MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Moda pored estetske vrednosti mora da ispunjava još jedan uslov – da bude praktična i nosiva. Samo taj idealan spoj obezbeđuje joj dug život i stalnu prisutnost u modnim magazinima, ali i na ulicama širom sveta.
Kišni mantili, kabanice, trenčkot, bez obzira na ime više od jednog veka predstavlja otelotvorenje čovekove potrebe da se zaštiti od nemilosrdnih jesenjih kiša, a da pri tom izgleda moderno.
Spadaju u onu vrstu odevnih predmeta koje jednostavno morate da imate u svom ormaru. O potrebi čoveka za kišnim mantilom pisao čak i Nikolaj Gogolj koji je daleke 1841. godine u pripovetki „Kabanica“ ispričao šta se dešava kada ona postane životni san jednog malog činovnika, a njegovo ostvarenje skupo će platiti. Jer, kada je konačno kupi, već prve noći, u jednoj mračnoj ulici, mu je ukradu. On od tuge umire, ali njegov duh luta gradom u potrazi za tom savršenom kabanicom.
I sedma umetnost zaslužna je za promociju različitih varijanti kišnog mantila, stvorivši od njega odevnu ikonu. Nosili su ga Gari Kuper, Hemfri Bogart, Ingrid Bergman, Katrin Danev, Odri Hepbern. Meril Strip ga gotovo nije skidala u filmu “Krameru protiv Karamera” iz 1979, a Majkl Daglas je u filmu “Vol Strit” iz 1990. pokazao evoluciju mantila u 20.veku.
Guma i pamuk
Za razvoj dizajna i proizvodnje kišnih kabanica možda bi trebalo da zahvalimo Engleskoj, zemlji poznatoj po najvećem broju kišnih dana u godini. Iako se danas kišni mantili vezuju za čuveni Barberi istoričari mode tvrde da je Čarls Mekintoš 1823. godine u pogonu svoje fabrike proizveo prvu kišnu kabanicu. Vodootpornu tkaninu, neophodnu za njenu izradu, napravio je tako što je između dve pamučne tkanine stavio sloj gume. Ovaj odevni predmet bio je revolucionaran u borbi protiv kiše. Bila je zaista vodootporna, ali je imala dve velike mane. Kada bi se slojevi pamuka natopili vodom, postajala je veoma teška, a zbog gume iz nje se širio neprijatan miris.
Zahvaljujući Tomasu Henkoku, partneru u mančesterskoj fabrici vodootporne odeće „Mekintoš“, koji je 1843. godine patentirao nov proces obrade gume, stvorena je posebna, nova vrsta tanke gume, što je omogućilo da počnu da se prave kabanice boljeg kvaliteta. Odeća namenjena za nošenje po kiši sa znakom „Mekintoš“ postala je popularna ne samo Velikoj Britaniji.
Tokom druge polovine 19. veka Tomas Barberi otišao je korak dalje. Ovaj domišljati suknar po zanimanju, posle mnogo pokušaja osmislio je odeću koja je bila namenjena farmerima, koji su najviše bili izloženi kišovitom i hladnom vremenu. Ova odeća pravljena je od posebne vrste pamuka, koji je specijalno obrađivan kako ne bi propuštao kišu i vlagu. Vremenom odeća sa njegovim potpisom je postala popularna, a “barberi” kišni mantili neka vrsta statusnog simbola i istančanog ukusa i stila. Ima, naravno, i puno imitacija ovog skupog materijala, ali pravi “barberi” mantil može da se prepozna ne samo po zaštitnom znaku, vitezu u konjskom sedlu, nego i po izvanrednim farbanim bojama u šari koja se prvi put pojavila 1930. godine.
Povratak trenčkota
Krajem 19. veka počinju da se prave odeća za lov, pokrivači za prve automobile, kao i šatori za vojnike. Za izradu mantila koristi se materijal dobijen kombinacijom nepromočivog platna i vunenih vlakana. Njihovim sastavljanjem stvoren je gabarden, koji uskoro postaje nezamenljiv.
Trenčkot je današnji izgled dobio u Prvom svetskom ratu, kada je mantilu dodat pojas s metalnim zatvaračem na koji su se kačile bombe i sablje. Ispod kragne, našiven je deo tkanine koji štiti vrat i bradu od hladnoće. Ovi modeli postali su toliko popularni da je tekstilna industrija jednostavno bila primorana da počne da osmišljava njihove varijacije. Danas je situacija drugačija, jer je ponuda kabanica, koje su poznate i pod nazivom “trenč”, vrlo široka.
Inovacije u tehnologiji proizvodnje materijala omogućile su da se danas prave i od veštačkih materijala, uglavnom od PVC-a, koji ne propuštaju ni jednu jedinu kap kiše, u najrazličitijim bojama i dezenima. One su, pri tom, lake, udobne i prijatne za nošenje. Proizvođači i dizajneri kabanica trude se da na modno tržište plasiraju što originalnije modele, dopunjene detaljima kao što su drikeri, kapuljače sa pantljikom koja se vezuje, vazdušne rupice na rukavu u predelu pazuha, a mogu se videti čak i kabanice za dečija kolica.
Veliki izbog materijala omogućava se prave različite varijacije kišnih mantila i kabanica, praveći sve uočljivijom razliku među njima. Jer, kabanice izrađene od laganih veštačkim materijala mogu se nositi preko toplije jesenje odeće. Ovi modeli su jeftiniji i dostupniji prosečnom potrošaču, koji želi da ima modernu odeću kupljenju po što pristupačnijoj ceni.
Ipak, mantil je i dalje u modi što su primetili i Mekintoš, Barberi, Ramospor, Springfild čiji stilisti osmišljaju nove interpretacije klasičnog modela. Ove godine trenčkot se vratio u svojim, možda, najoriginalnijim bojama – sivoj i drap. Ogrnite ga preko jednostavne bele rolke, a uske nogavice farmerki uvucite u gumene čizme do kolena.
Uz mantil, kišobran
Kišobrani su nekada služili za zaštitu od sunca, a prvi je izmišljen pre oko 4000 godina. Kinezi su prvi došli na ideju da se suncobran zaštiti vodootpornim slojem, tako što su naneli lak na papirnu podlogu. Tako su nastali kišobrani bez kojih retko izlazimo iz kuće, kakvo god da je vreme. U 16. veku se trend nošenja kišobrana iz Egipta, Kine i Grčke proširio po Evropi, a prve kišobrane posedovali su samo bogati ljudi jer su predstavljali luksuz.
U početku su se smatrali primerenim samo za žene. Kišobrani među muškarcima postali su hit zahvaljujući persijskom svetskom putniku i piscu Džonsu Henveju, dok kišobrani prvi put počinju da se prodaju u specijalizovanoj prodavnici “Džejms Smit i sinovi” 1830. godine u Londonu. On je važan jednako koliko i dobre cipele, torbe, naočare i važno je da njegova boja i dezen budu prilagođeni boji i dezenu kišnog mantila.
Ono što je Barbei među mantilima to je Pasoti među kišobranima. Ovi jedinstveni kišobrani izdvajaju se svojim dizajnom, kvalitetnim tkanina, ukrasima i posebno dizajniranim drškama koje predstavljaju malo umetničko delo. Danas Pasoti godišnje proda 30.000 kišobrana, koje zbog konkurencije iz Kine, proizvodi u limitiranim serijama.
Dodaj komentar