MediaSfera
Tekst i foto: Ljuba Đorđević
Odmah da kažem, Bugarska je za mene bila prijatno iznenađenje…Definitivno, Bugarska nije više ono što je bila… Ulaskom ove zemlje u EU ipak se oseća uticaj Evrope! Čak na prvi pogled primećuje se da je sve uredno i čisto! Prodavci su ljubazni, a gotovo svi voze dobre automobile kupljene na lizing, naravno…
More je početkom juna još hladno, ali ljudi prijatni, topli, opušteni… Od gostiju, najviše je Nemaca, Rusa, Litvanaca, Skandinavaca, a ima i podosta Engleza…, pa i naših. Poslednjih godina kao prijatnu destinaciju za odmor sve više Srba bira Bugarsku i Crno more. Najčešće Sunčev Breg, Nesebar, Varnu.
Posle 14 sati truckanja stiglismo u naše odredište Sunčev Bre. Imali smo sreće, jer je naš hotel bio na samo petnaestak minuta hoda od Nesebara, čuvenog gradića pod zaštitom UNESKO-a. Stari deo grada mi se dojmio kao mešavina Svetog Stefana, Ohridai u nekim “scenama” Sarajeva! U senovitim kamenim uličicama načičkane su kuće od kamena i drveta sa dućanima koji prodaju suvenire i kafićima, restorančićima koji prosto “vise” na obali mora. Sa njihovih terasa “puca” pogled na ceo zaliv od Nesebara, preko Sunčevog Brega, Svetog Vlaha pa sve do najudaljenijeg mesta Eleni… Naravno, sva ta mesta smo “overili” pešice. Od našeg hotela do poslednje destinacije u laganoj šetnji, očas posla protrči dva sata!
Elem, bazajući kaldrmom Nesebara nabasali smo na gospođu Vaniju Georgievu. Bavi se turizmom. Ima pansion na samoj obali sa pogledom na more. Izdaje sobe, kaže da ima prilično gostiju iz Srbije, uglavnom iz pograničnog dela, ali pripoveda da ih ima i iz Beograda, Novog Sada, Niša… Osim što drži pansion ima i malu radnju u kojoj prodaje suvenire, začine i neizbežne ratluke, slatka i džemove od ruže koje sama spravlja. Naravno, pazarili smo sve po redu. Čak smo i druge “šetače” ubedili da kupe ponešto, pa nas je gospođa Georgieva častila ratlukom! Kaže, valja se! Za sreću! Svih nas. Hvala joj još jednom.
Obećali smo da ćemo ponovo doći, a ona da će nam apartman dati “ispod cene”… Ko zna, možda se ponovo i vidimo!
Niz kaldrmu klepeću nanule
Nesebar je zaista čaroban gradić. Gde-god da kročite susrešćete se sa njegovom bogatom istorijom. U mnogobrojnim turističkim bedekerima koje možete kupiti, pročitaćete da je Nesebar, poznat kao Mesembrija a još ranije kao Menebrija, postao grčka kolonija početkom 6. veka stare ere i da je tada bio važan trgovački centar. I sada dok šetate gradom mogu se videti ostaci iz helenističkog perioda. Zid koji je činio deo grčke fortifikacije još se može videti na severnom delu poluostrva…
Istorija kaže da je grad pao pod rimsku vlast 71. godine p.n.e., ali je nastavio da uživa privilegije kao što je pravo da kuje svoj novac. Potom je bio jedno od važnih uporišta Vizantijskog carstva od 5. veka nadalje. Najvažniji spomenici iz srednjeg veka su Stara Mitropolija iz 9.veka, bazilika, crkva Svete Device Marije iz 10. veka i Nova Mitropolija iz 11. veka, koja je dograđena i ulepšana u 18. veku. U 13. i 14. veku izgrađen je značajan broj crkava. Otomansko osvajanje grada 1453. godine označilo je početak opadanja, ali je ostalo njegovo arhitektonsko nasleđe, koje je od 19. veka bogaćeno izgradnjom drvenih kuća u „istočno-rumelijskom-grčkom stilu“, tipičnom za bugarsku crnomorsku obalu toga perioda.
Bogatstvo istorijskih građevina su bili razlog da UNESKO 1983.godine, uključi Nesebar na spisak Svetske baštine.
No, izvremena prošlog, vratimo se u vreme sadašnje!
Nesebar je prijatno mesto za odmor. Posebno porodični. U novom delu grada postoje mnogobrojni mali udobni hoteli sa savremeno opremljenim sobama i bazenom.
Tu vam je sve bukvalno na par minuta. Plaža, parkovi, restorančići, prodavnice, apotreka, banke… Tu su i dva velika akva parka, jedan u Nesebaru a drugi u Sunčanom bregu u hotelu “Kotva” u koji, inače mogu da uđu i onikoji nisu gostih otela, koji za glavnu temu ima Pirate sa Kariba. Prava idila za mališane. Dok deca uživaju roditelji mogu da se opuste u baru u bazenu!
Već smo pomenuli da je novi deo grada Nesebar srastao sa Sunčevim bregom. Za mlade željne provoda preporučujemo odmor u Sunčevom bregu. To je mesto koje živi 24 sata.
Sunčev Breg, reprezentativni hotelski kompleks nastao je pre nešto više od četiri decenije. Peskovita plaža prostire se na devet kilometara. Samo mesto ima jako malu populaciju. Čini ga veliki broj hotela i različitih vanpansionskih sadržaja, okruženih izuzetno sređenim zelenim površinama. Danas se ovde odmara “armija” od oko milion turista godišnje, iz celog sveta. U brojnim restoranima, klubovima, diskotekama, akva parku i sportskim terenima gostima se nudi kvalitetna razonoda i rekreacija.
A sve navedeno upotpunjuje se sadržajima poput: surfinga, skijanja na vodi, jedrenja, tenisa, kuglanja, jahanja…
U letovalištu se održava međunarodni festival zabavne muzike „Zlatni orfej“ – dani simfonisjke muzike, deo međunarodnog folklornog festivala, modne revije, žurke na plaži.
Inače, ceo zaliv najlepše je obići pešice, iako vam je na raspolaganju i vozić i taksi. Inače, taksisti će vas „spopadati“ na svakom koraku… Čim smo kročili iz hotela, u ušima nam je zazvučala poznata muzika. Primetili smo da ona dopire sa taksi stanice… Trešti Ceca, Miroslav, Aca Lukas… kao i melodije bugarskih “umetnika”, odnekud nam jako poznate… Sa bilborda po gradu se smeši Aziz, njihova velika zvezda, koji reklamira svoj koncert.
Inače, Bugari znaju šta se dešava u Srbiji. Baš u vreme našeg boravka listajući jedan licencni magazin naišli smo na opširnu reportažu o udaji jedne naše popularne TV voditeljke. Možda ceo događaj ne bi poprimio toliki značaj da dotična dama nije bila TV lice na bugarskim televizijama, budući da je bila udata za jednog njihovog glumca! Bugari je se sećaju i kao voditeljke Novogodišnjeg programa sa glavnog trga u Sofiji.
I znaju još za Cecu, Miroslava Ilića, Jelenu Karleušu, Lepu Brenu… stariji još pamte njene koncerte u Sofiji, sećaju se i Vesne Zmijanac…
Elem, dok šetamo, prolazimo pored ogromnih hotelskih kompleksa, koje po sistemu „copy paste“ grade Nemci, a koji su spremni da odjednom ’’progutaju’’ par hiljada gostiju iz Evrope.
Turizam po meri druga Živkova
Tako, šetajući, prepoznajemo i turizam iz vremena Todora Živkova u vidu hotela sa soc-relističkim šmekom, sa visokom ogradom, debelom hladovinom četinara i obaveznim portirnicama-stražarama. Doduše, zdanja su sada umivena i renovirana, napravljeni su bazeni i u kojima odsedaju stranci.
Zamišljamo kako je u Sunčevom bregu, od šezdesetih do devedesetih godina prošlog veka, obitavala ’’crvena buržoazija’’, a sada se tu baškare „mrski neprijatelji sa imperijalističkog Zapada“! Svetogrđe, rekli bi drugovi iz komunističkog vremena, da samo mogu da vide šta se dešava!?
A dešava se puno toga…
Ako pored sveg sadržaja koji se nude, poželite nešto više, možete da skoknete na izlet u Istambul. Odete popodne, šopingujete, a vratite se sutra popodne. Nemojte zaboraviti da je turska ulazna viza 20 dolara! Mi htedosmo da idemo, ali su u to vreme bili masovni protesti u Istambulu, te odolesmo tom izazovu.
Ako se u bugarsku zaputite kolima, imajte na umu da su cene goriva slične našim, ali trebalo bi da zante, da obavezno kupite vinjetu odmah na granici, jer je ona tamo obavezna i na magistralnim putevima.
I da kažemo još i ovo: nekretnine u Bugarskoj su trenutno jako jeftine, pa ako želite, za relativno male pare možete postati vlasnik apartmana na bugarskom primorju. Tako se, recimo, apartman od 30 kvadrata, u zgradi sa privatnim dvorištem i bazenom, može kupitiza 15.000 evra! Pa, ko želi, hoće i ima – neka izvoli.
Dodaj komentar