MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević-Jočić
Foto: Narodni muzej
Otkako je početkom godine objavljena vest da će Srbiji, posle gotovo dva veka, biti vraćena 166. list Miroslavljevog jevanđelja, a da će Srbija zauzvrat Rusiji dati sedam slika Nikolaja Reriha, ne prestaje interesovanje javnosti i medija za slikara koji u svojoj rodnoj zemlji ima kultni status.
List br. 166 Miroslavljevog jevanđelja nalazi se u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, a sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha, s početka 20. veka, koje će Srbija dati zauzvrat, čuvaju se u Narodnom muzeju u Beogradu. To su: Burgustan na Kavkazu, Zvonjenje, Sveti gosti, Selo Berendej, Sveti Sergije, i dva nacrta kostima za Snjegoručku.
Primopredaja bi trebalo da se dogodi do kraja godine. Slike Nikolaja Reriha koje čuva Narodni muzej postaće deo kolekcije budućeg Rerihovog muzeja, dok bi Miroslavljevo jevanđelje bilo celovito.
Bio je to povod za malo istraživanje o Nikolaju Rerihu i njegovim slikama u Narodnom muzeju.
-Od sedam slika Nikolaja Reriha koje se čuvaju u Narodnom muzeju, tri su izvedene u tehnici uljanih boja na platnu, jedna je slikana uljanim bojama na šperploči, jedna na kartonu, dok su preostale dve nacrti ženskog pozorišnog kostima izvedeni temperom i olovkom. Sve su nastale u prvim decenijama 20 veka, pre 1932. godine, kada su stigle u Jugoslaviju, kaže za MediaSferu Bojana Borić Brešković, v.d. direktorka Narodnog muzeja.
Kako Vi kao kako vi kao muzejski stručnjak gledate na ovu razmenu?
-Narodni muzej je bio višedecenijski čuvar Rerihovih slika i veoma smo zahvalni što smo imali mogućnost da našim posetiocima u različitim trenucima i prilikama predstavimo dela ovog ruskog umetnika. Veoma je nezahvalno porediti kulturno-istorijsku vrednost kulturnih dobara, međutim, imajući u vidu značaj Miroslavljevog jevanđelja kao najstarijeg sačuvanog ćiriličnog rukopisa iz 8. decenije 12 veka, Jevanđelje za Republiku Srbiju i njene građane ima nesumljivo izuzetnu i mnogoznačnu vrednost.
Važno je podsetiti da je jedan od kriterijuma zahvaljujući kojem je Miroslavljevo jevanđelje uvršteno na UNESKO-vu listu Sećanje sveta bio da je pisani dokument celovit upravo zahvaljujući sačuvenom 166. listu u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, te je Jevanđelje moglo da dobije prepoznatljivost u okviru UNESKO-a. Sada kada nedostajući list bude i fizički sjedinjen sa rukopisnom knjigom, čuvanje, izučavanje i prezentovanje Jevanđelja će biti još pouzdanije.
Da li su ovakve kulturne razmene uobičajene u svetu?
-Nije redak slučaj da države postignu sporazume o međudržavnoj razmeni ili jednostranom povraćaju kulturnih dobara.
Markantan primer potraživanja jeste slučaj tzv. Elginovih mermera, odnosno skulptura sa atinskog Partenona koje se čuvaju u Britanskom muzeju, a za koje sa britanske strane ne postoje nikakve indicije o vraćanju uprkos višedecenijskoj borbi za povratak u Atinu.
U konkretnom slučaju međudržavne razmene između Republike Srbije i Ruske Federacije reč je o obostranoj saradnji i razumevajućem odnosu u kojima su uvaženi i poštovani interesi obe strane potpisnice sporazuma. Sporazum je sačinjen u dobrim namerama i sa obostranim poštovanjem vrednovanja i kategorizacije kultunih dobara.
Dela Nikolaja Reriha su vlasništvo Republike Srbije i kao takva koja imaju svoj jedinstveni inventarski broj. Imajući u vidu njiov pravni status, navedeni Sporazum podleže proceduri ratifikacije u Narodnoj skupštini.
U štampi se može pročitati da je sedam slika u statusu trajne pozajmice Narodnom muzeju u Beogradu. Kako su one dospele u Beograd i Narodni muzej?
