Lifestyle

Svetski dan hrane: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi”

MediaSfera

 

Foto: Pixabay

 

Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije.




Ove godine, Svetski dan hrane, 16. oktobar, obeležava se pod sloganom: „Pravilna ishrana – dostupna i pristupačna svima. Za svet bez gladi” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.

Svetski dan hrane je i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja – bez gladnih do 2030. godine. Ciljevi održivog razvoja UN-a na koji su se obavezali svetski lideri, između ostalog, predviđaju da se gubici hrane po glavi stanovnika na nivou maloprodaje i potrošača prepolove do 2030. godine.

Procenjuje se da u svetu gladuje oko milijardu ljudi, i to nije samo posledica nedostatka prinosa, već i visoke cene namirnica i loše ekonomske situacije usled svetske ekonomske krize.

Svetski dan hrane je prilika da se ukaže na značaj i doprinos različitih kultura i civilizacija svetskoj poljoprivredi i  proizvodnji hrane, što ujedno pruža mogućnost za novi dijalog na međunarodnom nivou o dostizanju cilja obezbeđenja dovoljne količine hrane i optimalne ishrane za sve.

Kao i svake godine, u preko 150 zemalja širom sveta organizuje se veliki broj događaja – od maratona preko izložbi, predstava, takmičenja u cilju skretanja pažnje šire javnosti na značaj pravilne ishrane, smanjenje broja gladnih, ali i smanjenje bolesti koje su posledica nepravilne ishrane, pre svega prekomerne uhranjenosti i gojaznosti.

U izveštaju koji je danas objavljen, FAO ukazuje da oko 14% sve hrane proizvedene na svetu, vrednosti oko 400 milijardi dolara, propadne svake godine pre nego što dođe do prodavnica i u kojim delovima lanca snabdevanja nastaju najveći gubici i poziva na efikasnija reševanje tog problema.

Analiza navodi da uprkos tome da većina zemalja sa visokim prihodima ima adekvatna skladišta i hladnjače u celom lancu snabdevanja, gubici ipak nastaju zbog tehničkog kvara, lošeg upravljanja temperaturom, vlagom ili pravljenjem prevelikih zaliha.

Najviše hrane pre nego što se nađe na rafovima prodavnica propadne u centralnoj i južnoj Aziji, Severnoj Americi i Evropi.

Smanjenje gubitka hrane i otpada takođe može potencijalno doprineti drugim ciljevima održivog razvoja, koji podrazmevaju borbu protiv gladi, povećanja bezbednosti hrane i promociju održive poljoprivrede.

“Gubitak hrane donosi nepotreban pritisak na životnu sredinu i prirodne resurse… što u suštini znači da se zemlja i vodeni resursi troše, a da se zagađenje i gasovi koji izazivaju efekat staklene bašte ispuštaju bez ikakve svrhe. Često se pitam kako možemo dozvoliti da se hrana baca kada više od 820 miliona ljudi u svetu svaki dan gladuje”, kazao je generalni direktor FAO Ku Dongiu.