Vruće teme

Da se ne zaboravi: Pre 22 godine malog Dušana”skinhedsi” mučki ubili na ulici

MediaSfera

 

Foto: Ne davimo Beograd

 

 

Članovi Inicijative “Ne davimo Beograd” danas su postavili cveće kod Beogradske 33, na mestu gde su pre 22 godine trinaestogodišnjeg Dušana Jovanovića ubila dvojica pripadnika pokreta “skinheds” koji su u to vreme imali 17 godina – samo zato što je bio Rom.




Ovo ubistvo svojom brutalnošću potreslo je Beograd, a motiv je, po opštem uverenju, bio je rasizam.

Kobnog 18. oktobra 1997. godine Dušan Jovanović, učenik 8. razreda osnoven škole “Vladislav Ribnikar”, izašao je iz kuće sa novcem u rukama i krenuo u prodavnicu da kupi omiljeni sok. Dečaka su na ulici presrela dvojica mladića i prvo su tražili od njega novac, a kada je Dušan odbio da im da novac počelo maltretiranje. Oborili su ga na asfalt, tukli i šutirali u glavu sve dok dete nije prestalo da daje znake života. Dečak je preminuo od povreda vrata, koji je bio slomljen.

Sve to odigralo se u centru prestonice.

Ubice su uhvaćene i osuđene, a jedan od njih na suđenju je izjavio i da se ne kaje zbog toga što je uradio.

Kažnjeni maksimalno

U martu 1998. godine, presudom Okružnog suda u Beogradu, napadači, tada maloletni Milan Čujić i Ištvan Fendrik, osuđeni su maksimalno, na po deset godina maloletničkog zatvora, i upućeni na izdržavanje kazne u Kazneno-popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.

U obrazloženju presude navedeno je da je ugašen jedan mlad i nevin život, samo zato što je dečak bio Rom. Napadači su, kako je utvrđeno, ubili Jovanovića iz niskih pobuda i sa eventualnim umišljajem. S obzirom na to da je bila reč o starijim maloletnicima, sud je napadačima izrekao maksimalne kazne, zbog, kako je objašnjeno, generalne prevencije.

Oni su, umesto 19. oktobra 2007, posebnim rešenjem Okružnog suda u Beogradu uslovno pušteni na slobodu u aprilu 2004. Rešenje o uslovnom otpustu doneto je posle njihove molbe, prilikom čega je uzeto u obzir njihovo kajanje i dobro vladanje tokom izdržavana kazne.

“Obrijane glave”

Pokret “skinhedsi” (u bukvalnom prevodu “obrijane glave”) pojavio se u Velikoj Britaniji šezdesetih godina prošlog veka, među siromašnijim slojevima društva. Ubrzo se proširio po Nemačkoj i drugim zemljama zapadne Evrope, gde su se njegovi članovi u to vreme pročuli po zlu, zbog učestalih napada na strane državljane. Upućeni tvrde da su se na našim prostorima “skinhedsi” pojavili sredinom osamdesetih godina, ali su ih u prvo vreme mnogi pogrešno poistovećivali sa pankerima. “Skinsi” imaju, naime, drugačiju muziku od panka i nazivaju je “oi”. Prvi “oi” bend u našoj državi zvao se “Dva minuta mržnje” i postojao je tokom 1984. godine.

Ovaj pokret u Srbiji nije zvanično registrovan. MUP Srbije ima precizan spisak neregistrovanih grupa sa neonacističkim karakterom, u koje spadaju i “skinhedsi”. MUP je još krajem 2005. godine za Odbor Skupštine Vojvodine za bezbednost napravio informaciju o “neformalnim društvenim grupama u Srbiji s neonacističkim obeležjima”. Kao neonacističke organizacije označene su – “Nacionalni stroj”, “skinhedsi”, “Krv i čast” i “Rasni nacionalisti – rasonalisti”, dok je organizacija “Obraz” svrstana u klerofašističke organizacije. Pokret 64 županije i “honvedi” nazvani su neformalnim društvenim grupama, koje nisu izričito optužene za delovanje s neonacističkim obeležjima, iako je poznato njihovo fašističko delovanje tokom Drugog svetskog rata.

Malog Dušana nema, rana krvari već 22 godine, ali ne sme nikada da se zaboravi. Danas, kada svakodnevno slušamo o vršnjačkom nasilju, moramo da se prisetimo da ono ne sme da prođe nekažnjeno jer može da dovede do tragedija velikih razmera.

U znak sećanja na Dušana, u Orlovskom naselju u Mirijevu sredinom maja održava se memorijalni fudbalski turnir.

U sličnom incidentu u novembru 2000. godine, neonacisti su na smrt pretukli i poznatog glumca Dragana Maksimovića, jer im je “ličio na Roma”.

Izvor: B92, Politika/MediaSfera




Kategorije