MediaSfera
Foto: Wikipedia
Srbija danas obeležava Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu ustanovlјen je Zakonom o državnim i drugim praznicima, a obeležava se kao sećanje na 21. oktobar 1941. i krvavu jesen te godine kada su okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije.
Okupatori su 20. i 21. oktobra 1941. godine u Kragujevcu strelјali više hilјada civila u znak odmazde, što se smatra jednim od najtragičnijih događaja na tlu Srbije u Drugom svetskom ratu. Na suđenju u Nirnbergu prihvaćeno je da je u Kragujevcu strelјano oko 7000 civila, dok su savremena istraživanja utvrdila imena 2792 ubijene osobe, među kojima 300 dece, od kojih je najmlađi imao 11 godina.
U izveštaju nemačke komande govori se o 2.300 strelјanih.Kada je počelo istraživanje broja ubijenih u Kragujevcu, stručnjaci su pošli od podataka koji su već postojali, kaže direktor kragujevačkog Narodnog muzeja Nenad Đorđević.
„Srpska pravoslavna crkva imala je podatke za oko 1.700 lјudi, a nakon toga krenulo se u utvrđivanje podataka za Kragujevac i njegovu neposrednu okolinu. U periodu od nekoliko decenija, došli smo do relativno približnog broja koji iznosi oko 2.800 strelјanih iz Kragujevca i okoline. Dakle, najmanje je ubijeno oko 2.800 nevinih civila. Pretpostavlјa se da je ubijeno više, jer neki od njih nisu imali dokumenta“, objašnjava Đorđević.
Međutim, manji broj ubijenih od onog koji je bio zvaničan tokom socijalizma ne umanjuje mnogo razmere zločina.
Pozadina masakra
Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon napada partizana i četnika 16. oktobra 1941. na 3. bataljon 749. pešadijskog puka Vermahta na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset.
Po toj računici kao odmazdu trebalo je ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište bilo u Kraljevu major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724. puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.
U streljanju su učestvovali i pripadnici jedinica Dimitrija Ljotića, koji su ubijali sopstveni narod. Prema svedočenjima preživelih, „ljotićevci“ su Kragujevčanima, kada su se čuli neprekidni rafali, govorili da je reč o vojnoj vežbi.
General Franc Beme zamrzeo je Srbiju i Srbe još onog dana kada je kao mladi austrougarski oficir došao da se bori na srpskom frontu u Prvom svetskom ratu. Prilika da izleči svoje traume ukazala mu se kada je, tridesetak godina kasnije, kao general Hitlerove Nemačke postavlјen za okupacionog komandanta Srbije. Prilјežno je sproveo naređenje svog generalštaba da vrši masakre nad srpskim civilnim stanovništvom ne bi li ugušio pobunu koja je u Srbiji buknula u leto 1941.
Stotinu civila za jednog ubijenog nemačkog vojnika i 50 za ranjenog, glasilo je naređenje načelnika generalštaba Vermahta Vilhelma Kajtela, koji je u naređenju od 16. septembra 1941, u ime Adolfa Hitlera insistirao je da se „za suzbijanje opšteg komunističkog ustaničkog pokreta“ u Srbiji, primene najoštrije mere i predložio da se „u ime odmazda za izgublјeni život svakog nemačkog vojnika na smrt strelјa od 50 do 100 komunista.
Masakrom su neposredno rukovodila dva nemačka oficira, koja su u privatnom životu bili profesori — major Paul Kenig bio je profesor protestantske teologije, a kapetan Fric Fidler u civilnom životu bio je direktor Visoke tehničke škole.
Odmazda nacista
Jedan od nastavnika, koji je zagrlio dete koje je stajalo pored njega, pre nego što su ga meci presekli po telu, izgovorio je: „Pucajte, ja i dalje držim čas!“.
Tog 19. oktobra Nemci su izveli na streljanje dve grupe civila. Svi uhapšeni odvedeni su u dvorište kasarne Trećeg artiljerijskog puka i tamo pretresani i oduzete su im sve lične stvari. Nemci su streljali prvo grupu od 66 osoba, u kojoj je bilo najviše Jevreja, a potom i grupu od 53 osobe iz zatvora, u kojoj je bilo talaca i predratnih robijaša. Nemačke oružane snage su 20. oktobra 1941. godine streljale ukupno 119 lica srpske i jevrejske nacionalnosti.
Najveće streljanje građana u Kragujevcu izvršeno je 21. oktobra 1941. godine. Tog dana Nemci su izveli 2.301 osobu pred streljački stroj kod Centralnog groblja srpske vojske iz 1914. i 1915. u Šumaricama. Streljanje je počelo u 7 časova ujutro. Prvu grupu ljudi odveli su do Sušičkog potoka gde ih je čekala grupa od 30 do 50 Nemaca. Civile su poređali u četiri reda, a u svakom je bilo po 50 ljudi. Nakon streljanja Nemci su pištoljem ubijali one koji su ostali ranjeni.
Iz baraka su odvođene grupe od po 100 ljudi na gubilište. Do 2 časa po podne završeno je streljanje. Likvidirali su 2.272 osobe dok su 29 lica preživela streljanje.
Među streljanim je bilo 217 maloletnih lica – od čega iznad 15 godina starosti, 60 učenika gimnazije i 134 maloletnika koji nisu išli u školu, kao i 23 dece ispod 15 godina starosti uglavnom romske nacionalnosti.
Krvava bajka
Pesnikinja Desanka Maksimović napisala je 1941. godine, pošto je čula detalje masakra u Kragujevcu, pesmu „Krvava bajka“. Pesma je objavljena tek nakon završetka Drugog svetskog rata. Krvava bajka se smatra jednim od najsnažnijih poetskih dela inspirisanih ratnim zbivanjima.
Nemačka komanda je namerno izabrala za streljanje blage padine pored Erdoglijskog i Sušičkog potoka. Blage padine su vojnicima pružale dobar pogled na sve civile koje su streljali, i oni nisu mogli neopaženo da pobegnu. Neke grupe su stavljali na brežuljak, a oni stajali u podnožju, druge su pak stajale pored potoka, a vojnici na uzvišenju.
Vojnici su stajali u dva reda: jedan red je stajao, a drugi klečao. Bilo je pokušaja bekstva, mnogi su pronalaženi mrtvi stotinak metara od svojih grupa, a nekolicini je uspelo da se spase bekstvom, jer vojnici nisu imali previše vremena da ih gone, jer su im stalno stizale nove grupe.
Nemci su, 22. oktobra 1941. godine, objavili saopštenje u vidu plakata kojim je Kragujevac bio izlepljen tog dana, a u kome su naveli da je zbog kukavičkog i podmuklog napada u toku prošle nedelje na nemačke vojnike, poginulo 10 a ranjeno 26 nemačkih vojnika, u znak odmazde streljano za svakog poginulog nemačkog vojnika 100, a za svakog ranjenog 50 stanovnika, ukupno 2.300.
Međutim, Nemci nisu dali saopštenje za masovna streljanja od 19. i 20. oktobra u Kragujevcu i tri obližnja sela tako da ispada da su premašili broj streljanih osoba u znak odmazde za čak 500 lica.
Sahranjivanje trajalo danima
Sahranjivanje je trajalo danima. Ukopavanjem su rukovodile ljotićevske snage uz nadzor nemačkih vojnika. Obeležavanje grobova i pristup članovima porodica streljanih bio je zabranjen. Međutim, tokom noći, Kragujevčanke, uglavnom žene i majke streljanih, uspevale su da se provuku do Šumarica, gde su tražile svoje mrtve. Zahvaljujući njima, pronađena su četvorica muškaraca koji su uspeli da prežive rafalnu paljbu. Takođe, ima svedočanstava o desetinama slučajeva u kojima su porodice uspele da nađu svoje pokojnike, odnesu tela i sahrane ih u porodičnim grobnicama.
Tačan broj humki i pojedinačnih grobova u Šumaricama nije moguće precizno utvrditi. Jedno svedočenje govori o 30 velikih humki i 4-5 manjih grobova, dok izveštaj komisije oformljene nakon rata barata brojem od 31 humke i „nekoliko pojedinačnih grobova“. Prvi javni pomen žrtvama streljanja nemačke vlasti odobrile su 4. aprila 1942. U to vreme, strogost okupacionih vlasti je popustila, pa su Kragujevčani već mogli da odlaze u Šumarice, na grobove svojih streljanih. Na treću godišnjicu streljanja 21. oktobra 1944. Kragujevac je oslobođen. Prvo opelo u Šumaricama održano je sutradan.
U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen-park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.
SLAVA IM!
Izvor: Wikipedia, Kragujevčani.rs, Sputnik, Vreme
Dodaj komentar