Vruće teme

APEL JAVNOSTI – Nauka protiv novog talasa pseudoistorije i “novoromantizma”

MediaSfera

 

Foto: publicista Miloš S. Milojević (1840–1897)/Wikipedia

 

 

Istoričari, istoričari umetnosti, arheolozi, antropolozi, klasični filolozi i teolozi uputili su Apel  javnosti protiv novog talasa pseudoistorije i mitomanskog tzv. novoromantizma. Za svega nekoliko dana iza ovog dokumetna stalo je 142 stručnjaka u oblasti društveno-humanističkih nauka.




Potpisnici Apela najoštrije osuđuju brojne verbalne ispade, uvrede i pretnje fizičkim nasilјem koje pojedini članovi i simpatizeri Udruženja ,,Miloš S. Milojević“ upućuju njihovim kolegama, kao i otvorene ksenofobne i antisemitske stavove koje propagira to udruženje. Pozivaju sve kolege, kao i građane koji istinski žele da obogate i objektivizuju znanja iz nacionalne istorije, da svojom javnom podrškom ovom dokumentu daju odlučan doprinos daljoj afirmiciji naučne istoriografije i drugih humanističkih disciplina u našoj zemlji,

 

Apel srpskih naučnika objavljujemo u celosti:

 

 

АПЕЛ ЈАВНОСТИ

 

 

Историчари, историчари уметности, археолози,

антрополози, класични филолози и теолози

против новог таласа

псеудоисторије и митоманског тзв. новоромантизма

  

 

У последње време сведоци смо тога да се јавни простор у Републици Србији убрзано и забрињавајуће испуњава новим таласом опасног псеудонаучног историјског размишљања и деловања.

 

После пропагирања опскурних књига деведесетих година прошлог века чији су аутори били они попут Олге Луковић-Пјановић и Јована И. Деретића, које су осликавале дубоку кризу друштва у целини и искушења националног идентитета, појавио се нови талас тзв. новоромантизма.

 

Однекуд пројектовано растакање критичког расуђивања у јавном простору добило је недавно свој врхунац злоупотребом имена српског романтичарског публицисте друге половине  XIX века Милоша С. Милојевића (1840–1897).

 

Под флоскулом да је његов опус „забрањена српска историја“ у јавности све агресивније наступа Удружење „Милош С. Милојевић“.

 

У само неколико протеклих недеља то удружење одржало је ,,програме“ и представљања репринтованих публикација и нових текстова посвећених овој личности, и то у Народној библиотеци Србије, Народној библиотеци у Љубовији, Нишком културном центру, Културном центру у Шапцу, београдској цркви Светог Марка, манастиру Михољска Превлака у Митрополији црногорско-приморској, Музеју Херцеговине у Требињу и Центру за културу у Угљевику, а најављено је да ће њихова наредна активност ускоро бити одржана и у Сомбору.

 

Свесни чињенице да је јавни простор отворен за различите садржаје, ми, историчари, историчари уметности, археолози, антрополози, класични филолози и теолози, осећамо одговорност и обавезу да јавно и одлучно укажемо на изразито негативне и дугорочно веома штетне последице последњег новоромантичарског таласа који у свим приликама ad hominem напада носиоце научне историографске методологије.

 

Пропагатори стваралаштва Милоша С. Милојевића, ратника у Српско-турским ратовима, националног радника и чиновника администрације Кнежевине и Краљевине Србије, члана Српског ученог друштва, очито заборављају следеће чињенице:

 

  1. Његови „Одломци историје српских (југославенских) земаља“ препуни су фантастичних пасуса о боравку „старих“ Срба у централној Азији и у Африци, као и о судару старих Срба са Кинезима.

 

  1. „Народне песме и обичаји укупног народа српског“, у три тома, пуне су измишљене и крајње мистификоване фолклористичке грађе која је још у време свога првог публиковања постала опасна по српске националне интересе у Старој Србији и Македонији, и то у тој мери да ју је стручна критика друге половине XIX века одмах препознала као инсинуације и одбацила.

