MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Foto: Aleksandar Jočić
Svake godine 27. dana meseca oktobra kolone beograđana kreće ka Kalemegdanu. Mesto njihovog hodočašća je malena Crvka Svete Petke, koja je od ranog jutra „opkoljena“ brojnim vernicima. Tradicija nalaže da se posle liturgije u obližnjoj Crkvi Ružici ide u litiju, ali većina, ipak, dolazi zbog lekovite vodice iz kapele Svete Petke, koju uzimaju sa verom i nadom da će im ova svetitekljka pomoći u svakoj nevolji.
Kult svete Petke Paraskeve veoma se neguje vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako u Srba tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Po brojnosti svečara u Srbiji sv. Petka je na petom mestu, a brojni hramovi posvećeni su njenom kultu. Mnoge porodice slave sv. Svetu Petku u narodu još zovu Petkovača ili Petkovica. Negde ovaj praznik zovu Pejčindan.
Praznik žena
SPC i pravoslavni vernici slave ga svake godine 27. oktobra – 14. oktobra prema Julijanskom i Bogoslužbenom kalendaru SPC. Veliki broj ljudi joj se obraća molitvom za pomoć i spas u bolesti i u svim neprilikama koje snalaze čoveka u životu. Često se pored hrama posvećenog svetoj Petki, ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode.
Svetu Petku kod nas posebno poštuju žene, obraćaju joj se nerotkinje, a i ostale u raznim životnim nedaćama. Njenim danom smatraju petak, jer je svetiteljka, veruje se na taj dan rođena, pa otuda joj i ime. Tog dana ne rade određene poslove, poste, posećuju crkve i mole se Sv. Petki. Širom Srbije i Vojvodine mnogo je vodica i kapela posvećeno majci Paraskevi. Podignute su u znak zahvalnosti za molitvenu pomoć nekom od verujućih. On se smatra prvom u nizu jesenjih slava.
Čudotvorni izvori
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke. U današnjem obliku, predivna kapela Svete Petke je podignuta pred Drugi svetski rat, 1937. godine. Izgrađena je prema nacrtima arhitekte Miomira Korunovića, tačno iznad izvora kojem su vekovima pridavana čudotvorna svojstva. I danas u narodu postoji verovanje da je na tom mestu u 15. veku postojala mala crkva. U steni iza crkve Sveta Petka postojala je isposnica čiji su tragovi vidljivi i danas.
Prilikom postavljanja temelja za crkvu Svete Petke 1937. godine, nađene su kosti srpskih boraca poginulih u odbrani grada 1915. godine. Sahranjeni su u kosturnici u bedemu kule Jakšića u neposrednoj blizini kapele. Zlokobnu sudbinu srpskog življa u Prvom svetskom ratu podelio je i izvor ispod crkve. Priča se da je naprasno presušio 1915. godine, i to je protumačeno kao najava velikog zla. Te godine pao je Beograd. Međutim, voda je ponovo potekla 28. februara 1918. godine, i u Crkvi Sv. Petke ovaj datum obeležavaju kao praznik.
I u beogradskom naselju Železnik nalazi se još jedan izvor Svete Petke za koji vernici tvrde da je lekovit i čudotvoran, a mi smo ga nedavno posetili. Priča se da su baš na tom izvoru slepi progledali, nepokretni prohodali, a nerotkinje uspele da dobiju decu…
Dugo putovanje
Prepodobna mati Paraskeva je rođena u Epivatu, malom mestu u blizini grada Kalikratije (Pivat, turski Bojados), između Silinavrije i Carigrada, u Maloj Aziji, pri kraju desetog, a po nekim autorima i na početku 11. veka. Po predanju, sveta Petka je mnoge godine provela u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. U dubokoj starosti javio joj se, u snu, anđeo, i uputio u otadžbinu da širi hrišćanstvo.
Sveta Petka se, na ikonama, predstavlja u monaškoj odeći, sa krstom u ruci. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. po jednima preneo mošti svete Paraskeve u Trnovo. Kad su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Kneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti, da bi ih sultan Sulejman II preneo 1521. u Carigrad. Konačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u crkvu Sveta tri jerarha, gde se i danas nalaze.
Dodaj komentar