MediaSfera
Piše: Gordana Radisavljević – Jočić
Foto: Pixabay
Mnoge osobe koje imaju problem sa vidom odlučuju se za kontaktna sočiva. Malo je onih koji se za kontaktna sočiva odlučuju iz estetskih razloga i povremeno nose sočiva u boji, bez dioptrije, radi dobijanja željene boje očiju.
Sam naziv kontaktna sočiva je pogrešan, prikladniji bi bio plivajuća sočiva, jer su uronjena u suze, objašnjava u razgovoru za naš portal prim. dr Ljiljana Kovač, oftalmolog-kontaktolog, koja je posle višegodišnjeg rukovođenja Kabinetom za refrakciju oka i kontaktna sočiva Klinike za očne bolesti u Beogradu preuzela funkciju medicinskog direktora Centra za vid „Vizija“.
-Kontaktna sočiva su optička pomagala napravljena od plastičnih materijala koja, pre svega, poboljšavaju oštrinu vida. Sočiva su “nevidljive naočare”, postavljaju se direktno na oči i postaju sastavni deo prelomnog aparata oka, kaže dr Kovač.
Na pitanje o prednostima kontaktnih sočiva u odnosu na naočare dr Ljiljana Kovač odgovara: „Kontaktnim sočivima se postiže bolja vidna oštrina kod mnogih očnih mana, naročito kod astigmatizma, visokih dioptrija, posle operacije katarakte i kod keratokonusa. Sočiva obezbeđuju široko vidno polje i neometan periferni vid što je izuzetno važno za vozače, fotografe, sportiste, ali i u svakodnevnim aktivnostima jer daju prirodniji vid. Upotreba kontaktnih sočiva omogućuje korekciju oba oka bez obzira na razliku u njihovoj dioptriji, što je nemoguće pri nošenju naočara, ako je razlika između oba oka veća od 3 dioptrije“
-Sočiva daju osećaj slobode i sigurnosti kakve naočare ne pružaju prilikom sportskih aktivnosti. U pubertetu mladi ne vole da nose naočare i one vrlo često završe u torbi umesto na licu. Zatim, uz sočiva je moguće koristiti sunčane naočare kao modni detalj, ali što je mnogo važnije i kao zaštitu od UV zračenja, objašnjava dr Ljiljana Kovač.
Nošenje kontaktnih sočiva, međutim, ne isključuje upotrebu naočara. Pacijenti koji koriste kontaktna sočiva, moraju da imaju i da nose naočare, bilo naizmenično sa sočivima ili isključivo – umesto sočiva, kada ne mogu da ih koriste iz zdravstvenih ili drugih razloga. Važno je da određivanje dioptrije i propisivanje naočara, podešavanje adekvatnih kontaktnih sočiva, obuku za pravilno održavanje i nošenje sočiva, pregled očiju i kontrole uradi stručnjak za tu oblast, oftalmolog-kontaktolog.
-Preporuka je da se pri korekciji svih ametropija, u svim godištima, propisuju tvrda gas propusna kontaktna sočiva. Međutim, to je teško izvodljivo u praksi zbog njihove početne neudobnosti, zbog perioda adaptacije (navikavanje na tvrda kontaktna sočiva ima propisanu proceduru) i zbog režima nošenja ovih sočiva. Najčešće fitovana sočiva u svetu, a i kod nas, su meka i silikon-hidrogel kontaktna sočiva zbog komfora pri nošenju. Dodala bih i da samo visoko stručan i obučen oftalmolog-kontaktolog koji je prošao specijalnu edukaciju i poseduje respektabilno znanje iz oftalmologije može uspešno da odredi (propiše) tvrda gas propusna sočiva. Budući da takvih „majstora svog zanata“ nema mnogo ili bar dovoljno, većina lekara ove specijalnosti fituje meka sočiva, izbegavajući rizik moguće greške, kaže dr Ljiljana Kovač.
Prilikom kontrola pacijente treba obavezno upozoriti i stalno podsećati na moguće ozbiljne posledice i komplikacije ako se sočiva neadekvatno održavaju. Pacijenti se tokom obuke nauče kako da rukuju sočivima (postavljanje i uklanjanje) i kako da ih pravilno održavaju. To podrazumeva njihovo mehaničko čišćenje, ispiranje, dezinfekciju, enzimski tretman (odstranjivanje depozita) i ovlaživanje veštačkim suzama bez konzervansa više puta tokom dana. Čistoća je izuzetno važna u održavanju kontaktnih sočiva. Takođe, važno je da pacijenti poštuju preporuku lekara prilikom kupovine rastvora. Nažalost, većina pacijenata ne nabavlja preporučeni rastvor ili ga ubrzo zamenjuje nekim jevtinijim sa obrazloženjem: „Svi su rastvori isti”. Nažalost, nisu. Neadekvatni rastvori za održavanje sočiva indukuju toksične ili alergijske reakcije.
-Treba naglasiti da je zabranjeno da se sočiva drže, postavljaju i čuvaju u kupatilu, jer se u njemu lako zagađuju mikroorganizmima. Da napomenem da se šminka nanosi posle stavljanja sočiva, a sočiva skidaju pre uklanjanja šminke. Kontaktna sočiva u toku sportskih aktivnosti u vodenoj sredini valja koristiti samo ako se istovremeno nose vodonepropusne naočare. Dodala bih da sočiva ne treba propisivati osobama koje nemaju i ne žele da steknu naviku svakodnevne higijene kontaktnih sočiva, upozorava naša sagovornica.
U poslednje dve decenije, promenili su se način života i poslovanja. Korišćenje ekrana postalo je uobičajeno, kako u školi, na radim mestima, tako i u kući. U ekrane kompjutera, mobilnih telefona i tableta gleda se tokom školovanja, na poslu, za vreme slobodnog vremena, na godišnjem odmoru. Društvene mreže postale su nov popularan način upoznavanja, druženja, oglašavanja, kupovine, organizovanja i komunikacije naročito među mladima. Danas može da se kaže da je nastao novi svet, “svet na blizinu” („near-point world“) i novi način življenja, takozvani “život u kutiji”.
-Tehnologija se svakodnevno usavršava, a morfologija oka se nije menjala hiljadama godina, te ljudsko oko nije prilagođeno za dugotrajno gledanje u ekrane. Ukoliko se provodi više od tri sata dnevno ispred monitora postoji preduslov za razvoj sindroma kompjuterskog vida. Oftalmološki simptomi ovog sindroma su diskomfor, iritacija očiju, peckanje, suvoća u očima, crvenilo (konjunktive), grebanje i osećaj stranog tela pri nošenju kontaktnih sočiva, bockanje, svrab, zamor mišića očiju, titranje slova pred očima, zamagljen i dupli vid (povremeno), zamagljen vid na daljinu, problem da se ponovo fokusira i bol u očnoj duplji. Opšti simptomi su zamor, glavobolja, bolovi u leđima, bolovi u vratu, bolovi u šakama i umor mišića, upozorava dr Ljiljana Kovač.
Pravilo “20-20-20-20”
Da ne bi došlo do razvoja sindroma kompjuterskog vida ili da bi se tegobe ublažile potrebno je obaviti oftalmološki pregled i nositi adekvatnu korekciju (dioptriju). Zatim, treptati svake 3. ili 4. sekunde ili 16 do 20 puta u minuti i ukapavati veštačke suze bez konzervansa preko kontaktnih sočiva, 5-6 puta tokom dana, da bi se adekvatno ovlažile oči, omogućio dobar komfor očiju i prevenirali crvenilo i iritacija očiju. Primeniti pravilo “20-20-20-20”: postaviti kompjuter na distanci od 20 inči (50 cm), nakon rada u trajanju od 20 minuta napraviti pauzu od 20 sekundi i gledati bar 20 stopa (6 metara) u daljinu. Ekran postaviti ispred lica, podesiti centar 4 do 8 cm ispod nivoa očiju, a vrh ekrana nagnuti unazad pod uglom od 20 do 30 stepeni. Međutim, prilikom nošenja bifokalnih ili progresivnih (multifokalnih) naočara monitor je potrebno pozicionirati iznad nivoa očiju. Pri korišćenju ekrana intenzitet ambijentalnog osvetljenja trebalo bi da bude negde na pola njegove jačine, jer osvetljenje ne bi trebalo da bude jače od osvetljenja ekrana.
Kontrole su obavezne
Obavezna prva kontrola za meka kontaktna sočiva za dnevno nošenje je za 15 do 30 dana. Zatim, za 3 meseca, a potom za 6 do 12 meseci, po potrebi i ranije. Obavezna prva kontrola za meka kontaktna sočiva za višednevno nošenje (ako se spava sa kontaktnim sočivima na očima) je dan posle početka nošenja. Sledeće kontrole su za nedelju dana, za 2 nedelje, a potom za 3 do 6 meseci, po potrebi i ranije.
Obavezna prva kontrola za tvrda gas propusna kontaktna sočiva (RGP) je na 10 sati nošenja. Ako se iz bilo kog razloga ne obavi tada, sočiva se i dalje nose 10 sati do prve kontrole. Kontrolni pregledi za tvrda sočiva su u intervalima od 3 do 6 meseci tokom prve godine nošenja sočiva, a zatim, jednom godišnje. Kontrola se obavlja najmanje jednom u dve godine kada se sočivo zamenjuje novim. Treba napomenuti da se pojedina tvrda gas propusna kontaktna sočiva zamenjuju godišnje, te se kontrola najređe obavlja jednom godišnje.
Dodaj komentar