MediaSfera
Vas, vođe nebeskih vojski, mi nedostojni uvek molimo, da nas zaštitite svojim molitvama, kao zaklonom krila svoje bestelesne slave, čuvajući nas koji pred vama padamo i usrdno vapijemo: izbavite nas od beda kao vođe nebeskih sila.
[TROPAR, glas 4.]
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici slave 21. novembra, prema novom, odnosno 8. novembra prema starom (Julijanskom) kalendaru Sabor svetog arhangela Mihaila (Aranđelovdan), koji je prema broju vernika koji ga slave, na drugom mestu, posle Svetog Nikole.
Mihail na jevrejskom jeziku znači: ko je kao Bog ili ko je ravan Bogu. Sv. Mihail slavi se još od prvih vremena hrišćanskih kao vojvoda, koji u desnoj ruci drži koplje, kojim potire Lucifera, satanu, a u levoj palmovu zelenu grančicu. Na vrh koplja ima platnenu traku sa crvenim krstom. Arhanđeo Mihail smatra se naročito čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi verskih.
Predvodnik nebeske vojske
Prema učenju Crkve, u početku, kada je Bog stvarao svet, sem vidljivog ili materijalnog, najpre je stvorio duhovni, nevidljivi svet – duhove. U početku svi duhovi behu dobri, ali kada je Lucifer, otpao od Boga, povuka za sobom u propast jedan deo angela, tada su se duhovi podelili na dobre i na zle, na anđele i demone. Grčka reč angelos znači vesnik, a demon – pakosnik.
Anđeli nemaju tela, ali se na ikonama prikazuju u ljudskom obliku. Živopišu se kao mladi ljudi i zbog toga što nemaju telesnih želja i briga kao ljudi. Pošto nemaju ničeg telesnog, pretpostavlja se da nemaju ništa sto bi im kvarilo i ružilo mladost i lepotu, zato su večno mladi i lepi. Uvek su obučeni u belu odeću, plaštove, u znak čistote i nevinosti. Samo se arhistrat Mihailo živopiše u odelu, kako su, u davna vremena, nosile vojvode. Arhangel Mihail smatra se predvodnikom nebeske bestelesne sile, koji je sabrao vojsku anđela da bi se suprotstavili silama zla palog anđela Lucifera (Satanaila).
Žito i za “živog svetca”
Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, „živi svetac„, sedi na Mesecu i gleda šta ljudi rade, a povremeno i silazi među ljude. U narodu postoji pogrešna tradicija da slavari ne spremaju žito (koljivo) za Aranđelovdan, jer kažu da je arahngel Mihailo „živi svetac“.Veruje se i da slavaru arhanđel Mihailo sve vreme slave stoji na desnom ramenu. Međutim, Aranđelovdan se proslavlja isto kao i sve druge krsne slave, pripremom slavskog kolača, žita i vina. Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.
Sveštnik Nenad Ilić piše: „Slaveći Arhanđela Mihaila mi slavimo Boga Koji nas je stvorio i Koji nam je kroz Hrista darovao Carstvo Božije. Kao što i slaveći Svetog Jovana, Svetog Nikolu, Svetog Dimitrija i ostale svete lјude – slavimo Hrista. Bez Hrista ništa nam ne bi vredelo ni anđelsko delovanje na nas. Jednostavno – ne bismo imali mogućnost vaskrsenja u večnosti. Tajna svega stvorenog, telesnog i bestelesnog je u Hristu. Sve što je stvoreno, stvoreno je zbog Hrista. Bogočoveka.
Život je od Boga i svi koji su večno živi, živi su u Bogu i sa Bogom. Nema „živih“ i „mrtvih“ svetih. Svi sveti su prepoznati i Bogom otkriveni kao živi u Bogu. I anđeli i lјudi. A ima, nažalost i anđela i lјudi koji nisu sa Bogom, i ne žele da budu sa Bogom.Onih koji su izabrali ništavilo.
Na koju god stranu da se okrenemo – prema vidlјivom zemalјskom ili nevidlјivom nebeskom – mi slavimo Boga a ne njegovu tvorevinu kojoj bez Nјega ne bi bilo postojanja. Ni onoj vidlјivoj ni onoj nevidlјivoj.“
Za Jevreje, arhanđel Mihajlo je zaštitnik Izraela i sinagoge. Kao svog zaštitnika slavi ga beogradska Saborna crkva, osveštana na Aranđelovdan 1845. godine, a čiji je ktitor knez Miloš Obrenović. Arhangela Mihajla je kao porodičnog zaštitnika poštovala srpska vladarska dinastija Nemanjića. Arhangela Mihajla kao svoju krsni slavu obeležava i Udruženje novinara Srbije.
Narodna verovanja
Po narodnom verovanju slavi se i jesen zato što je kad su sveci delili uloge, arhangel Mihail dobio jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima. Kaže se da kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća.
Veruje se da arhanđel Mihail obilazi bolesnike. Prema verovanju, ako im stane više glave – bolesnik ce ozdraviti, a stane li bolnome kod nogu – dani su mu odbrojani. U našem narodu prenosi se predanje da arhangel Mihail vucima zatvara čeljusti i ostavlja tajne znake kojima zveri ne smeju da priđu, pa tako štiti čobanska stada.
Zanimljivo je da se na Aranđelovdan 1960. godine rodio, nagoveštavajući samim danom rođenja arhangelsku vatrenost u službi i ljubavi prema Bogu, novomučenik Hariton Crnorečki. Manastiri Crna Reka i manastir Svetih arhangela kod Prizrena, u kojima je monahovao, posvećeni su Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu. Aranđelovdan je slava manastira Grabovac.
Dodaj komentar