Lifestyle

Svetski dan hrane: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi”

MediaSfera

 

Foto: Pixabay

 

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.




Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Svetski dan hrane je i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine. Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.

Procenjuje se da u svetu gladuje oko milijardu ljudi, i to nije samo posledica nedostatka prinosa, već i visoke cene namirnica i loše ekonomske situacije usled svetske ekonomske krize.

Svetski dan hrane je prilika da se ukaže na značaj i doprinos različitih kultura i civilizacija svetskoj poljoprivredi i  proizvodnji hrane, što ujedno pruža mogućnost za novi dijalog na međunarodnom nivou o dostizanju cilja obezbeđenja dovoljne količine hrane i optimalne ishrane za sve.

Kao i svake godine, u preko 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja – od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje da oko 14% sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica i u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.

Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.

Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.

„Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse… što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.




Meni su rekli da vi postojite

Pre nego što je došao Laki

Nož Marine R.

Umetnost putovanja II

21. Beogradski festival igre

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .