Fenomeni

BEOGRADSKI GRAFITI: Škrabotine ili umetnost?

MediaSfera

 

 

Piše: Ljuba Đorđević

Foto: Aleksandar Jočić

 

Ima ih posvuda. Najviše “vole” sveže okrečenu fasadu, pločice metroa, dugačak dvorišni zid, metalne velike kapije … Sigurno ste ih zapazili. Oni su mali, veliki, šaljivi, šljašteći, provokativni, ponekad vulgarni i uvredljivi…Neki ih zovu “žvrljotinama” čije autore treba oštro kazniti jer ruže i skrnave izgled grada. Nekima su simpatični, a pojedini ih smatraju svojevrsnom angažovanom umetnošću koja ima širi društveni kontekst. Šta su, zapravo grafiti i ko su njihovi autori? Da li je to vandalizam ili umetnost?



Postojali su još u staroj Grčkoj i Rimu. Moderna umetnost crtanja grafita, nastala na američkim ulicama, stekla je popularnost u celom svetu.

Grafiti se i jesu izdvojili iz žvrljotina. I to onih koje su predstavljale odraz socijalnog stanja ljudi koji su ih crtali, a isključivo u siromašnim crnačkim četvrtima i nehumanim gradskim sredinama, mišljenja su pojedini teoretičari umetnosti. Njima se izražavao bunt, bande su njima obeležavale svoju teritoriju a uskoro su ih prihvatili mnogi koji su ostavljali svoje potpise po železničkim stanicama i na ružnim zidovima. Vremenom su ti natpisi dobijali boje, da bi se lakše pročitali, bili vidljiviji. Slova su poprimala nove, dotad neviđene oblike, postajala stilizovana da bi, na kraju, grafiti izgubili onu primarnu funkciju obeležavanja teritorije, zadržali funkciju izražavanja poruke i dobili jednu veoma bitnu funkciju, a to je ulepšavanje sredine.

Umetnost ili vandalizam?

“Dugo se vodi debata da li su grafiti umetnost ili vandalizam i, čini se, nema konačnog odgovora”, kaže dr Maja Vukadinović, kulturolog i pojašnjava: “Može se reći da grafiti predstavljaju jednu od najkontroverznijih formi umetnosti, upravo zato što nastaju, najčešće ilegalno na javnim površinama. Iako se mogu smatrati jedinstvenom urbanom umetnošću, grafiti nisu samo oblik umetničke ekspresije, već i forma vandalizma. U mnogim gradovima širom sveta, pisanje grafita je protivzakonito.”

Međutim, još početkom osamdesetih, grafiti su se izborili za svoje mesto u galerijama Njujorka, Milana, Londona, Pariza…U to vreme su grafiti počeli da se pojavljuju i na omotima pop i rok albuma, ali i da budu “kulise” za video spotove. Danas se grafiti smatraju modernom umetničkom formom i mogu se videti u galerijama širom sveta.

Moćno sredstvo političkog izražavanja

“Svim grafitima je zajedničko to da autor na ovaj način želi da pošalje poruku najširoj javnosti. Grafiti su oduvek predstavljali glas potlačenih, a na ovaj način se često šire društvene i političke poruke. Danas su grafiti moćno sredstvo političkog izražavanja. Smatra se da grafiti u Evropi imaju veću političku oštricu od onih u Americi. Ilegalno ostavljanje svog potpisa, umetničke kreacije ili političkog stava na nečemu što pripada javnom vlasništvu, rezultiralo je istraživanjem mnogih društvenih tabu tema i dovelo do stvaranja međunarodne subkulture nekonvencionalnih umetnika ulice, kaže naša sagovornica.

Ona ističe da, najbolji primer kako poruke grafita mogu da “odjeknu” širom sveta jeste fenomen misterioznog grafiti umetnika Benksija. Njegovi radovi su često satirični komentar na brojne teme, od politike, kulture do moralnih standarda. Benksijeve izložbe se priređuju u svetskim metropolama, a on sam je postao uzor mnogih grafiti umetnika!

Inspiracija za hip-hopere!

“Grafiti predstavljaju neiscrpan izvor inspiracije za hip-hop kulturu. Za ove muzičare koji često potiču iz istog miljea kao i autori grafita, ova forma vizuelnog izražavanja je vrlo bliska muzici koju stvaraju. Ove dve subkulture -umetnička pokreta – imaju dosta zajedničkog i postoje brojni primeri saradnje, pre svega kada se radi o omotima albuma koje su grafiti umetnici osmislili za hiphopere. Zato se može reći da grafiti podstiču i inspirišu i druge forme kreativnog izražavanja”, zaključuje Vukadinovićeva.

Grafiti ture za turiste!

Gradski oci bi ovaj “problem” mogli lako da reše! Dovoljno je da shvate da se energija mladih crtača može vrlo lako kanalisati u svrhu ulepšavanja grada, na taj način što bi odredili neke zidove na kojima bi se moglo legalno crtati. Kvartovi sa osmišljenim grafitima jesu i turistička atrakcija, pa se tako u Tel Avivu, recimo, organizuju grafiti ture. Pozitivno je što gradske vlasti u pojedinim zemljama dozvoljavaju da zidovi u određenim ulicama budu ukrašeni ovom formom umetničkog izražavanja.

Poruke sa zida

Učini nešto za domovinu – emigriraj.

Pušenje ti skraćuje cigarete.
Slom živaca je nasledan, dobijamo ga od vlastite dece.
Svet pripada budalama jer su u većini.
Dobar pasulj daleko se čuje!
Kiseonik je pronađen tek 1874. Nije utvrđeno kako su ljudi disali pre toga.
Ako muž ženi otvara vrata od auta ili su mu je novi auto ili mu je nova žena.
Ko rano rani, ima podočnjake.
Idealna devojka je lepa, pametna, bogata i moja.
Stvarnost je iluzija uzrokovana nedostatkom alkohola.
Tko laže taj i krade, tko krade taj i ima, tko ima budi mu prijatelj.
Život ne treba shvatiti preozbiljno, uostalom, ko se živ iz njega izvukao?

Neki piju od radosti, neki od tuge, a neki od jutra.
Ako novac zaista ne donosi sreću, onda mi ga vratite.



Jedna od mnogih

(Post) istina (post) demokratije

Nedogled

KLEOS

Kategorije

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .