Duhovnost

Danas je Sveti kralj Stefan Dečanski – Mratidan

MediaSfera

 

 

 

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 24. novembra, slave Svetog mučenika Stefana Dečanskog. U narodu se ovaj praznik naziva i Mratindan. Ime je dobila po Svetom Martinu koji se nekada proslavljao na ovaj dan. Crkvenom odlukom na ovaj dan premeštena je slava posvećena srpskom kralju.




Stefan Uroš III Dečanski, bio je sin kralja Milutina i otac cara Dušana, a smatra se za jednu od najtragičnijih ličnosti u lozi Nemanjića.

Uprkos tome što je Stefan Uroš III verovatno rođen iz nezakonitog braka kralja Milutina, do pobune protiv oca (1313/14),  on je bio označen za naslednika prestola. O tome jasno svedoči njegovo ime. Prvo pouzdano pojavlјivanje Stefana Uroša III u izvorima vezano je za vazalni položaj Srbije prema Tatarima. Naime, kralj Stefan Uroš II Milutin je morao Tatarima da pošaljeati kao taoce svog sina Stefana Uroša III i još nekoliko članova iz vlasteoskih kuća. Stefan Uroš III je ostao među Tatarima najmanje do 1297. godine, tj. početka njihovog rata oko vlasti, a možda i do Nogajeve smrti i pogibije u tom sukobu 1299. Sa pogibijom Nogaja Srbija je prestala biti vazal Tatara.

Kada se vratio, oženio se sa Teodorom i dobio je na upravu Zetu. 1313. ili 1314. godine podiže pobunu protiv Milutina, gde biva pobeđen, oslepljen i poslat u Carigrad, u kojem je boravio 7 godina.

Pri oslepljenju javio mu se Sveti Nikola u hramu na Ovčem polju, i obećao da će mu vratiti vid.

Stefane, ne boj se, evo tvojih očiju na mome dlanu, u svoje vreme ja ću ti ih vratiti”, rekao mu je Sveti Nikola.

Zatočeništvo je proveo u manastiru Svedržitelja. Svojom mudrošću i trpeljivošću izazivao je divljenje, kako monaha, tako i celog Carigrada. Kada se navrši 5 godina javi mu se opet sv. Nikola i reče mu: „došao sam da ispunim svoje obećanje”. I oseni slepog kralja krsnim znamenjem, i kralj progleda.

Kada je Milutin umro 1321. godine, on se vraća u Srbiju i započinje građanski rat između Konsantina i njega oko prestola, presto je osvojio Stefan Dečanski i krunisao se za kralja 6. januara 1322. godine.

Iz blagodarnosti Bogu sagradio hram Visoki Dečani, prema kome je nazvan Dečanski, jedno od retko divnih dela vizantijske umetnosti i jedan od najznamenitijih spomenika negdašnjeg srpskog blagočešća.

Nastavio je širenje Srbije na račun Vizantije i stvorio od nje najmoćniju silu na Balkanskom poluostrvu. Zbacio ga je s prestola sin Dušan.

Sa svetim Savom i knezom Lazarom, sveti Stefan čini trojstvo najmudrijih, najpožrtvovanijih i najblagorodnijih ličnosti i svetitelja koje je dao srpski narod. Jedini je srpski kralj čije su mošti ostale na prostoru Kosova i Metohije. Predanje kaže da dok je njegov kivot u manastiru Visoki Dečani, sveti kralj Stevan Dečanski vlada Kosmetom

Darovao je i veliku ikonu Bazilici Svetog Nikole u Bariju.

Stefan Dušan počinje da postaje nelojalan uz podršku vlastele i u avgustu 1331. godine diže pobunu protiv njega i Stefan Dečanski biva zaroblјen kod Nerodimlјa i prebačen u tamnicu u Zvečane, gde je umro pod nerazjašnjenim okolnostima 11. novembra 1331. godine, a Stefan Dušan se krunisao za kralјa 8. septembra 1331. godine.

Krunom kralja Stefana Dečanskog, koja se danas čuva u riznici Cetinjskog manastira, krunisan je 1910. kralj Nikola I Petrović.

Opelo Stefana Dečanskog (ikona iz manastira Dečani).

Smrt i proslavlјenje Svetog Kralјa Dečanskog

Končina Svetog Kralјa Dečanskog bila je iznenadna i mučenička i nije dočekao da vidi sve lepote svoje zadužbine. Godine 1331. došlo je do pobune vlastele mladog kralјa Dušana, koja je sa njegovim znanjem, iznenada napala na dvor u Nerodimlјu. Sveti Stefan je zatočen u tvrđavu Zvečan, i posle dva meseca, 24. novembra, od Dušanovih lјudi umoren. Mnogostradalno česno telo svetog mučenika preneseno je u manastir Dečane i svečano sahranjeno na ranije pripremlјeno mesto, odmah po završetku crkve. Brigu o završetku očeve zadužbine i opremanju crkve, kao i o freskopisanju, preuzeo je mladi kralј Dušan. On sam 1343. godine u jednoj povelјi piše o čudesnom projavlјivanju blagodati na moštima njegovog oca. Sveti Stefan Dečanski se, naime, u viđenjima javio crkvenjaku i igumanu manastira sa zapovešću da mu se telo izvadi iz zemlјe. Arhiepiskop je sa saborom uz molitve otvorio grob i pronašao kralјeve mošti cele i miomirisne. Mošti su položene u kivot ispred ikonostasa i izložene da ih svi vide. Mnogi lјudi u nevolјi, slepi, gluvonemi, raslablјeni, naročito nerotkinje i umobolni, prilazili su sa verom i molitvom svetitelјu i iscelјivali se. Kako tada, tako kroz vekove sve do danas, sveto telo Svetoga Kralјa potpuno celo počiva u kivotu pred ikonostasom dečanskog hrama, i čini blagodatna dela.

Narodna verovanja

Svetog Stefana Dečanskog mnoge porodice u Srbiji slave kao krsnu slavu.. Zavetni je dan svih koji boluju od očnih bolesti. Smatra se i zaštitnikom vukova.

Dani od Đurđica do Mratindana se nazivaju mratinci, odnosno vučji dani, zato što je Sveti Mrata bio zaštitnik vukova. Prema verovanju, Mrata saziva sve vukove i određuje im gde će i koliko ovaca pojesti. On gleda koliko ko radi, a onda veća s vukovima i usmeri ih čije ovce da podave.

Ako na današnji dan domaćin preuzme poslove u kući na sebe, ukućanima će krenuti nabolje. Međutim, ako domaćin ne želi da preuzme obavezu, godina će biti loša.

Veruje se da domaćin koji je grešan i ne poštuje Svetog Mratu, u torovima može da očekuje gladnog vuka. Običaj je da se ovce na taj dan ne izvode iz tora.

Takođe postoji i izreka “Sveti Mrata, sneg do vrata”, kojom se označava početak hladnog i snežnog perioda godine.

Тропар (глас 4):

Царство јеже на земљи добрје окормљаја страдалче и багрјаницу носја, смирено стјажал јеси мудрованије, нишчих посјешчаја и свим хљеб раздробљаја, тјемже пребожественаја Тројица царствија купно и мученичество вјенец увјезе тја.




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije