Kolumne Lepa strana sveta

Milica Cincar-Popović: Gradske fabrike kiseonika

MediaSfera

 

 

Piše: Milica Cincar-Popović

Foto: Pixabay

 

 

Šuma od oko 40.000 stabala stiže do grada Liuzoua, u kome se ne prekida, već nastavlja da se penje po terasama i krovovima. Sve zgrade su zelene. U stanovima žive ljudi, a na fasadama biljke, kojih ima oko 1 milion. Te zelene zgrade zovu se „vertikalna šuma“, a grad Liuzou je poznat i po imenu „Šumski grad“. Taj naziv je dobio zato što su sve kuće u njemu ozelenjene; ona „normalna šuma“ na čijem se obodu grad nalazi, je bonus. Grad je projeektovao italijanski arhitekta Stefano Boeri, čiji se arhitektonski biro bavi isključivo projektovanjem vertikalnih šuma i urbanih bašta.




Ponekad samo zanemim od čuđenja kad vidim kako se po društvenim mrežama šire vesti stare i po dvadeset godina, o svetskim dostignućima i tehnologijama koji se predstavljaju kao novine, a ispod komentari fasciniranih ljudi koji se, očigledno, s tom vesti upoznaju prvi put. Pa jeste, tako je to – ako ti je dan zaokupljen vratolomijama da nekako rastegneš platu do kraja meseca, a noć pranjem sudova jer je pritisak vode preko dana bio preslab, ne ostane baš mnogo vremena za prelistavanje vesti po internetu; pogotovu onih iz nekog „belog sveta“. I tako mi, stanari Zemlje, živimo u paralelnim svetovima, a svako nesvestan ijednog sveta osim svog, jer se paralelna područja ne seku sem, možda, negde u beskonačnosti… Vertikalne šume i urbane bašte, za koje oni što betoniraju parkove i zarobljavaju reke verovatno nisu ni čuli, a onima što pate za tim parkovima i rekama verovatno izgledaju kao san o budućnosti, postoje. Ne u snu, već u stvarnosti i ne u budućnosti, već sada. Liuzou je čak u Kini, ali ima ih i u našem neposrednom komšiluku.

Najveća urbana bašta do skora je bila u Beču. Vertikalna šuma je zgrada koja je celom visinom ozelenjena drvećem i žbunjem, biljkama koje obogaćuju vazduh kiseonikom. Urbana bašta je mesto u gradu na kome se gaji voće i povrće, a može biti na krovu, na terasi, ili među zgradama, umesto sportskog terena ili nekog malog trga. Stanari 1.100 stanova bečkog okruga Lesing zajedno neguju kulture svoje urbane bašte, da bi potom u zajedničkim prostorijama spremali turšiju ili džemove i sušili začine.

Sada su Parižani odlučili da nadmaše Bečlije. Na ravnim krovovima Pariza, i to na površini od 14,000 m2 (oko dva fudbalska stadiona), sadi se oko 20 različitih jestivih biljnih vrsta, o kojima će se brinuti lokalno stanovništvo. Deo prinosa će biti i na prodaju, a korističe se i za snabdevanje restorana koji se takođe gradi na krovu.

Prema proračunima UN, do 2050. godine oko 66% ukupnog stanovništva zemlje živeće u gradovima, te će kiseonik iz vertikalnih šuma biti neophodan, baš kao i hrana iz urbanih bašti. Arhitektonski biro Stefana Boerija ima posla na pretek. U Kairu je upravo u toku izgradnja prve vertikalne šume u Africi, na čijem je projektu Boerijev biro sarađivao sa egipatskim arhitektom Šimaom Šalašem, kako bi se zdanje uklopilo u afrički ambijent, i sa pejzažnim aehitektom Laurom Gati, koja je na kompleksu od tri sedmospratnice uspela da zasadi 350 drveta i 14.000 žbunova 100 različitih biljaka.

U Boerijevim projektima nema veštačkog zelenila, kao što su plastične jelke. To je bilo moderno davnih sedamdesetih, sada bi takvo rešenje bilo anahrono.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .