MediaSfera
Piše: Sanja Trninić
Foto: Pixabay
Alarm na telefonu prekinuo je Sonjin bezbrižan san. Nevoljno je otvorila oči i pogledala u sat. Možda je ipak pogrešio alarm. Ali, nažalost, zaista je bilo vreme za ustajanje.
Kao i svako jutro i sad je prvo stavila džezvu da skuva kafu. A za to vreme se oblačila i šminkala. Već posle 2-3 gutljaja kafe osećala se bolje. Još jednom je proverila torbu i videvši da je spakovala svu potrebnu dokumentaciju, opušteno je nastavila da ispija kafu.
Krenuvši prema izlazu iz kuće pogledala se u ogledalo da vidi da li izgleda lepo. Otvorila je vrata i zamalo nije zgazila nešto. Na pragu je bio buket ruža. Nasmejala se i podigla buket.
Pre mesec dana u njihovu firmu došao je novi advokat. Bio je jako šarmantan i odmah se svideo Sonji. A nije ni on bio ravnodušan. Kada bi prošli jedan pored drugog u hodniku, pogledao bi je tako zanosno da se plašila da će joj se iskriviti noga u štiklama i da će pasti pravo ispred njega. Srećom, nije se to desilo.
I tog dana kolega Milan joj se mangupski nasmejao i namignuo. A ona mu je uzvratila nežnim pogledom želeći da mu se tako zahvali za cveće.
Tako, iz dana u dan, svako jutro nalazila je cveće ispred vrata a u cveću bi bio predivnim rukopisom napisan romantičan stih.
Sve više se zaljubljivala u Milana.
Jednog dana, s posla je krenula kasnije. Trebalo je da završi neke predmete. Kiša je lila a ona nije ponela kišobran. Do automobila bilo je nekih 200 m. Ako potrči, opet će pokisnuti. Stajala je na vratima i razmišljala kako da stigne do auta. Videla je Milana kako odlazi svojim kolima.
„Ih, što nisam krenula samo minut ranije, sigrno bi me on povezao“.
Ispred nje se stvorio mladi službenik koji je radio u kadrovskoj službi njihove firme. Ponudio joj je da sa njim ispod kišobrana, ode do auta. Nemajući drugo rešenje, pristala je.
Prolazili su dani a ona je redovno dobijala cveće ispred vrata.
Jednog dana, krenuvši s posla, zanemela je videvši Milana sa jednom koleginicom. Obgrlio je oko struka i privukao sebi. Razočarala se. „Možda je čekao da mu dam neki znak?“, razmišljala je tužno.
Ujutru je ustala bezvoljno i krenila na posao. Iznenadila se kad je na pragu zatekla cveće i do tad najlepšu poruku. Bila je zaljubljena u nepoznatu osobu. Ali nije mogla da pretpostavi ko je to.
Sutradan, rešila je krišom da gleda kroz špijuku na vratima. Odjednom, vratima se približavao mladić s kapuljčom na glavi. Nije mogla da mu vidi lice. Naglo je otvorila vrata i zastala iznenađeno. Bio je to kolega iz kadrovske službe. Zastala je u momentu, ali setivši se poruka u cveću, nasmešila mu se i pozvala ga da zajedno popiju jutarnju kafu.
Priče Sanje Trninić možete čitati na stranici Sanjino ćoše
Sanja Trninić
Rođena je 1977 u Pančevu. Već 18 godina radi kao knjigovođa u knjigovodstvenoj agenciji . Udata je i ima dva sina. Piše pesme i kratke priče. Obožava knjige. Godine 2008. izdala je knjigu pesama “Kontrola uma”. U pripremi je zbirka priča pod nazivom “Dnevnik moje mašte”. Krajem 2018. počela je da piše roman. Na Facebooku imam stranicu “Sanjino ćoše” na kojoj objavljuje svoje priče.
Dodaj komentar