MediaSfera
Toplo majsko jutro veselo je sunčevim zracima milovalo još sanjivo Mašino lice. Mazno se protegli u krevetu i polako ustade setivši se plana od sinoć. U svojoj nežno roze pidžami i istim papučama, uspavanim korakom ode u kupatilo.
Nakon desetak minuta izlazi skroz budna. Brzo se oblači i šalje poruku Nikoli da stiže za veoma kratko vreme kod njega da mu saopšti nešto jako važno.
Izlazi iz zgrade i seda u svog jugića. On iz prve upali, veselo brundajući, krene ka odredištu, kao da i on deli radost sa Mašom.
Ubrzo je bila ispred njegove zgrade i u par poteza parkira svoj autić. Iskoči iz auta i uputi se ka zgradi.
Posle prvog zvona vrata otvori uspavani Nikola.
„Dobro jutro, ljubavi! Šta je to toliko važno da me budiš subotom u 7h?“
Prekori je nežno Nikola i poljubi je.
„Imam divne vesti. Ali prvo da sednemo.“
Nikola je posluša i sede preko puta nje, držeći je za ruke.
„I?“ upita je nestrpljivo.
„Dušo, imaćemo bebu! Trudna sam!“
Iste sekunde Nikola se razbudi kao da ga je neko polio hladnom vodom.
„Kako si trudna?..“
„Već desetak dana osećam se malaksalo i imam mučnine. Uradila sam test i desilo se ono što sam očekivala. Zar to nije divno?“ Maša je blistala od sreće.
„Ali, ljubavi, mi još nismo spremni za taj korak…. a nemam ni stan gde bi živeli…. nisam planirao tako nešto.. ne znam…“
Maša shvati da on ne deli radost sa njom i odjednom se uozbilji.
Prolazili su dani. Nikola se nije javljao, niti je odgovarao na njene pozive. A onda je jednog dana pozvao i rekao da boluje od srca i da ide na neko ispitivanje i da i ona krene sa njim. Pristala je.
Oboje su pregledani. Nikola je rekao da će on preuzeti rezultate.
Posle dva dana rekao joj je da oboje boluju od nekog virusa koji napada srce i da ne bi bilo dobro da rodi dete.
Mlada, naivna, slepo verujući dečku koga voli celim svojim bićem, posluša ga. Za par dana bio je zakazan abortus u privatnoj klinici.
Te noći oka nije sklopila. Ležala je u svom krevetu, nežno mazeći svoj stomak i tiho je plakala.
Sutradan Nikola je odveo na kliniku. Odveli su je u jednu prostoriju gde je bio jedan ginekološki sto, ormarić sa instrumentima i još neki aparati. Sestra joj prilazi i kaže da se ne plaši, da neće ništa osetiti. Leže na sto a oko nje ljudi belom ćutke rade svoj posao.
Sestra pored nje, ljubazno priča sa njom. Nešto je ispituje a Maša odgovara automatski, ne razmišljajući mnogo o tome. Ubrzo tone u san.
Budi je sestra od malo pre i kaže da je gotovo. Koliko je prošlo vremena? Čini joj se da je prošao samo tren. Da li je tako malo potrebno da se izbriše jedan život?
Odvoze je na stolu u drugu, manju prostoriju i kažu da tu treba da leži neko vreme.
Posle nekog perioda glava joj je bistrija. Polako ustaje. Oblači se i izlazi.
U prizemlju čeka je nasmejani Nikola. Pruža joj ruku i nešto govori. Spušta poljubac na njene blede usne.
Nemo ga gleda. On je zagrli oko struka i odoše do automobila.
Nešto se ugasilo u njoj.
Posle par dana oporavila se. On je bio divan prema njoj. Njena ogromna ljubav prema njemu pobedila je i ona je zaboravila taj ružan događaj i nastavila dalje sa njim.
Ponašao se kao da se ništa strašno nije desilo i ubeđivao je da je dobro što su to uradili. Još su mladi, imaju vremena.
Prošlo je 3 godine od tad. Nikola se čudno ponašao i čak joj je rekao da bi trebali jedno vreme da naprave pauzu i da se ne viđaju.
Baš tih dana saznala je da je ponovo trudna.
Besna je došla kod njega i bacila mu u krilo test za trudnoću koji je na sebi imao dve crvene linije.
Znala je da se priča ponavlja i da mora ponovo da skloni dete. Još je bila mlada da bi se odlučila da rodi iako će ostati sama.
Ovoga puta bol u duši bio je još jači. Ubrzo su se razišli.
Teško je prebolela rastanak ali znala je da njihova veza nema budućnost.
Posle par godina, upoznala je Milana. Nakon par meseci venčali su se. Oboje su želeli decu. Ali kako je vreme prolazilo Maša je sve više strahovala da neće moći da zatrudni.
To joj je i doktor potvrdio na pregledu. Milan je jako voleo i prihvatio je da žive bez dece. Nije mu rekla razlog zbog čega ne može da rodi ali u sebi je vrištala od bola..
Počela je da posećuje decu u domu i odnosi im slatkiše i odeću. Odlazeći tamo naišla je na majku koja je sedela u holu sa bebom i plakala.
Maša joj je prišla.
„Zašto plačete?“ Upitala je mladu majku.
„Moram da ostavim dete ovde. Ostala sam sama i ne mogu se brinuti ni o sebi a kamoli o bebi.“
Obe sačekaše upravnicu i socijalnu radnicu.
Maša pomisli kako bi bilo lepo da ona usvoji tu bebu. Sa tim predlogom ode kod Milana.
Milan je uvek bio spreman da uradi sve što će nju činiti srećnom, pa tako pristade i na ovo.
Ujutru rano, otišla je u dom da razgovara sa upravnicom. Ubrzo je pokrenut postupak o usvajanju.
Nakon obavljenih svih razgovora, odlučeno je da se beba da njima na usvajanje. I tako je njihova porodica uvećana za jednog malog slatkog člana. Došla im je Lara.
Priče Sanje Trninić možete čitati na stranici Sanjino ćoše
Sanja Trninić
Rođena je 1977 u Pančevu. Već 18 godina radi kao knjigovođa u knjigovodstvenoj agenciji . Udata je i ima dva sina. Piše pesme i kratke priče. Obožava knjige. Godine 2008. izdala je knjigu pesama „Kontrola uma“. U pripremi je zbirka priča pod nazivom „Dnevnik moje mašte“. Krajem 2018. počela je da piše roman. Na Facebooku imam stranicu “Sanjino ćoše” na kojoj objavljuje svoje priče.
Dodaj komentar