Lifestyle

Do 2020. depresija će postati drugi najveći uzročnik bolesti

MediaSfera

 

 

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da depresija postaje jedan od najvećih izazova medicine.




I dok pojedini mediji pišu da je depresija četvrto najčešće oboljenje u Srbiji, dr Siniša Pavun, specijalista psihijatrije, za B92 napominje da nemamo ništa veće probleme od naroda oko nas i da je učestalost samoubistava kod nas u evropskim prosecima.

“Istraživanja koliko imamo depresivnih u Srbiji ne postoje, to su više pacijenti koji su se javili u zdravstvene ustanove i koji su registrovani. A koliki je stvaran broj ljudi koji imaju problem poremećaja raspoloženja i depresije nikada nemamo uvid jer to je vrh ledenog brega”, rekao je on.

Savremeni život dovodi do toga da živimo u sistemu iscrpljenosti, a to znači da se nekome to reflektuje na telesno zdravlje, odnosno pojavom različitih oboljenja kao što su štitna žlezda, kostobolja, gubitatak apetita, tako da depresija dugo može biti maskirana telesnim tegobama, poručuje naš sagovornik.

“Žene se češće javljaju lekaru i pritisak je na žensku populaciju da pristupe nekoj stručnoj pomoći, a kulturološki muška populacija je takva da se prema njoj postupa malo drugačije. I kad je prisutna depresija muškaraci se teže javljaju lekaru i članovi porodice teže mu saopštavaju da možda pati od depresije, štiteći neki paradoksalno – patrijahalni obrazac muške figure” , ističe dr Pavun.

Kod skoro 10 odsto pacijenata koji posete porodičnog lekara utvrdi se depresija. Često se radi o ljudima sa stresnim zanimanjima, pa se depresija pomeša sa premorom.

“Pre 25 godina kada smo radili sa velikim firmama u kojima su socijalni radnici, šefovi nisu dozvoljavali da se radi do beskonačnosti, nego se rad ograničavao prema mogućnostima čoveka. U današnje vreme, stilom života mi često izazivamo depresiju. Osoba ako ceo dan boravi na veštačkom svetlu u kancelariji, fizički je neaktivna i nalazi se pod obiljem informacija, posebno ako u privatnom životu ima neke probleme, kao da je živela u nekom eksperimentalnom modelu kako napraviti depresiju kod sebe”, navodi dr Pavun.

Najveći broj samoubistava se dogodi u Vojvodini i centralnoj Srbiji, a kada je polna struktura u pitanju muškarci prednjače. Iako se poslednjih nekoliko godina beleži blaga stagnacija broja samoubistava, ne sme se ignorisati činjenica da je depresija i te kako prisutna u našem društvu.

SOS telefon za pomoć osobama koje razmišljaju o samoubistvu

Ukoliko vam je potrebna pomoć, svakog dana možete pozvati volontere Centra “Srce” od 17 do 23 časa na broj telefona 0800-300-303 ili im se obratite mejlom na vanja@centarsrce.org

Volonteri razgovaraju s ljudima koji su usamljeni, uznemireni, povređeni, tužni, očajni, nesigurni…

Kako mediji treba da izveštavaju o suicidu

Preporuka SZO je da se ne koristi izraz “izvršio/počinio samoubistvo” jer time stigmatizujete i tu osobu i njene bližnje, suicid nije krivično delo da bi bio izvršen ili počinjen -osoba je preminula od suicida.

Nikad ne iznositi detalje o suicidu – brojna istraživanja pokazala su da time povećavate opasnost od tzv. Verterovog efekta (kopiranje suicida)

Sezacionalističkim izveštavnjem kršite ne samo novinarske kodekse već i Ustavom i Zakonom zagarantovano pravo na dostojanstvo i privatnost, kako osobe koja je preminula, tako i njenih bližnjih. Detaljni opisi takvih tragedija nisu od javnog iteresa.




Dodaj komentar

Click here to post a comment