Kultura Kulturna baština

Predstavlјen „Beogradski parimejnik“ u Hramu Svetog Save

MediaSfera

 

Foto: Radio Slovoljubve

 

U kripti Hrama Svetog Save na Vračaru danas je predstavljeno fototipsko izdanje „Beogradskog parimejnika“ (Narodna biblioteka Srbije, Platoneum, 2019) – srpskog srednjovekovnog kodeksa iz prve četvrtine 13. veka, najstarije knjige koja se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije i jednog od najreprezentativnijih sačuvanih ćiriličnih rukopisa.




Iza ovog izdavačkog poduhvata stoje Srpska Pravoslavna Crkva, Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna biblioteka Srbije i izdavačka kuća „Platoneum“, a na predstavlјanju su govorili episkop novosadski i bački dr Irinej (Bulović), ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavlјević, upravnik Narodne biblioteke Srbije Laslo Blašković i urednik izdanja Vladan Trijić.

Svečanosti u kripti Spomen hrama prisustvovao je vikar patrijarha srpskog episkop remezijanski Stefan (Šarić), arhijerejski namesnici Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, mnogobrojno sveštenstvo, zatim predstavnici Uprave za saradnju sa Crkvama i verskim zajednicama, predstavnici javnog i kulturnog života prestonice i mnogobrojni verujući narod, a predstavlјanje knjige su zabeležili predstavnici brojnih medijskih kuća.

Vukosavlјević je, govoreći o Beogradskom parimejniku, kazao da je štampano hilјadu primeraka, od kojih stotinu u luksuznom, kožnom povezu, a deo ostalih, takođe lepo urađenih primeraka, naći će se i u slobodnoj prodaji.

Iako postoji u svom krnjem obliku, sa četrdeset posto od nekadašnje celine, i postojećih 108 listova svedoče o nekadašnjem, a i sadašnjem, monumentalnom izgledu i lepoti, te je Beogradski parimejnik upravo stoga odabran kako bi se Ministarstvo kulture i informisanja, Narodna biblioteka Srbije i izdavačka kuća Platoneum, njegovim fototipskim izdanjem, pridružili obeležavanju jubileja osam vekova autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve.

Parimejnik je u srednjovekovnoj Srbiji imao liturgijsku, obrednu namenu i sadrži delove Staroga i Novoga zaveta koji se čitaju na bogosluženju. Beogradski parimejnik je  jedan od najreprezentativnijih sačuvanih rukopisa iz srpske ćirilične rukopisne tradicije.

Nastao je u prvoj četvrtini 13. veka, za vremena Svetog Save, odnosno uzdizanja Srpske pravoslavne crkve u rang autokefalne arhiepiskopije; nije poznato ko je naručilac, ali je svakako u pitanju bio pripadnik vladarske porodice, krupnog plemstva ili visokog sveštenstva, kao i u slučaju druga dva monumentalna rukopisa 13. veka, Miroslavljevog i Vukanovog jevanđelja.Smatra se da je Beogradski parimejnik nastao u okolini srpske srednjovekovne prestonice Ras, u vreme kralja Stefana Prvovenčanog.

Original rukopisa je čuvan u staroj Narodnoj biblioteci na Kosančićevom vencu sve do 1915. kada je nestao pri evakuaciji, da bi tek 1969. godine bio pronađen i vraćen Narodnoj biblioteci Srbije.Naime, zajedno sa ostalim vrednim dokumentima iz Beograda, u vihoru Prvog svetskog rata evakuisane su i srpske rukopisne knjige koje su pripadale staroj Narodnoj biblioteci na Kosančićevom vencu. Među njima je bio i Beogradski parimejnik. Dugo je smatrano da je poput mnogih rukopisa stradao u vihoru rata.

Međutim, akademici Dejan Medaković i Dimitrije Bogdanović su 1969. godine, zahvaljujući pomoći Kristijana van den Berka, profesora slavistike na Univerzitetu u Bohumu u Nemačkoj, i odlukama tadašnje jugoslovenske vlade, verifikovali deset srpskih srednjovekovnih rukopisa i jednu moldavsku povelju, koji su se do tada nalazili u privatnom posedu. Tako je izbegnuta njihova umalo kobna sudbina i posle više od pola veka vraćeni su tamo gde pripadaju.

Šta nam otkriva Beogradski parimejnik

Parimija na grčkom jeziku označava poučnu priču, poslovicu ili pripovedanje. U bogoslužbenom kontekstu to su izabrani odlomci iz Starog i Novog zaveta.

Od 14. veka, kada se uvodi pun tekst iz Svetog pisma, Parimejnik kao posebna knjiga na bogosluženjima gotovo da nestaje, a parimije su pridodate minejima i triodima. Danas u crkvi imamo čitanje parimeja uglavnom na večernjim bogosluženjima.

Pored Miroslavljevog jevanđelja i Vukanovog jevanđelja, Beogradski parimejnik zaslužuje važno mesto u trijadi najstarijih sačuvanih knjiga pisanih ćirilicom. Na preostalim listovima, kojih je ukupno 108, prepoznajemo sačuvanih pet zastavica i osamdeset inicijala. Linearne arabeske karakteristične su za većinu. Predstave pasa i ptica, ljudskih figura i hibridnih zveri iz mašte ‒ kentaura, zmajeva i grifona ‒ obogaćene su spletovima biljnih i geometrijskih formi. Nemaju direktne veze sa tekstom uz koji stoje, ali njihove skrivene poruke naslućuju se u okvirima antičkog, hrišćanskog i istočnjačkog shvatanja sveta onog vremena.

Parimejnik je pisan ustavnim pismom na pergamentu. Ukrasi i slova su izvedeni uglavnom mrkim, ređe crvenim mastilom. U nedostatku podataka o naručiocu i pisarima, nameće se pretpostavka da je bio namenjen dvoru, episkopskoj ili možda katedralnoj crkvi.




KLEOS

Meni su rekli da vi postojite

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

Austrijski filmski festival 2024

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .