Vruće teme

Beograd proteklih sedam dana u svetskom vrhu po zagađenosti vazduha

MediaSfera

 

 

Beograđane je jutros probudio nesnosan smrad, a bilo je teško disati u mnogim delovima prestonice. Vazduh u Beogradu i danas je zagađen, a prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u nekim delovima grada „jako zagađen“.




Juče ali i danas, čini se, oboramo sve rekorde kada je zagađenje vazduha u pitanju, jer je srpska prestonica na listi pvog najzagađenijeg grada. Iako se podaci o štetnim materijama u vazduhu menjaju iz sata u sat, nesalavnu titulu zadržali smo tokom celog jučerašnjeg dana, govore podaci sa sajta “Air Visual”.

Statistika sa pomenutog sajta rano jutros Beograd je pozicionirala na drugo mesto posle Delhija, a za samo sat vremena prestonica je ponovo postala neslavni rekordrer po zagađenosti vazduha i ostavila iza sebe gradove u Indiji i Pakistanu.

Među deset gradova sa najzagađenijim vazduhom našli su se i Sarajevo, na četvrtom mestu, i Skoplje na osmom, gde se ipak nešto lakše diše jer je vazduh ocenjen kao “nezdrav za osetljive grupe”.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, koja vrši monitoring kvaliteta vazduha u Srbiji, i čije podatke aplikacija AiRVisual između ostalog koristi, u Beogradu je nagore stanje na Starom Gradu, Novom Beogradu i Mostaru, gde je vazduh zagađen ili jako zagađen i to zahvaljujući visokoj koncentraciji PM10 čestica.

Državna Agencija beleži i veoma zagađen vazduh u Pančevu, Kosjeriću, Valjevu i Novom Sadu.

Rojters je pre dva dana objavio da se sa oboda Beograda uzdiže gust dim kao posledica paljenja polja usled verovanja poljoprivrednika da je paljenje korova i stabljika kukuruza dobro za zemljište. Kada se tome dodaju izduvni gasovi iz starijih automobila, grejanje na čvrsto gorivo, industrija i okolni rudnici uglja, jasno je zašto otrovna izmaglica prekriva grad od dva miliona ljudi, piše Rojters.

Prema podacima Agencije za životnu sredinu Evropske unije, kvalitet vazduha u centru Beograda u četvrtak je bio ocenjen kao opasan po zdravlje.

Načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović kaže za RTS da se automatski prati koncentracija sumpor-dioksida, azotnih oksida, prizemnog ozona, ugljen-monoksida i suspendovanih čestica od 10 i 2,5 mikrona. Njihova koncentracija se, kaže, menja iz minuta u minut.

Rekordna koncentrancija suspendovanih PM10 čestica, čak 346, izmerena je noćas u 1 sat posle ponoći na mernoj stanici “Starčevo” u Pančevu, što je do sad nezabeležena cifra. Primera radi, juče ujutru na ovoj mernoj stanici bilo je za 100 manje PM10 čestica.

Što se tiče prestonice, svakako da bi boravak u centru grada trebalo izbegavati u najširem luku, a najlošiji vazduh udiše se u opštinama Stari Grad i Novi Beograd, govore podaci sa sajta Agencije za žaštitu životne sredine. Za nijansu optimističnija statistika beleži se na mernoj stanici Mostar, dok na na ostale dva merna mesta trenutno ne postoje podaci o suspendovanim PM10 česticama.

Slične podatke kao i Agencija za zaštitu životne sredine danas je izneo i sajt “Beoeko”, koji je napravljen zajedničkim snagama od strane Grada Beograda i Gradskog zavoda za javno zdravlje. Na njemu je jutros u 10.00 časova stajalo crveno upozorenje što znači da je vazduh u prestonici zagađen.

Vladimir Radojičić iz inicijative “Ne davimo Beograd” kaže za Danas da dostupni podaci o kvalitetu vazduha ukazuju na alarmantno stanje kvaliteta vazduha u Beogradu i celoj Srbiji, koje od nadležnih institucija zahteva konkretne akcije. Inicijativa je od gradonačelnika Zorana Radojičića i njegovog zamenika Gorana Vesića zatražila da se hitno obrate građanima i objasne šta će konkretno uraditi kako bi nivo aero zagađenja bio smanjen.

Inicijativa je u saopštenju navela da su njeni aktivisti „i pored zabrane prilaska“ deponiji u Vinči, juče uspeli da se probiju do mesta „na kome se jasno može videti ogromna količina dima koji se širi sa deponije“ kao i da su mobilnim mernim uređajima utvrdili da je prisustvo štetnih čestica u vazduhu (PM 2.5 i PM 10) „višestruko veće od dozvoljenih vrednosti“.

„Ono što jako zabrinjava je činjenica da su i merenja koja smo izvršili u centru Beograda, u Cvijićevoj ulici, ali i u obodnim mestima Slancima, Mirijevu, Leštanima i Karaburmi, pokazala slične vrednosti ovih jako štetnih čestica“, stoji u saopštenju.

Iz inicijative upozoravaju i da „umesto da ulažemo u rešavanje problema zagađenja, gradske vlasti planiraju izgradnju spalionice na deponiji u Vinči koja će dodatno povećati štetne materije u vazduhu“.

„Koliko je situacija ozbiljna, govori nam i činjenica da je Evropska investiciona banka odbila da finansira ovaj projekat jer je protivan standardima na koje se Srbija obavezala u procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Ne samo da će nas ova spalionica trovati, već će građani Beograda za spaljivanje otpada platiti privatnoj kompaniji preko milijardu i sto miliona evra“, piše u saopštenju.

Stručnjaci za kvalitet vazduha su naveli da je jedan od razloga jakog zagađenja vazduha intenzitet saobraćaja u Beogradu, ali i meteorološke prilike, hladne noći i topli dani, kao i to da su vlasnici pojedinih objekata počeli da greju svoje kuće. Prema podacima Hidrometeorološkog zavoda biće bolje od utorka kada će doći do drastične promene vremena, a i vetar bi trebalo da doprinese pročišćenju vazduha.

Direktor agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović rekao je za RTS da je upoznat sa podacima koji je objavio strani sajt o tome da je Beograd u jednom trenutku bio najzagađeniji grad na svetu, ali da građani ne treba da veruje tim podacima, jer se oni, kako kaže, razlikuju i od podataka koje objavljuje Evropska komisija za merenje kvaliteta vazduha.

 

Ne dišite duboko!

Zdravstvene tegobe zbog zagađeno vazduha se tada mogu javiti u celoj populaciji, s tim što se kod starih, dece i osoba sa oboljenjem srca i pluća mogu javiti ozbiljnije zdravstvene tegobe nego u populaciji zdravih osoba, piše RTS.

Preporuka za osetljive grupe je da izbegavaju naporne aktivnosti u spoljašnjoj sredini koje su praćene ubrzanim i dubokom disanjem i da preusmere obavljanje aktivnosti u zatvoreni prostor dok se ne poboljša kvalitet vazduha.

Preporuka za ostale u populaciji je da skrate dužinu i intenzitet napornih aktivnosti i da prave češće pauze u svim aktivnostima u spoljašnjoj sredini.

Dr Snežana Rsovac pedijatar pulmolog u Tiršovoj navodi da poslednjih desetak dana imaju veći broj prijema pacijenata sa respiratornim infekcijama. To, kaže, nije samo sezonski već je i posledica aerozagađenja.

 

Izvor: N1, Blic, RTS, Danas




Dodaj komentar

Click here to post a comment

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .