Melanija Tramp i njene prethodnice

MediaSfera

Žaklina Kenedi, Nensi Regan, Barbara Buš i Mišel Obama ostavile su neizbrisiv trag u američkoj istoriji. Džeki je bila modna ikona šezdesetih, Nensi i Hilari su pokrenule seriju kontroverznih inicijativa. Barbara je bila popularnija od supruga. U Belu kuću se uselјava Melanija Tramp.

Melanija je druga prva dama rođena van zemlјe koja je ušla u Belu kuću. Čast da bude prva imala je Luzja Adams, supruga 6. predsednika SAD Džona Kvinsija Adamsa, rođena u Velikoj Britaniji. Trampovi su se venčali 2005. godine.

Supruge američkih predsednika postale su od kraja Drugog svetskog rata simbol modne elegancije, humanitarnog rada i incijativa za lјudska prava.

Mejmi Ajzenhauer postala je prva dama 1953. godine, kada je njen suprug Dvajt, ratni heroj i general sa „pet zvezdica“ stupio na mesto predsednika. U Beloj kući ostali su puna dva mandata, a postala je poznata po popularnim inicijativama za gradnju kuća, pomoć srednjoj klasi i naporima usmerenim ka iskorenjivanju siromaštva. Obožavala je modu i nosila elegantne haljine. Omiljena boja joj je bila roze. Toliko da je jedna nijansa nazvana „mejmi roze“ i izazvala pravu pomamu i nacionalni trend za roze odeću, unutrašnju kućnu dekoraciju i pločice u kupatilu.

Uprkos tome što je u Belu kuću ušla sa tada izuzetno popularnim suprugom Džonom, Žaklina Kenedi Onazis (rođena Buvije) stajala je ponosno rame uz rame sa njim po omiljenosti u narodu. Žaklina je postala i do danas ostala modna ikona na koju se ugledaju generacije žena širom sveta. Poznata po izuzetnom modnom ukusu, ponekad i smelim odevnim kombinacijama, oduševljavala je svojom energijom i otmenom neposrednošću. Njena možda najpoznatija odevna kombinacija bila je ona koju je nosila tragičnog dana, kada je Džon F. Kenedi ubijen u Dalasu – roze odelo sa šeširom.

Lejdi Berd, supruga Lindona Džonsona nasledila je titulu prve dame od Žakline Kenedi Onazis, što u modnom i diplomatskom smislu nije uopšte bio mali amanet. Za razliku od svoje prethodnice, nije bila toliko zainteresovana za modu. Jednom je za Tajm rekla: „Volim lepu odeću. Ali hoću da ona mene služi, a ne ja nju.“ Ipak, u diplomatskim posetama i pojavljivanjima u javnosti uvek je bila besprekorno obučena. Veoma je bila posvećena inicijativama za poboljšanje izgleda američkih gradova, posebno Vašingtona.

Nensi Regan provela je osam godina u Beloj kući uz svog muža Ronalda. U modnom smislu bila je malo smelija od prethodnica i obožavala je crvenu boju. Omiljeni dizajneri su joj Bil Blas i Oskar de la Renta. Bila je veliki borac protiv narkomanije, posebno kod mladih i pokrenula je kontroverznu kampanju „Samo reci ‘Ne'“, čiji je cilj bio obrazovanje mladih o drogama.

Barbara Buš je jedna od prvih dama koje su tokom njihovih mandata bile popularnije od svojih supruga. Nastavila je modnim stopama svojih prethodnica, a veoma je volela pliš i saten. Njena najpoznatija odevna kombinacija bila je ona koju je nosila tokom inauguracije supruga Džordža – haljina boje safira od pliša i satena. Takođe je postala poznata po snežno beloj kosi. I pre vremena u Beloj kući pokrenula je veliku kampanju poboljšavanja pismenosti i osnovala fondaciju u tu svrhu, a pozicija prve dame joj je još više pomogla u tome.

Hilari Rodam Klinton je u Beloj kući provela osam godina kao prva dama. Poput Nensi Regan, omiljeni dizajner joj je Oskar de la Renta. „Da li biste ikada postavili to pitanje muškarcu?“, poznati je njen odgovor na pitanje reportera o modnom ukusu. Najveće inicijative bile su joj neuspešna reforma zdravstvenog osiguranja, obrazovanje i poboljšanje kvaliteta života žena i dece. Kao svoj najveći uspeh tokom boravka u Beloj kući ističe usvajanje zakona o usvajanju i bezbednosti dece: „Adoption and Safe Families Act“.

Mišel Obama, kao i njen muž Barak, označila je novu eru Bele kuće. Prva dama afroameričkog porekla više puta je proglašavana jednom od najbolje obučenih žena decenije. Izuzetno razvijenog modnog ukusa, Mišel Obama je poznata kako po nošenju kreacija najpoznatijih svetskih dizajnera, tako i po ponekad ležernijem odevnom stilu. Pokrenula je brojne incijative i kampanje, od kojih su najuspešnije bile one za borbu za ravnopravnost žena i devojčica i iskorenjivanje gojaznosti kod dece.

Melaniju Tramp danas svi znaju kao suprugu američkog milijardera Donalda Trampa. Njen put od rodne Slovenije do Amerike bio je uzbudljiv. Poput dobre filmske priče. Prvo niko nije hteo da je obuče za inauguraciju, a sad bi svi krišom da dizajniraju krpice za nju. Melanija je skinula Ivanku sa trona modne ikone u poslovnom svetu i svojim preskupim, ali savršenim odevnim kombinacijama kupila Amerikanke. Njen stil nije kopija voljene Mišel Obame, već njen autentičan izraz. Čak i modna biblija “Vog” piše da je Melanija odigrala pametno kada je moda u pitanju i za početak igrala na sigurno – inspiraciju je pronašla u Džeki Kenedi, a zatim i Nensi Regan.

FLOTUS

Prva dama Sjedinjenih Američkih Država ( First Lady of the United States – FLOTUS) neslužbena je, ali prihvaćena titula supruge predsednika Sjedinjenih Američkih država. Iako njena zaduženja nisu službeno definirana, predstavlja istaknutu figuru u političkom i društvenom životu zemlje. Aktualna prva dama je Melanija Tramp, supruga Donalda Trampa.

Iako se titula naširoko počela upotrebljavati mnogo kasnije, Marta Vašington, supruga prvog predsednika Sjedinjenih Američkih Država (1789–1797) Džordža Vašingtona, smatra se prvom osobom na toj poziciji. Za vreme svog života, često su je nazivali „damom Vašington“.

Uloga prve dame značajno se promenila od 1790-ih. Danas podrazumeva učešće u političkim kampanjama, upravljanje Belom kučom, zalaganje za pojedina društvena pitanja i predstavljanje predsednika na raznim službenim i neslužbenim događajima. Budući da u današnje vreme prve dame pišu memoare, koji se smatraju izvorima dodatnih podataka o administraciji njihovih supruga, i s obzirom na to da se u javnosti javlja sve veća zainteresiranost za život i rad ovih nezavisnih žena, prve dame često ostanu u centru pažnje javnosti dugo nakon isteka mandata njihovih muževa. Pored toga, pojedine prve dame imale su uticaj u raznim sektorima – od mode do javnog mišljenja o političkim pitanjima. Istorijski  gledano, u slučaju da predsednik nije u braku ili je udovac, on obično imenuje ženskog člana porodice ili prijateljicu na poziciju domaćice Bele kuće.

Postoje četiri žive bivše prve dame: Rozalin Karter, supruga Džimija Kartera; Hilari Klinton, supruga Bilija Klintona; Laura Buš, supruga Džordža V. Buša; i Mišel Obama, supruga Baraka Obame.

Izvor: RTS