 

  1. „Путопис дела праве Србије“ врви од фабрикованих и фалсификованих натписа из српског средњег века, али и измишљених српских споменика античког доба што су благовремено критиковала истакнута научна имена, чиме је још за живота Милош С. Милојевић дискредитован и означен као истраживач српске прошлости у чије се информације не може веровати.

 

  1. Књига „Наши манастири и калуђерство“ препуна погрешних имена личности и убикација светосавских епископских седишта на немогуће локације одбачена је још и од књижевно-историјске критике на страницама црквених часописа Кнежевине и Краљевине Србије.

 

 

Рад Милоша С. Милојевића и његов списатељски опус су, између бројних угледних имена, јавно и оштро критиковали следећи његови савременици: Иларион Руварац, Стојан Новаковић, Иван Степанович Јастребов, Јован Цвијић и др. О томе постоје бројна сведочанства, а његово уклањање из научне сфере временом је постала трајна и непроменљива чињеница.

 

Стога, у потпуности свесни изразито штетног деловања Удружења ,,Милош С. Милојевић“, осећамо одговорност и дужност да позовемо целокупну јавност, као и стручне и академске кругове, установе културе и просвете (архиви, библиотеке, музеји, галерије, културни центри, школе, факултете), централне, покрајинске и локалне власти (а пре свега Министарство културе и информисања које је само током ове године чак у два наврата финансијски подржало објављивање дела Милоша С. Милојевића), старешинства српских православних манастира и парохијских храмова, средства јавног информисања (штампане, електронске медије и портале) да у разматрање узму ове сажето изложене научне чињенице о месту Милоша С. Милојевића у нашој култури, прошлости и научној историографији и да, заједно са стручњацима, јасно и одлучно стану на пут шарлатанском сејању његових чињенично неприхватљивих ставова који се из разлога научне методологије не могу никако рехабилитовати.

 

Коначно, потписници ових редова најоштрије осуђују бројне вербалне испаде, увреде и претње физичким насиљем које поједини чланови и симпатизери Удружења ,,Милош С. Милојевић“ упућују нашим колегама, као и отворене ксенофобне и антисемитске ставове које пропагира то удружење.

 

Потписници Апела упућују позив свим својим уваженим колегиницама и колегама, као и нашим грађанима који истински желе да обогате и објективизују знања из националне историје, да својом јавном подршком овом документу дају одлучан допринос даљој афирмицији научне историографије и других хуманистичких дисциплина у нашој земљи.

 

У Београду,

25. новембра 2019. године

 

Потписници:

  1. проф. др Синиша Мишић,
  2. проф. др Горан Латиновић,
  3. проф. др Данијела Стефановић,
  4. проф. др Радивој Радић,
  5. проф. др Горан Васин,
  6. проф. др Борис Стојковски,
  7. проф. др Владимир Кривошејев,
  8. проф. др Ненад Макуљевић,
  9. проф. др Боривоје Милошевић,
  10. проф. др Бошко Бранковић,
  11. проф. др Радмило Пекић,
  12. проф. др Марко Шуица,
  13. проф. др Влада Станковић,
  14. проф. др Дубравка Стојановић,
  15. проф. др Радина Вучетић,
  16. проф. др Драгица Кољанин,
  17. проф. др Ема Миљковић,
  18. доц. др Јасмина Ћирић,
  19. доц. др Ненад Нинковић,
  20. доц. др Марија Копривица,
  21. доц. др Владимир Алексић,
  22. доц. др Дејана Васин,
  23. доц. др Милица Кисић Божић,
  24. доц. др Борис Бабић,
  25. др Радован Пилиповић,
  26. др Драгољуб Марјановић,
  27. др Александар Узелац,
  28. др Катарина Митровић,
  29. др Павле Кондић,
  30. др Саша Илић,
  31. др Ивица Живковић,
  32. др Оливера Драгишић,
  33. др Вељко Ђурић Мишина,
  34. др Зоран Ђуровић,
  35. Биљана Ђорђевић,
  36. др Милан Кољанин,
  37. др Владимир Д. Михајловић,
  38. др Ранка Гашић,
  39. Дејан Ристић,
  40. Бојан Стојнић,
  41. Милош Марчетић,
  42. Саша Шашарога,
  43. Весна Лучић,
  44. Иван Нешић,
  45. Берислав Кангрга,
  46. Ненад Стојиљковић,
  47. Немања Љ. Јовановић,
  48. Предраг Кандић,
  49. Маријана Тома,
  50. Владимир Дуловић,
  51. Радош Којадиновић,
  52. Борис Радаковић,
  53. Јелена Влајковић,
  54. Владан Станковић,
  55. Ненад Ђорђевић,
  56. Ненад Николић,
  57. Дарко Зарић,
  58. Милош Дамјановић,
  59. Игор Ракић,
  60. Душан Митровић,
  61. Марко Станојевић,
  62. Урош Миливојевић,
  63. Стефан Стаменковић,
  64. Александар Симић,
  65. Стефан Радојковић,
  66. Бојан Арбутина,
  67. Срђан Лакић,
  68. Петар Панић,
  69. Иван Драшковић,
  70. Вук Бачановић,
  71. Јован Пејин,
  72. Милена Мићић-Главоњић,
  73. Дејан Ђурић,
  74. Никола Топаловић,
  75. Владан Миливојевић,
  76. Небојша Јовановић,
  77. Босиљка Росић,
  78. Никола Лацковић,
  79. Драган Ковачевић,
  80. Мирољуб Манојловић,
  81. Жарко Вељковић,
  82. Александар Вујовић,
  83. Александар Михајловић,
  84. Бранислав Тођер,
  85. Дејан Грујић,
  86. Иван Животић,
  87. Аднан Авдић,
  88. Милош Удовичић,
  89. Момчило Миловановић,
  90. Зоран Шоргић,
  91. Горан Штулић,
  92. Милош Брун,
  93. Данијел Михић,
  94. Јелена Славковић,
  95. Бранимир Шошкић,
  96. Велимир Пејчић,
  97. Дарко Кмезић,
  98. Амар Ђуровић,
  99. Цветана Срећковић,
  100. Стефан Голе,
  101. Анђа Бубања,
  102. Иван Гачић,
  103. Дарко Адамов,
  104. Марко Ромић,
  105. Војислав Живковић,
  106. Вера Алимпијевић,
  107. Драган Николић,
  108. Душан Медин,
  109. Давор Лазаревић,
  110. Бора Димитријевић,
  111. Небојша Јовановић,
  112. Зоран Павловић,
  113. Јасмина Премовић,
  114. Александар Тодосијевић,
  115. Стефан Новаковић,
  116. Раде Милић,
  117. Биљана Стојановић,
  118. Кристина Иванчевић,
  119. Весна Ћ. Радојевић,
  120. Никола Граховац,
  121. Милан Вучетић,
  122. Марија Алексић-Лекић,
  123. Снежана Петровић,
  124. Игор Дрманац,
  125. Владана Петровић,
  126. Биљана Вукманов,
  127. Игор Вујић,
  128. Мирјана Радовић,
  129. Небојша Карталија,
  130. 130. Милош Бојовић,
  131. Ненад Игњатовић,
  132. Светлана Новичић,
  133. Ненад Павловић,
  134. Светлана Пауновић,
  135. Ненад Карамијалковић,
  136. Оливера Тодоровић,
  137. Милош Пекић,
  138. Душко Ракић,
  139. Александар Милетић,
  140. Милан Величковић,
  141. Александар Николић,
  142. Александар Дуњић,

 

 

 




Kategorije