Fenomeni

Margaret Tačer: Uspon i pad “čelične lejdi”

MediaSfera

 

 

Na današnji dan, 13. oktobra 1925. godine rođena je Margaret Tačer, prva žena premijer u istoriji Velike Britanije.




Margaret Hilda Tačer, baronesa Tačer (1925-2013 vodila je britanske konzervativce kroz tri izborne pobede vladajući od 1979. do 1990, što je najduži kontinuirani period na vlasti britanskog premijera od početka 19. veka.

Rođena je u Granthamu, u Linkonskom okrugu, gde je njen otac je izvesno vreme bio i gradonačelnik. Školovala se u rodnom gradu ratnih četrdesetih godina, a studije hemije na Oksfordu pohađala je od 1943. do 1947. Posle diplomiranja radila je kao hemičar istraživač u fabrici plastike.

Maragret i Denis Tančer

Pedesetih godina 20. veka se politički aktivirala u Konzervativnoj partiji. Na skupu prilikom pristupanja stranci upoznala je Denisa Tačera. Njen bogati suprug je finansirao dodatno obrazovanje svoje druge supruge, advokaturu i kurs ponašanja na sceni. U međuvremenu, Tačerovi su postali roditelji blizanaca 1953. godine. Na opštim izborima 1959, kao predstavnica Linkonskog okruga, postala je poslanik na listi Konzervativne partije. Od 1975. do 1979. bila je lider opozicije, a kasnije je postala državni sekretar za obrazovanje i nauku

Bila je podjednako voljena i omrznuta dok je lomila sindikate i privatizovala široka područja industrije što joj je donelo nadimak čelična lejdi, po kome je i danas pamte. Trajne slike njenog perioda na vlasti su one o konfliktima: veliki sukobi policije sa sindikatima rudara, ona na tenku sa belom maramom, dim koji se uzdiže iznad Trafalgar skvera tokom nereda zbog nepopularnog lokalnog poreza koji je vodio njenom kraju.

Kao premijer donosila je teške i nepopularne odluke, ali je uživala i široku popularnost. Pripisivano joj je kao uspeh da je britansku privredu uspela da postavi na zdrave noge. Ipak, period njene vlade bio je propraćen najmasovnijim štrajkovima, privatizacijama javnog sektora i bitnim povećanjem stope nezaposlenosti.

Godine 1982, opredelila se za ratnu liniju i naredila je pomorski napad na Argentince tokom krize oko Folklandskih ostrva. Britanija je taj rat relativno brzo dobila i to je znatno podiglo njenu popularnost u Ujedinjenom Kraljevstvu, prethodno bitno uzdrmanu.

Dama nije za okretanje

Ostalo je upamćeno njeno obraćanje sopstvenoj stranci koja je tražila da malo ublaži svoju politiku. Drugi koji bi joj stali na put, posebno u Evropi, bili su na meti poražavajućih napada nazvanih tašnjarenje po crnoj kožnoj tašni koju je stalno nosila. Njen privatni kredo, zasnovan na takmičenju, privatnoj inicijativi, štedljivosti i osloncu na samog sebe, pretvorio se u političku filozofiju poznatu kao „tačerizam“.

Na vrhuncu svoje moći, njena popularnost učinila ju je jednom od najpoznatijih ličnosti Zapada. Radoholik, svoj radni dan od 18 sati završavala je čašom viskija. Tačerova je otvorila eru narodnog kapitalizma omogućavajući da 68 odsto Britanaca postanu vlasnici kuća dok je jedan od pet postao akcionar.

Zbog nesuglasica u njenoj Konzervativnoj partiji u novembru 1990. godine je podnela ostavku.

Napuštamo Dauning strit poslednji put posle jedanaest i po divnih godina i veoma smo srećni da Ujedinjeno Kraljevstvo ostavljamo u mnogo, mnogo boljem stanju nego kada smo ovde došli, rekla je sa suzama u očima.

Od tada je živela uglavnom povučeno, ali se njena porodica pominjala nakon hapšenja sina Marka, zbog utaje poreza, kome su mediji pripisivali i brojne ljubavne afere.

Čelična lejdi

Čelična lejdi („The Iron Lady“) je američka biografska drama iz 2011. godine. Film prikazuje period života britanske premijerke Margaret Tačer za vreme Folklandskog rata, društvena i politička previranja u Engleskoj, ali i emotivne probleme jedne od najmoćnijih žena u Evropi. Za bravuroznu ulogu prve žene na čelu Vlade Ujedinjenog Kralјevstva Meril Strip osvojila je Oskara za najbolјu žensku ulogu.




Dodaj komentar

Click here to post a comment