljivog i snažnog karaktera. Ona je odlučila da se bori, sa knjigom u ruci, za svoj život i da više ne dozvoli nikome da ugrožava njeno pravo na lepši život bez nasilja. Ona je slobodna da odlučuje i da koristi znanje koje je sad samo u njenim rukama. To je bila ideja i verujemo da smo ovim fotografijama uspeli da dočaramo našu zamisao.
Koliko je važno da izdavačke kuće iniciraju ovakve kampanje?
MA: Veoma je važno! Kao ustanova kulture smatramo da je naša obaveza da radimo na podizanju svesti o problemu nasilja, o važnosti da se sistematski trajno reši ovaj problem koji je sve prisutniji u svim oblastima života. Deca su naša budućnost, a snagu društva čine zdrava i srećna porodica. Opus Izdavačke kuće „Evro Book” čini preko 70 odsto naslova za naše najmlađe i najvernije čitaoce – decu, te smatramo da je naša obaveza da odgovorno biramo i kreiramo sadržaje i ilustracije koji će im ukazati na etičko-moralne norme, društveno prihvatljivog modela ponašanja, koje moraju da usvoje. Naša kampanja je šira i odnosi se na borbu protiv nasilja u porodici!
Šta Vas je inspirisalo da pokrenete akciju „Čitaj da budeš najjači”?
MA: Ideja je došla spontano. Naime, Ministarstvo kulture i informisanja je podržalo objavljivanje knjige „Mama”, belgijske autorke Elen Delforž, kao doprinos borbi protiv nasilja nad ženama. Onda smo razmišljali, kako da kao društveno odgovorna kompanija doprinesemo ne samo borbi protiv nasilja nad ženama već i protiv nasilja nad decom, nasilja u porodici… Svako je potencijalna žrtva! Cilj je da se deca zaštite, porodica osnaži, a svi drugi inspirišu da slede našu inicijativu i urade društveno korisnu stvar, dobru stvar!
Zašto je važno da se o nasilju govori stalno a ne samo uoči Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama?
MA: Zato što nam obeležavanja raznih datuma neće rešiti problem, zato što nam pisanje senzacionalističkih naslova i tekstova obogaćenih slikama brutalnog nasilja neće ukazati na greške, već na taj način kao da promovišemo takav model ponašanja. Zato što ne treba da pričamo, već treba da delamo!
Novcem nećemo kupiti lepo ponašanje, ali možemo uložiti u, na primer, reklamni materijal i na taj način informisati ljude kako, kome i gde treba da potraže odgovore i pomoć. To su uradili predstavnici Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine „Zvečanska” pa smo njihove promo materijale delili na Sajmu knjiga svojim kupcima.
Pričom o nasilju nećemo zaplašiti nasilnika, jer je on verovatno neće ni razumeti, čuti… ali možemo da pomognemo svima koji su željni da je čuju. Prevencija je izuzetno važna! Priča „Čitaj da budeš najjači” se proširila i poslate su snažne poruke svima koji su želeli da ih čuju. To smo uradili na pomenutoj tribini kada su o društveno odgovorom pitanju – nasilje, govorili: akademik prof. dr Nebojša Pantelić (Predsednik Internacionalne policijske asocijacije Srbija); pisci S. M. Veljković i Saša Edi Đorđević; dir. Zoran Milačić, rukovodilac SOS centra Željka Burgund i starija savetnica na SOS telefonu za žene Stojanka Tlačinac (predstavnici Centa za zaštitu odojčadi, dece i omladine „Zvečanska”); koordinatorka Vesna Stanojević (Sigurna kuća Beograd); novinarka i voditeljka Dragana Daničić (RTS), novinarka Violeta Nedeljković (magazin „Blic žena”) i Tijana Janković Jevrić (urednica portala „LookerWeekly” i fotograf pod pseudonimom „MissStills”).
Da li su žene i u literaturi „nežniji pol” i izložene nasilju kao u stvarnom životu?
MA: Mislim da još uvek jesu. Mi smo, zapravo, patrijarhalno društvo, gde je žena po difoltu potčinjena, ona mora da trpi, da se žrtvuje za porodicu, da ako treba i svoju karijeru ostavi po strani zbog dece i zarad očuvanja zajednice i tako godinama biva potlačena, ugnjetavana, zanemarena… Ali stižu nove generacije mladih dama koje su odlučne da budu samostalne u svakom smislu. Finansijska samostalnost je možda i presudna kada žele da reše problem i tada se lakše odlučuju da prijave nasilnika. Nisu to feministkinje kako poneki podrugljivo znaju da ih nazovu, već su to hrabre žene koje su rešile da ne trpe nasilje ili su silom prilika primorane da brane i sačuvaju svoj život. Sila boga ne moli, ali Bog silu ne voli.
Žene ne trpe samo fizičko nasilje, već i psihičko?
MA: Apsolutno. Ponekad je psihičko nasilje mnogo gore nego fizičko. Znate, kad neko kaže: Lakše bi mi bilo da mi je lupio šamar, nego što neprestano gunđa i nešto negoduje! Da se problem rešava jednim šamarom, možda bi bilo jednostavnije, ali nije tako. Vremenom se šamari umnože, a gunđanje postaje stil života. I uvek se postavlja pitanje kako da prepoznamo nasilnika i kada je pravi trenutak da prijavimo problem, iskorenimo ga. Iz perspektive nekoga ko nije preživeo nasilje teško je odgovoriti, ali svakako smatram da žrtve treba da rade na svom samopouzdanju, samopoštovanju i da ne dozvole da im bilo ko, pa makar to bili članovi primarne porodice, prave lažnu sliku života i nameću im model ponašanja koji zapravo nije prihvatljiv, niti normalan. Pa imamo slučaj kada majka ćerku, koja trpi nasilje, savetuje: Ćuti! Da znaš kako je mene tvoj otac tukao! Tvoje modrice se bar ne primećuju! Da li je ovo normalno? Kako njima pomoći? Kada neko kaže „pa one su navikle na batine, one ih traže”?! Pa što se i druge ne naviknu? Problem je mnogo teži, kompleksniji nego što ga mi vidimo.
Kako ste birali knjige koje će biti deo kampanje?
MA: Knjige je izabrala naša urednica i one su se tematski uklopile u kampanju. U svakoj se opisuje neka vrsta ili oblik nasilja, izuzev knjige „Mama” u kojoj se govori najviše o ljubavi! Osobi koja rađa novi život, a ta osoba nosi univerzalno ime – Mama. Ostali naslovi su: „Uspon zla”, Poznata tama”, „Između nas”, „Samo moja draga”, „Krvava pomorandža”, „Zvezde nad Berlinom”, „Zataškavanje”, „Doktor” i „Gde nestaju odbegli”. Deset knjiga i petnaest žena koje su uzele učešće u našoj kampanji zbirno daju broj 25. Kao što vidite, ništa nije slučajno.
Koliko je književnost “zaslužna” za sliku žene kao objekta, trpeljive…
MA: Više je život zaslužan za takvo poimanje žene od strane umetnika, koji je samo našao način da sve što je percipirao pretoči u svoje jedinstveno umetničko delo, knjigu, sliku… a slika je zapravo u oku posmatrača, čitalaca… Razumevanje je individualna stvar onoga ko sliku posmatra ili knjigu čita, a svaki posmatrač ili čitalac stvara svoju fantaziju, te poimanje umetničke stvarnosti nije egzaktno kao rešavanje matematičkog zadatke. Delo je živo, a samim tim podleže promenama, baš kao čovek. Svi mi moramo da se menjamo, jer su promene sastavni deo savremenog života! Moramo da pokušamo da ih razumemo i prihvatimo. Dobra književnost je zaslužna što nam je dala dobro i poučno štivo, što nas je nečemu naučila, mogućnost da iz tuđih primera učimo, kako ne bi trpeli posledice na svojoj koži… ali i u književnosti ima, naravno, šunda. Opet se vraćamo na onaj termin „razumevanje”. Ko je pisac, ko šalje poruku, a ko je čitalac, ko poruku treba da razume?
Koja je vaša poruka za žene?
MA: Poruka svima, ne samo ženama je: Čitaj da budeš najjači! i prijavi nasilje! Potrebno je da svi zajedno promovišemo kulturu čitanja, širimo ljubav prema knjizi, negujemo naše običaje, tradiciju, kulturu, religiju, duhovnost uopšte… da se rukovodimo elementarnim principima lepog ponašanja: da se komšijama na ulici ljubazno javimo, da poštujemo starije članove domaćinstva, da vodimo računa o načinu izražavanja koje mora da bude prikladno u svim životnim situacijama… Nešto ćemo poneti iz kuće, nešto iz škole, nešto ćemo sami prihvatiti kao model dobrog ponašanja i šta god da odaberemo cilj je isti – BUDIMO DOBRI LJUDI.
Kako čitanje može da pomogne da prepoznamo zlo i da mu se odupremo?
MA: Uvek je jednostavnije učiti iz tuđim greškama ili iz tuđih dobrih primera, a iz svakog dobro literarnog štiva mogu da se izvuku važne pouke. Neke knjige su ohrabrujuće, nadahnjujuće i inspirativne. Birajte takva štiva.
Koje naslove biste Vi preporučili za čitanje….
MA: Lično volim da čitam knjige koje podstiču duhovni razvoj, drame, ljubavno-istorijske romane i, naravno, klasiku. Preporučujem knjige koje su deo kampanje „Čitaj da budeš najjači” kao i romane domaćih autora. Veliki izbor najboljih knjiga možete potražiti na sajtu www.evrobook.rs i podrobnije se informisati o željenim naslovima.
Evro Book: Čitaj da budeš najjači!
Dodaj komentar