– Nastojeći da različitim narodnima omogući da se upoznaju sa njegovim slikarstvom Rerih brojnim svetskim muzejaima šalje po nekolicinu radova iz svoje aktuelne i veoma bogate likovne produkcije (njegov opus čini približno 7000 radova), u Upravu dvora u Beogradu 1932. godine stiže pošiljka sa 24 Rerihove slike. Istom prilikom po umetnikovoj želji 10 slika se upućuje Jugoslovenskoj akademiji znanosti i umjetnosti u Zagreb.
U vreme kada Rerihovi radovi stižu u Jugoslaviju, u Beogradu postojie Muzej savremene umetnosti, čiji je direktor Milan Kašanin i Historijsko-umetnički muzej, čiji je direktor Vladimir Petković, kako je u to vreme nosio naziv Narodni muzej osnovan 1844. godine. Ove dve ustanove se 1935. godine spajaju, kada najstariji državni muzej dobija naziv Muzej kneza Pavla, za čijeg direktora se imenuje Milan Kašanin.
U vremenima koja su usledila dela Nikolaja Reriha su inventarisana i ona čine integralni deo Zbirke strane umetnosti Narodnog muzeja u Beogradu.
Koja je vrednost Rerihovih slika? Šta nam o Rerihovom slikarstvu možete reći?
-Pored toga što je bio slikar, Nikolaj Rerih je bio i pisac, filozof, istraživač dalekih kultura poput indijske i verovanja, religijski mistik i uživalac političke podrške vladara i državnika. Bio je inicnijator Rerihovog pakta, međunarodnog sporazuma o zaštiti umetničkih i akademskih institucija, kao i istorijskih lokacija u ratnim sukobima.
Iako je bio savremenik, čak i poznanik sa nekim od nosilaca i predstavnika ruskih avangardnih pokreta, koji su trajno obeležili umetnost 20. veka, Rerih je kao slikar ostao zagledan u tradicionalno rusko stvaralaštvo i pravoslavno nasleđe, dopunjujući ga motivima indijske kulture. Rerih je bio ljubitelj bajkovitih predela koje je slikao živim, vibrantnim bojama. Zanimljivo je da je prilikom prispeća Rerihovih slika u Beograd upućen i predlog da se organizuje izložba „jugoslovenske umetnosti“ u Reroihovom muzeju u Njujorku. Preko Centralog konzulata Kraljevine Jugoslavije u Njujorku preporuka je bila da izložbu čini ne više od 100 radova, da izložba bude prodajna jer „Amerikanci vole vesele boje i teme“, što je zanimljivo svedočanstvo vremena i svakako svedočanstvo o tržišnom, prvenstveno komercijalnom prepoznavanju umetnosti.
Da li su Rerihove slike izlagane u Narodnom muzeju?
-U vreme prispeća Rerihovih slika, uoči spajanja i preseljenja muzeja, nisu postojale prostorne mogućnosti za izlaganje slika. U godinama koje su sledile neke od slika su povremeno bile izlagane. U okviru stalne postavke Narodnog muzeja Rerihova dela su bila izlagana u okviru Ruske sobe, a poslednji put je izlagana slika Sveti Sergije u okviru rada Seoba autora Mrđana Bajića na izložbi Pit Mondrijan. Slučaj Kompozivcije II održane 2014/ 2015. godine u Narodnom muzeju.
Da li je u planu da se slike iz Narodnog muzeja isprate izložbom?
-Kako bi i ljubitelji umetnosti i stručna javnost imali priliku da se još jednom susretnu sa delima Nikolaja Reriha kojia su u kolekciji Narodnog muzeja decenijama brižljivo čuvania i izlagana, u predstojećem periodu biće realizovana izložba dela koja će biti predmet razmene kulturnih dobara između Republike Srbije i Republike Rusije.
Kako se Narodni muzej priprema za povratak Miroslavljevog jevanđelja?
-Republika Srbija, odnosno Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Narodna biblioteka Srbije i Narodni muzej u Beogadu se za povratak nedostajućeg lista Miroslavljevog jevanđelja pripremaju razmatrajući sve opcije i identifikujući najsvrsishodniji način obezbeđivanja celovitosti kulturnog dobra od izuzetnog značaja.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.mediasfera.rs.
Dodaj komentar