MediaSfera
Piše: Ljiljana Šarac
Foto: privatna arhiva
Često sam prevrtala očima na ono što je mama skuvala za ručak. Prigovarala sam joj da je rob tradicionalne kuhinje, da vrti uvek isto, da je nemaštovita…
Ona moje primedbe nije primala k srcu, već bi samo odgovarala da se potrudila koliko ume i zna, a ako mi se ne dopada da spremim sama, ona se neće buniti.
Moji mama, tata i brat nisu se najeli mojih jela. Umela sam samo da učim i da izlazim, pa sam i brak dočekala sa skromnim znanjem kuvanja jaja, viršli i supe iz kesice. Vrhunac je bio mešenja testa i pripremanja pice, ni dan-danas ne znam kako sam to uspela da savladam.
Pošto mi je baka govorila da je najsigurnija ljubav ona koja dolazi preko preko punog stomaka, nisam imala kud nego da savladam tu veštinu.
Štreberski sam kupila lep rokovnik (da me motiviše) i u kancelariji (tada sam radila u SP ,,Lasta“ pa je u 8 radnih sati mnogo toga moglo da stane) pitala starije koleginice šta da kuvam tog dana.
Njima je to bilo smešno i simpatično, pa je njih 3-4 učestvovalo u mom kulinarskom obučavanju.
Sveska se punila, a muž se nije žalio.
Beskrajno sam zahvalna tim dragim ženama za sve što su me naučile. Ostalo je pomogla mama što sveskom svojih recepata, što telefonskim konsultacijama.
Kao da je juče bilo kada mi je govorila da ću doći ,,na njene grane“.
Mislila sam da se to nikada neće desiti.
Sada prepoznajem da vrtim isti korpus jela kao pevaljka njen stalni repertoar!
Nije mi teško da skuvam, koliko da smislim šta će to biti!
Kada počenem da očajavam, pitam decu šta im se jede, pa oni daju predlog.
Nekada priupitam svoje sestre od ujaka ili koleginice iz škole šta one spremaju za ručak, rizikujući u ovom 21. veku da ispadnem nekulturna jer zadirem u njihovu intimu. Ipak, nijedna se do sada nije naljutila, pa ja osvežavam svoj jelovnik i snalazim se kako umem i znam.
Isto je i sa tortama.
Kako pročitam da se fil kuva na pari, ja taj recept i ne prepisujem!
Srećom, svi vole torte koje se ne peku!
Onome ko je izmislio plazmu i piškote trebalo je dati Nobelovu nagradu.
Ipak, i to dosadi, ukoliko baš preterate.
Skoro sam rešila da malčice promenim, pa sam spremila tortu (opet koja se ne peče) ali malo drugačiju od gorepomenutih.
Moji momci su se oduševili. Jeli su je tako davno, da su na nju i zaboravili.
Brza je, ukusna, a i ne može da ne uspe.
Zato ću vas na kraju opskrbiti receptom kada i vama dozlogrde vaši koji se ponavljaju:
Fil torta
Umutiti 250 gr putera (ili nargarina) sa 250 gr šećera u prahu.
Dodati 4 žumanceta, pa još malo mutiti.
U to dodati 250 gr mlevenih oraha, šaku seckanih oraha, i 100 gr istopljene čokolade.
U drugom sudu izlomiti ½ kg keksa (petit beure) na srednej krupne komade i preliti sa ½ l hladnog mleka. U to dodati 3 kesice vanilin šećera.
Pomešati lepo obe mase i sipati na tacnu (ili zvono). Oblikovati.
Ukrasiti sa 2 umućena šlaga.
Ljiljanu Šarac možete pratiti na:
https://www.facebook.com/ljiljanasaracpisac/
https://www.instagram.com/saracljiljana_pisac/
Lijiljana Šarac
Dodaj komentar