Kultura Pozorište

Premijera „Nane“ Emila Zole u Madlenianumu

MediaSfera

 

 

Velika scena Madlenianuma

premijera 25. novembra

reprize 29. novembar i 3. i 23. decembar

 

Foto: Duško Filipović

 

 

Predstava “Nana”, po čuvenom romanu Emila Zole, prva dramska premijera u 22. sezoni Opere i teatra “Madlenianum”, zakazana je za 25. novembar. Reprize su na repertoaru 29. novembra, 2. i 3. decembra.




Ova raskošna priča koja nam prikazuje francusko društvo u vreme Trećeg carstva, i u centar svog zbivanja stavlja prelepu mladu devojku koja iz najnižih društvenih slojeva dospeva u pozorište “Varijete” u Parizu i igrajući Veneru postaje miljenica publike. Ta zanosna devojka po kojoj se i roman zove “Nana” neminovno postaje i predmet opsesije brojnih muškaraca sa kojima se poigrava, zbog kojih pati. Svet pozorišta i ono van njega se prepliću, ljudi postaju roba, a Nana kao duša koja čezne za čestitošću i za time da bude dobra majka svom malenom vanbračnom sinu ne uspeva da se izbori za to, te se prepušta tobožnjem uspehu na jednoj potpuno mračnoj strani života.

„Svet pozorišta i ono van njega se prepliću, ljudi postaju roba, a Nana kao duša koja čezne za čestitošću i za time da bude dobra majka svom malenom vanbračnom sinu ne uspeva da se izbori za to, te se prepušta tobožnjem uspehu na jednoj potpuno mračnoj strani života“, kazala je rediteljka Ivana Vujić.

Roman Emila Zole promatra i analizira život, a kako Vujićeva ističe, promišlja o društvu koje je nalik ovom današnjem – u kome vlada licemerje i u kome se vrednuje spoljašnji, a ne unutrašnji svet.

“Današnji svet u borbi za život koja je demorališuća, u kojoj međusobnu borbu individua zamenjuje borba ekonomskih organizama: banke, fabrike, rudnici, shopping molovi, su mesta gde je čovek kao kakva lopta bacan na sve strane. Čas na vrhuncu sreće, a čas u ponoru. Pitanje licemerja koje sve to dozvoljava pitanje je Nane koja pokušava da u svetu prevare i kupovine pronađe svoje mesto i cenu. Nažalost, ona je suviše emotivna za ovaj svet u kome su uloge odavno određene“, objašnjava  Ivana Vujić.

U naslovnoj ulozi Nane publika će gledati Tamaru Aleksić, koja smatra da je veoma važan upravo taj aspect skidanja maski, ogoljavanja istine.

„Bavimo se pričom koja bajkovitost površnosti, licemerja i svega s čime se danas svakodnevno srećemo, doovdi do ogoljenosti i suštine koju će publika, ja se nadam, prepoznati“, kazala je Aleksićeva.

Kako kaže Ivana Vujić rad na predstavama koje imaju više od tri lika danas je retkost i predstavlja izazov za reditelja. Ona se zahvalila svim glumcima, a u ovoj podeli nalazi se čak 18 glumačkih imena, od mladih glumaca sa Fakulteta dramskih umetnosti, do doajena naše pozorišne scene.

Dramatizaciju romana „Nana“ uradio je Spasoje Ž. Milovanović. Režiju potpisuje Ivana Vujić, a njeni saradnici autori su: dramaturg Slavenka Milovanović, scenograf Vesna Popović, kostimograf Miodrag Tabački, kompozitor Aleksandra Kovač. Tu su i Marija Milenković kao autor scenskog pokreta, za scenski govor zadužena je Ljiljana Mrkić Popović, video Svetlana Volic.

U naslovnoj ulozi komada Nana publika će moći da gleda Tamaru Aleksić, a pored nje brojnu glumačku ekipu čine još: Nebojša Kundačina, Rada Đuričin, Vlasta Velisavljević, Miodrag Krstović, Branislav Zeremski, Vesna Stanković, Vanja Milačić, Stojša Oljačić, Rade Ćosić, Dimitrije Ilić, Aleksandra Bibić Kolarov, Anja Orelj, Nemanja Stamatović, Vukašin Jovanović, Dragan Sekulić i Dragan Petrović.




Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .