Nostalgija

Nostalgija: “Fića”, simbol potrošačkog društva socijalističke Jugoslavije

 

 

 

 

Na današnji dan 1955. godine proizvedena je prva Zastava 750, popularno nazvana “fića”. Pojavio se u trenutku kada je počeo industrijski razvoj u Jugoslaviji i to je bilo vozilo koje je sebi mogao da priušti prosečan građanin.




Automobili, koji je postao simbol potrošačkog društva socijalističke Jugoslavije, prestao je da krstari njenim drumovima sredinom osamdesetih godina prošlog veka, a nedugo zatim u ratovima devedesetih godina sa istorijske scene nestala je zajednica jugoslovenskih naroda i narodnosti. Ipak, ostao je mit o automobilu koji je decenijama za većinu jugoslovenskih porodica, predstavljao simbol luksuza i putovanja. Možda će nekom danas zvučati neobično podatak da je u tako malenom automobilu četvoročlana porodica, sa sve prtljagom, odlazila ne samo vikendom u selo kod rođaka, nego i na Jadransko more.

 

Priča o fići vraća nas u posleratne godine, tačnije 1955. godinu, kada je na sajmu  automobila u Ženevi predstavljen kao posleratno italijansko ekonomsko čudo. Nekoliko godina ranije Fiatov glavni inženjer dr Dante Đakoza dobio je zadatak da konstruiše malo vozilo koje će za razliku od legendarnog Fiata 500, popularnog topolina, kojeg je projektovao još davne 1936. godine, i koji je postao uzor mnogim proizvođačima malih automobila širom sveta. Đakoza je prevazišao sebe stvorivši po mnogima najuspešniji i najpopularniji Fiat svih vremena – Fiat 600, kraćeg za 130 mm od prethodnika. Uz dobar raspored težine, brzinu od 100 km na čas, malu potrošnju goriva i simpatičnu karoseriju sa velikim staklenim površinama, odmah je počeo da stvara glavobolju konkurentima.

 

Po licenci Fiata sa fabričkih traka krgujevačke Crvene zastave od 1955. do 1985. izašlo je skoro milion vozila. Model Zastava 750 znamo kao fiću. Poslednji proizvedeni automobil bio je model Z-750 LE koji se čuva u Muzeju Zastava. Fiat 600 po licenci se proizvodio i u drugim zemljama – u Italiji do 1969, Španiji do 1973. i Argentini do 1982, a najduže u Jugoslaviji do 1985. Proizvodio se i u Čileu i Kolumbiji (u koprodukciji sa Zastavom).

 

Činjenica da je u Jugoslaviju stigao sa zapada uticala je, pored relativno dobre pouzdanosti i jednostavnog održavanja, na njegovu popularnost. I dok su u zemljama istočnog bloka vladali trabant, škoda, lada naši radni ljudi su mogli da voze auto skrojen po meni kapitalističkog sveta. Iako fića u jugoslovenskoj varijanti nije bio poznat van njenih granica obeležio je svojom pojavom čitavo jedno razdoblje.

 

Nalazio se u sastavu policije, hitne pomoći, vojske. Godinama je bio jedino vozilo za obuku budućih vozača. Šezdesetih godina postojale su čak liste čekanja za fiću, a neretko je cena polovnog, dobro očuvanog automobila dosezala cenu novoga. Da bi se došlo do novog automobila tražila se veza  u Zastavi.  2000. godine, na sajmu automobila u Beogradu, fića je proglašen za vozilo milenijuma, a dve godine kasnije osnovano je  Udruženje ljubitelja fiće, s ciljem da okupi sve ljubitelje, sanjare, vozače, bivše, sadašnje i buduće vlasnike.

 

Fića je od samog početka proizvodnje bio podložan izmenama shodno željama i mogućnostima vlasnika, bilo u sopstvenoj režiji bilo kod specijalizovanih firmi. Tokom poslednjih godina raste interesovanje za ovaj automobil, organizuju se okupljanja tzv. fićijade u mnogim gradovima u Srbiji, a u Kragujevcu je pokrenuta inicijativa da se fići podigne spomenik. Pored Srbije, fićijade su organizovane u Bosni i Hercegovini i Nemačkoj.

 

Fića u popularnoj kulturi

 

I priča o  poreklu nadimka fića je zanimljiva. Naime, pedesetih godina je u centralnom partijskom glasilu Borba objavljivan kratki strip pod naslovom Kurir Fića. Dotični kurir je u skladu sa vremenom, blago i izokola kritikovao neke pojave i nepravilnosti u sistemu, i zbog toga uživao ogromnu popularnost čitalaca. Pojava prvog nacionalnog automobila samo je zgodno povezala popularnog kurira i deminutiv od FIAT.

 

Fića je imao značajnu ulogu u popularnoj kulturi SFRJ. U filmu Gorana Markovića Nacionalna klasa 1979. godine pored Dragana Nikolića fića je igrao jednu od glavnih uloga. Na omotu dvostrukog albuma zagrebačke rock-gupe Azra  Filigranski pločnici iz 1982. godine u pozadini se vidi policijski  fića u prolazu. Od 2005. godine slovenačka firma Hribar in otroci prodaje maketu Zastave 750 u autentičnim bojama i sa tablicama SFRJ.




Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .